Šta danas znači gledati, a ne videti? Izložba Metod u ludilu Vesne Perunović, otvorena u Galeriji DOTS u Beogradu, kroz prostorne instalacije istražuje kolektivno slepilo, nasilje, ljudska prava i odgovornost pojedinca u vremenu dubokih društvenih podela
Vesna Perunović, Metod u ludilu, Galerija DOTS, Dorćol, Beograd
Što više gledamo, čini se da manje razumemo. Pred našim očima svakodnevno se smenjuju prizori rata, nasilja i društvenih podela, ali se oni retko ukazuju kao deo jedinstvene slike. Umesto toga, pojavljuju se kao niz nepovezanih fragmenata između kojih je sve teže uspostaviti veze, prepoznati obrasce i zauzeti jasan stav. Budući da bi povezivanje tih fragmenata podrazumevalo suočavanje s mnogim protivrečnostima, ali i sa sopstvenom pozicijom unutar njih, kolektivno slepilo nameće se kao jedan od dominantnih mehanizama odbrane. Ono nije nužno posledica svesnog izbora, već neretko instinktivan odgovor kojim se štitimo od istina čiju silinu ne bismo podneli. Upravo u tom liminalnom prostoru između potrebe da saznamo i potrebe da se sačuvamo, deluje umetnost Vesne Perunović čija je izložbaMetod u ludilu otvorena do 27. juna u beogradskoj Galeriji DOTS na Donjem Dorćolu.
Kao umetnica koja već decenijama deluje između Srbije i Kanade, Perunović je razvila prepoznatljiv umetnički jezik zasnovan na istraživanju identiteta, migracija i različitih međuprostora. Iako njeni radovi na prvi pogled privlače pažnju svojom vizuelnom sugestivnošću, poetikom materijala i pažljivo oblikovanim formama, ispod te prividne lakoće krije se dosledna kritička pozicija.
Sam naziv izložbe Metod u ludilu, preuzet iz Šekspirovog Hamleta, upućuje na potragu za tačkom oslonca u bezobalnom haosu današnjice. Ako ludilo označava stanje kolektivne dezorijentacije, metod se pojavljuje kao lično uspostavljen princip koji pojedincu omogućava da unutar kakofonije savremenog sveta pronađe sopstveni ritam. Pitanja kolektivnog slepila i društvene amnezije posebno su razrađena u dve međusobno povezane prostorne instalacije “Us & Them” (2012–2026) i “Reverse Code” (2022).
U radu “Us & Them”, metalna konstrukcija postavljena u formi svastike ispunjena je mrežom nastalom od dve hiljade plastičnih vezica koje su se, pored primarne namene vezivanja električnih kablova, koristile prilikom hapšenja demonstranata na Univerzitetu Kolumbija 2025. godine. Njihovo gusto preplitanje priziva sliku bodljikave žice, ukazujući na postojanost obrazaca nasilja koji se kroz istoriju neprestano obnavljaju. Menjaju se njihovi pojavni oblici, institucije koje ih sprovode i okolnosti u kojima nastaju, ali mehanizmi na kojima počivaju ostaju prepoznatljivo slični. Odgovor na pitanje ko su “oni” a ko smo “mi” dodatno se usložnjava kada posmatrač uđe u prostor rada. Tada biva zaslepljen reflektorskim svetlom koje se projektuje na instalaciju i, kako ne može da gleda u izvor svetlosti, okreće se ka suprotnom zidu. Tamo, među isprepletanim senkama “njih” i “nas”, pronalazi i sopstvenu senku – neodređene pripadnosti i zatečenu na tom mestu gotovo sticajem okolnosti. Od tog trenutka rad prestaje da govori o drugima. Pitanje više nije ko su oni, već kako nam je i samima dodeljena pozicija unutar sistema koji smo do malopre posmatrali sa distance.
Temu zaslepljenosti Perunović nastavlja u instalaciji “Reverse Code”, sastavljenoj od sedam visećih panela na kojima su pojedini članci Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima ispisani simulakrumom Brajevog pisma. Umesto ispupčenih tačaka karakterističnih za Brajevu azbuku, umetnica obrnutim postupkom ručno progoreva otvore u materijalu, čineći tekst nečitljivim. Na mestima na kojima bi trebalo da stoje reči o slobodi, dostojanstvu, jednakosti i pravu na život ostaju tek tragovi njihovog odsustva. Deklaracija o ljudskim pravima, nastala nakon Drugog svetskog rata kao univerzalno obećanje da se zločini počinjeni u tom ratu više neće ponoviti, ovde ostaje prisutna, ali mogućnost stvarnog odnosa prema njenom značenju biva obesmišljena.
Ova misao kulminira u radu “Human Rights Under Assessment” (2019–2022), u kojem je sveska o ljudskim pravima, ispisana istim perforiranim pismom, postavljena pod stakleno zvono. Izolovana i zaštićena od dodira, u sterilnim uslovima, ona poprima status muzejskog artefakta. Predmet je proučavanja ili relikt civilizacijskog ideala koji se pokazuje i slavi, ali se u stvarnosti ne primenjuje.
Obitavajući u prostoru između nastajanja i nestajanja, ideje i njenog otelovljenja u materijalu, dela Vesne Perunović bude ambivalentan osećaj bivanja između najvećih ljudskih zala, ali i najvećih dostignuća ljudske civilizacije. Možda su ta dostignuća krhka i podložna promeni. ali između sećanja i zaborava, odgovornosti i ravnodušnosti, Metod u ludilu podseća da uvek imamo izbor.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Umesto da pokušavam da dosegnem nešto udaljeno, odlučila sam da zvezde prostom intervencijom spustim u neposredan iskustveni prostor, kaže Lena Jovanović. Tako je nastala izložba Konvergencija zvezda u niškom Salonu 77
Dana Hašková a kolektiv, Osobnosti emigrace z územi Ruské řiše v meziválečném Československu – Biografický slovnik, Slovanský ústav Akademie věd České republiky, Praha, 2023
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
