Retrospektivna Zografova linija života

Prošlo je 40 godina od prvog stripa Aleksandra Zografa, jednog od najcenjenijih evropskih stvaralaca stripova, redovnog autora “Vremena”. Šta se dešavalo od tad do sad, biće pokazano na izložbi Linija života koju će u petak 22. maja u Muzeju primenjene umetnosti otvoriti Uroš Đurić.

Tačan odgovor na pitanje iz prethodne rečenice je – ko zna koliko hiljada crteža. Svi oni su neprekinuti lanac, što objašnjava naslov izložbe.

Izložba je samo jedan od mogućih izbora tih crteža. Na njoj su, osim četrdeset i osam originalnih strip-tabli, koje je Zograf objavio u domaćim i svetskim časopisima, strip sveskama i knjigama, na izložbi će biti prikazani i predmeti koji simbolizuju njegovu večitu potragu za začudnim predmetima na buvljacima, koji postaju inspiracija za stripove. Takođe, na postavci će se naći Zografovi radovi koji su izvedeni u različitim grafičkim medijima – nosači zvuka, plakati, knjige, naslovne strane kataloga, kao i predmeti koji se mogu svrstati u prošireno polje stripa.

Zograf je od onih koji radi svakog dana na stripu, bilo da prikuplja materijal, radi na scenariju ili crtam. I tako neprekidno 40 godina.

Njegova, reklo bi se – stalna, inspiracija je san. Redovno beleži svoje snove i vizije iz polusna na osnovu kojih nastaju crteži.

„Crteži nastali prema snovima i vizijama iz hipnagogičkog stanja, iz polusna, bila su mi dugogodišnju opsesija koja je opstajala paralelno sa svim ostalim temama koje sam obrađivao. To je bio način da istražim vlastita izvorišta kreativnosti, u koja sam se zapućivao sasvim nalik na putnika u nepoznate, slabo istražene krajeve“, rekao je za „Vreme“.

Poznat je i po stripovima nastalim od fotografija uglavnom sa buvljih pijaca. Na njima su nepoznati ljudi, nepoznatih života.

„Pa ipak nije teško zaključiti da su to fotografije koje beleže emocionalne trenutke iz nečijih života, možete da pretpostavite njihova maštanja, možda – kakav su utisak želeli da ostave na svoju okolinu, i tome slično. Ljudskost je univerzalna i prepoznatljiva u svojim ispoljavanjima – ja samo nastojim da, razmišljajući o svemu tome, stvorim neki novi okvir, da udahnem novi život tim prizorima koje je foto-kamera pre mnogo godina zabeležila (uglavnom koristim stare fotografije, zanimljivije su i izražajnije od onih iz skorašnjeg vremena).“

Kaže da je jedan od njegovih omiljenih stripova te vrste nastao kada je „prijatelja iz Japana zamolio da pošalje nekoliko portretnih fotografija s početka veka koje je pokupio na tamošnjoj buvljoj pijaci. Nakon toga sam pronašao fotografije iz vlastite kolekcije na kojima su njima slični ovdašnji ljudi iz istog perioda. Na kraju sam ih u stripu sve postavio jedne kraj drugih. Ispostavilo se da postoji više sličnosti među ljudima iz različitih sredina, čak različitih kultura, nego što bi moglo da se pretpostavi. To je ta univerzalna ljudskost o kojoj sam govorio“.

Pripovedač Zografovih stripova liči na njega. Zograf objašnjava da je ne mali broj njegovih stripova „autobiografski, ili se zasniva na razmišljanjima koja su proizašla iz ličnog iskustva, posmatranja i tome slično. Takve priče je najlakše ispričati kroz vlastiti lik, ali da bih to ostvario kreirao sam lik koji je ipak samo crtani junak. Tako da on zadržava slobodu da bude i nešto više od realnog ’ja’ koje svakog jutra susrećem ispred ogledala. Recimo, jednom sam predstavio sebe kao starca sa dugom bradom zagledanog nad crtaćom tablom, pa šta, neka mi neko zabrani ako može… Sebe samog shvatam uz dozu humora, pa još i kao kompleksnu ličnost, a crtež mi dozvoljava da se svim tim poigravam do mile volje“.

Izložba Linija života otvorena je do 17. juna.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!