Leskovac i Ministarstvo odvojili pozamašan budžet za Prestonicu kulture

Titulu Nacionalne prestonice kulture Leskovac će naslediti od Zrenjanina 21. marta, a pripreme su već počele.

U gradskom budžetu za 2026. godinu za kulturu je predviđeno oko 13,7% ukupnih sredstava, što je značajno povećanje u odnosu na ranijih oko 9%, piše „JugMedia“. To je najveće povećanje budžeta za kulturu, od nekadašnjih 580 miliona dinara na preko milijardu dinara.

Od toga, za Prestonicu kulture obezbeđeno je skoro 400 miliona dinara.

Decentralizacija

Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca je rekao da će „zahvaljujući ovom projektu grad Leskovac će potvrditi da je kultura istinski brend Leskovca, grada u kome se realizuju velika dela i projekti.“

Rekao je i da je „Prestonica kulture projekat koji će doprineti decentralizaciji i značajnom razvoju Leskovca u svim oblastima, a naročito u oblasti kulture, turizma“ i najavljuje da će „apsolutno sve ustanove kulture na čitavoj teritoriji biti uključene u ovaj projekat i samim tim biće ostvarena vidljivost i pristupačnost kulturnih sadržaja velikom broju građana“.

Potpuno nova sredstva

Kad je oktobra prošle godine predstavljen projekat „Leskovac–prestonica kulture 2026“ u tamošnjem Narodnom muzeju, ministar kulture Nikola Selaković istakao je da će u kulturu Leskovca u narednih 16 meseci biti investirano oko 565 miliona dinara, od čega je 400 miliona dinara iz sredstava Ministarstva kulture i grada Leskovca, a dodatnih 165 miliona dinara iz kredita Banke za razvoj Saveta Evrope.

„Ovo su potpuno nova sredstva koja ne obuhvataju davanja grada Leskovca za redovno funkcionisanje kulture, a Leskovac je jedan od retkih u Srbiji koji za kulturu izdvaja godišnje u svom budžetu između osam i devet odsto“, istakao je Selaković.

Leskovčani bi da sami odlučuju

Tom prilikom ministar je najavio i da će Leskovac, kao prvi grad u Srbiji, dobiti spomenik kralju Milanu Obrenoviću, čime će, kako je rekao, pokazati zahvalnost generacijama koje su zaslužne za oslobađanje i napredak ovog kraja.

Leskovčani bi, međutim, voleli da dobiju spomenik neke druge istorijske ličnosti, neke koju više doživljavaju kao svoju, i pre svega, koju su sami izabrali. Naglašavaju da oni ne osporavaju ničiji istorijski značaj, samo bi hteli da budu pitani čiji spomenik će se nalaziti u njihovom gradu.

Na društvenim mrežama komentarišu da je kralj Milan spomenik mogao da dobije u Nišu ili nekom od drugih gradova, takođe oslobođenih tokom Srpsko-turskog rata, i smatraju da je spomenik u Leskovcu jednako zaslužio Stefan Nemanja, koji je Dubočicu, današnji Leskovac i okolinu, pripojio srpskoj državi.

Osim pomenutog, Leskovac najavljuje investiciono ulaganje i rekonstrukciju prostora Doma vojske i njegovu prenamenu u multifunkcionalni kulturni centar, i adaptaciju konferencijske i izložbene sale Narodnog muzeja.

Kako su pisale „Južne vesti“, programski koncept je utemeljen na činjenici da je Leskovac među prvim gradovima u Srbiji, u kome je pokrenuta hidrocentrala. Takođe, prepoznatljiv je po dimnjacima brojnih fabrika tekstila s kraja devetnaestog i početkom dvadesetog veka, a bio je prepoznat kao srpski Mačester koji je proizvodio i izvozio najbolje štofove za odela.

Tri prestonice kulture

Nacionalna prestonica kulture je program Ministarstva kulture Republike Srbije koji je najavljen 2021. godine Čačak je 2023. bio prva Prestonice kulture, zatim je to bilo Užice, dok je još uvek aktuelna Prestonica kulture – Zrenjanin.

Od ova tri grada, titula Nacionalna prestonica kulture osetila se u Čačku gde su se cele godine odvijale važni kulturni programi osmišljeni povodom tog projekta koji su ostavili traga i u gradu i u Srbiji, dok je godina kulture kroz Užice i Zrenjanin prošla manje-više kao i svaka druga.

S tim što će Zrenjaninska biti ipak upamćena, ali po otkazivanju programa.

Zrenjanin

Dan nakon svečanog otvaranja 21. marta 2025, naslednici kompozitora, akademika i univerzitetske profesorke Isidore Žebeljan saopštili su da zahtevaju da se njeno ime, dela, citati, fotografije i njena muzika potpuno uklone iz programa zrenjaninske manifestacije.

„Ne možemo dopustiti da ime i delo Isidore Žebeljan bude deo mefistofelske šarade ove vlasti, koja napada narod na mirnim protestima, to nije Isidorin svet“, navodeno je u saopštenju.

Zatim je umetnički direktor Horskog festivala „Slobodan Bursać“ Vladimir Coka Stojković otkazao festival  zato što nije želeo da učestvuje u „manifestaciji, finansiranoj od vlasti, koja je dokazala ko je i šta je“.

Onda je, polovinom aprila, gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura poništio konkurs za sufinansiranje programa od javnog interesa koji je trebalo da se realizuju u okviru projekta „Zrenjanin – prestonica kulture Srbije 2025“. Ispostavilo se da u gradskom budžetu nije bilo sredstava predviđenih za te namene, iako je prethodno izdvojeno 30 miliona dinara. Ni do danas nije objašnjeno gde je taj novac.

Zatim je letos odbijeno učešće Goblina na Danima piva, pa su izbačeni su umetnici i njihove izložbe iz galerije u Narodnom muzeju, i na kraju je u oktobru otkazan Lazarus fest, festival koji okuplja izvođače iz zemlje, regiona i inostranstva, undergraund kulture i metal zvuka.

Kad smo tim povodom poslali Prestonici kulture Zrenjanin upit kako protiče njihov program, nisu nam odgovorili.

Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.