Ksenija Kirilova (40), ruska novinarka i autorka sa adresom u Beogradu, napisala je „Bajke za izbeglice“ sa elementima srpske mitologije
Nilina nikada nije imala dom. Naučila je da živi sa tim. I sa predosećanjem da je smrt blizu. Naučila, ali se nikad skroz ne navikenš na taj strah.
Nilina je, naime, kišna vilenjakinja. Ta čudesna bića žive u malim vodama, lokvama, kapima koje se skupe u suvom potoku ili zaboravljenoj posudi u avliji.
Zato su kišni vilenjaci osuđeni da stalno menjaju dom, kad stari ispari.
Kad nemaš dom
Ksenija Kirilova (40), ruska novinarka i autorka sa adresom u Beogradu, smislila je mala stvorenja za svoje „Bajke za izbeglice“ koje je Talija objavila na srpskom jeziku.
Htela je, priča Ksenija za naš njuzleter Međuvreme, da napiše bajke za odrasle koji nose traumu izbeglištva, gubitka doma, voljenih ljudi.
„Bajke nisu zamena za terapiju, ali imaju terapeutsko svojstvo. Mnogi kažu da su im pomogle“, kaže ona.
„Odlučila sam se za fantastiku jer bajka podseća na detinjstvo, na nešto magično. I jer nisam htela previše realan tekst koji može da bude okidač za traumu.“
Kaže, biti izbeglica znači ne znati šta će biti sutra. „Najbolji način da se zaboravi bol je da se otvori novo poglavlje, ali izbeglice ne mogu da izgrade ni novi život jer ne znaju smeju li da ostanu negde.“
Ima na Jutjubu onih vežbi meditacije – baršunasti glas vam kaže da se opustite, da ste na sigurnom, kod kuće. „Ali za neke ljude to nije opuštajuća meditacija nego maltretman. Izgubili su dom. Za njih sam pisala.“
Rusi u egzilu
Kirilova se zaljubila u Srbiju kao srednjoškolka preko televizije. Gledala je kako zemlja strada u bombardovanju 1999. i čudila se kako je to moguće usred Evrope. A sada isto tako izdaleka gleda ruski rat protiv Ukrajine.
Živela je u Sjedinjenim Državama, sada živi na Zvezdari. Solidno govori srpski. Dočekala je novu generaciju ruskih emigranata koji su se ugnezdili u Beograd.
Šta njih muči? Šta ih goni? Kaže, teško je tek tako reći. Ljudi su različiti i ne mogu se smestiti u ladice.
Nekima je Rusija postala strana i ne žele da se vrate. „Ti ljudi žele novi život na novom mestu. Vide Srbiju kao svoj dom. Putuju zemljom, uče o njenoj istoriji, uče jezik. Hoće da budu korisni u ovom društvu.“
Drugi bi dalje, u zapadnu Evropu. Treći su možda programeri kojima su firme preseljene ovde, inače im je svejedno. Četvrti se boje mobilizacije i vratili bi se u Rusiju kad dođe mir.
Zmajevi i vampiri
„Bajke za izbeglice“ su, kaže Ksenija, njen način da se oduži Srbiji. „Zasnovane su na srpskoj mitologiji, ima zmajeva, vila, vampira. I objavljene su sada na srpskom.“
Ranije su objavljene na engleskom i čitaju se u celom svetu. Objavljene su na ruskom i, što je posebno raduje, na ukrajinskom. U Kijevu se usred rata, uz bombe i nestašice struje, neko bavio prevodom i izdavanjem bajki.
„Ne bi to radili da ne misle da je važno i da može da pomogne“, kaže Ksenija.
U jednoj od bajki lik, posle mnogih muka, izgovara: „Moći ćeš ponovo da zavoliš svoj svet, uveren sam u to.“
U DKC-u više nije Kultura u blokadi koja je u februaru zauzela ovu bioskopsku salu, već grupa koju predvodi Ratibor Trivunac, aktivista i anarhista. Skupština grada ćuti, deluje da je Kulturni centar pušten niz vodu
Nisu nezadovoljni svi, već samo deo baletskih igrača, piše u saopštenju Uprave SNP-a, i nude dijalog povodom navedenih argumenata zbog kojih traže smenu Aje Jung. Večeras, umesto predstave, za publiku će biti izvedena samo generalna proba "Labudovog jezera"
Kada grad koji nosi titulu prestonice kulture, Zrenjanin, ostaje bez sredstava za projekte, a Beograd obustavlja sve konkurse, to nije administrativni propust, već politička odluka – ocenjuje Jovana Karaulić docentkinja na FDU u tekstu za „Vreme“
Baletski ansambli Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu traže smenu svojih direkcija, Ane Pavlović i Aje Jung
Ministarstvo kulture traži sankcije protiv Andreja Josifovskog Pijaniste, zbog njegove intervencije na spomeniku Stefanu Nemanji. Umetnik kaže – boli ih što sam to uradio njima ispred nosa
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
