U nadi da neće biti potrebe za sledećim, završen je drugi ne:Bitef. U današnjem Beogradu, ovaj gerilski festival bio je jedini pravi način da Bitef proslavi svoj 60. rođendan. Ovo su utisci
Krcato je bilo, i nije bilo šanse da se uđe u salu Centra za kulturnu dekontaminaciju i prisustvuje tribini „Umetnost, otpor i solidarnost“ kojom je završen drugi ne:Bitef.
Nema koga nije bilo, kao nekad na Bitefu. Stajalo se u dvorištu, na trotoaru Birčaninove oko zgrade CZKD-a. Ljudi su došli željni dobre reči, ideje koja pokreće napred, umetnosti. Bili su pozitivni i zajedno, bili su Bitef.
Ne:Bitef je u subotu 20. septembra proslavio Bitefov 60 rođendan onako kako dolikuje. U Beogradu čija je kultura i dalje Evropa, ma koliko je udaljavali od nje.
A do tad, od podneva do 18 časova, Beograd je bio u znaku ne:Btefa. Na 60 mesta u gradu održavani su programi povodom 60 godina Bitefa. Ulaz je bio besplatan, svako je mogao da dođe na mikrostejdž koji ga zanima, i da ostane koliko mu prija.
Evo nekih utisaka.
Oni koji su izabrali da se u Sarajevskog 84 vrate u poetiku Rene Poleša, autora koji je bio deo 39. Bitefa, koji je pozorište razumeo kao prostor slobodnog mišljenja i kolektivnog stvaranja bez četvrtog zida, postali su prva publika Reflektor teatra.
Na sajtu ne:Bitefa piše da je prostor još uvek gradilište, a Minja Bogavac, direktorka Reflektor teatra najavila je prisutnima da će otvaranje biti 7. oktobra.
Ljubica Beljanski Ristić je pričala o Polifoniji, koja je do skora, 25 godina u kontinuitetu, bila obavezni sastojak Bitefa, prisutni su čitali odlomke iz Polešovih komada, intervjua, kritika, kataloga i biltena 39. Bitefa, na velikom ekranu se odvijala njegova predstava…
Pa ipak, spotlajt je odneo novi prostor, buduće mesto „Reflektor“ teatra, i radost zato što je nastao.
„Od Petera Štajna do Tomasa Ostermajera“, priča o Šaubine am Leniner Plac čije predstave decenijama nastupaju na Bitefu, bio je program na mikrostejdžu koji je kurirao Ivan Medenica.
Priču je počeo opisom same zgrade pozorišta, biserom modernističke arhitekture iz dvadesetih godina 20. veka, zatim je uživo razgovarao sa Tomasom Ostermajerom umetničkim direktorom ovog pozorišta od 2000, prikazane su predstave osnivača Šaubine Petera Štajna, i Ostermajera, a na kraju je razgovarano o njima.
Za bivše studente profesora Medenice ovaj program ne:Bitefa imao je posebnu sentimentalnu i nostalgičnu emociju.
U Knez Mihailovoj 23 na programu ne:Bitefa bio je video rad Ognjena Obradovića i Nikole Polića Večna Persija, inspirisan Eshilovim Persijasncima u režiji Dimitera Gočeva izvedenim na 42. Bitefu 2008. godine, pošto su pre toga proglašeni predstavom godine u izboru kritičara časopisa Theater heute.
Dvojica muškaraca koji se bore oko zida, centralna slika Gočevljeve predstave, postala je deo video rada, koji postavlja pitanje: da li, toliko vekova kasnije, i dalje stojimo pred istim zidom? Uzbudljivo.
Marina Mađarev, pozorišna kritičarka „Vremena“ izabrala je da u Uzun Mirkovoj 10 vidi Dragana Živadinova, osnivača Gledališča Sester Scipion Nasice i višestrukog učesnika Bitefa, i da u prostorima Cetinjske 15 čuje predavanje Ksenije Radulović profesorke Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, i razgovor reditelja Nikite Milivojevića sa Milom Rauom.
Evo šta je ispričala:
„Zgrada u kojoj je bio Živadinov, je stara, jako lepa beogradsku višespratnica. Kada sam ušla, imala sam osećaj da sam upala u komad Vaclava Havela Marija se bori s anđelima. U tom komadu, glumici Mariji je zabranjeno da nastupa i ona odlučuje da ima pozorište u sopstvenoj kući. Ovde se naravno ne radi o zabrani, radi se o performativnom činu, o informansu, razvojnoj formi koja informiše publiku. Sve se dešava u biblioteci jednog stana.
U mraku, koji je bio potreban jer umetnik koristi power point prezentaciju, nas je sačekao Živadinov, i iz mraka nam govorio stihove slovenačkog pesnika na slovenačkom. Govorio je zatim o sopstvenim projektima, o vezi njega i Bitefa, o značaju Bitefa za njegov umetnički razvoj, o značaju Bitefa za evropsku umetnost. Sve je to povezao sa onim što je tradicija prve avangarde, sa Maljevičem.
Njegov nastup je bio veoma uzbudljiv. Nije to bilo klasično predavanje, priča koja ima početak-sredinu i kraj, nego dok ga slušate, imate osećaj da jedan čovek sledi sopstveni tok misli, da vam govori neke utiske i važne stvari koje se tiču njega, sada.
O Kantoru i Miri Trailović
Profesorka Ksenija Radulović je pričala o Tadeušu Kantoru i njegovoj vezi sa Bitefom. Ona je napisala knjigu o Bitefu i Miri Trailović, tako da je to bila jedna vrlo zanimljiva priča o Bitefu i poljskoj kulturi i umetnicima, i o značaju Mire Trailović kao jedne od prvih žena menadžera pozorišta, koja je pokrenula značajan festival, i o njenoj poziciji u tom, može se reći, maskulinom svetu.
Nikita Milivojević i Milo Rau
Nikita Milivojević i Milo Rau razgovarali su o nekadašnjim projektima Mila Raua, i o sadašbnjim, o odnosu umetnosti i politike, umetnosti i društva, i o mogućnosti načina da se kroz umetnost odbrani sloboda. Bio je to, dakle, izuzetno važan razgovor.“
U nadi da neće biti potrebe za sledećim, završen je drugi ne: Bitef. U današnjem Beogradu, ovaj gerilski festival bio je jedini pravi način da Bitef proslavi svoj 60. rođendan.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Srđan Dragojević i Goran Marković tuže Ministarstvo kulture zbog odluke da sudski proces koji vode treba prekinuti zato što u ovogodišnjem budžetu nema novca za konkurs iz 2021. godine! Dragojević najavljuje sud u Strazburu
Estela Radonjić Živkov kandidatkinja Studentske liste, svedočiće na ročištu u ponedeljak u slučaju Generalštab. Studenti pozivaju građane da se okupe ispred Višeg javnog tužilaštva
Iz Beogradskog dramskog pozorišta kažu da je predstava „Crno zlato“ otpala sa Bitefa zbog bolesti glumice a ne zbog reditelja Olivera Frljića kako su objavili mediji, a selektor Bitefa Spasoje Ž. Milovanović se „zahvaljuje“ timu ne:Bitefa što su prihvatili njegovu selekciju i očekuje honorar
Konkurs za Ninovu nagradu se uglavnom pojavljivao s proleća, a ove godine ga još uvek nema. Nema ni zvaničnog objašnjenja redakcije
Bend iz Ohaja više nije tako veliki, ali je važan, uverljiv i beskompromisan, a to je potvrdio i koncert u Milanu
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
