U nadi da neće biti potrebe za sledećim, završen je drugi ne:Bitef. U današnjem Beogradu, ovaj gerilski festival bio je jedini pravi način da Bitef proslavi svoj 60. rođendan. Ovo su utisci
Krcato je bilo, i nije bilo šanse da se uđe u salu Centra za kulturnu dekontaminaciju i prisustvuje tribini „Umetnost, otpor i solidarnost“ kojom je završen drugi ne:Bitef.
Nema koga nije bilo, kao nekad na Bitefu. Stajalo se u dvorištu, na trotoaru Birčaninove oko zgrade CZKD-a. Ljudi su došli željni dobre reči, ideje koja pokreće napred, umetnosti. Bili su pozitivni i zajedno, bili su Bitef.
Foto: Mina ĆirićIspred CZKD-a
Ne:Bitef je u subotu 20. septembra proslavio Bitefov 60 rođendan onako kako dolikuje. U Beogradu čija je kultura i dalje Evropa, ma koliko je udaljavali od nje.
Foto: Mina ĆirićNisu mogli da uđu na tribinu
A do tad, od podneva do 18 časova, Beograd je bio u znaku ne:Btefa. Na 60 mesta u gradu održavani su programi povodom 60 godina Bitefa. Ulaz je bio besplatan, svako je mogao da dođe na mikrostejdž koji ga zanima, i da ostane koliko mu prija.
Evo nekih utisaka.
Reflektor teatar
Oni koji su izabrali da se u Sarajevskog 84 vrate u poetiku Rene Poleša, autora koji je bio deo 39. Bitefa, koji je pozorište razumeo kao prostor slobodnog mišljenja i kolektivnog stvaranja bez četvrtog zida, postali su prva publika Reflektor teatra.
Foto: Mina ĆirićMinja Bogavac
Na sajtu ne:Bitefa piše da je prostor još uvek gradilište, a Minja Bogavac, direktorka Reflektor teatra najavila je prisutnima da će otvaranje biti 7. oktobra.
Ljubica Beljanski Ristić je pričala o Polifoniji, koja je do skora, 25 godina u kontinuitetu, bila obavezni sastojak Bitefa, prisutni su čitali odlomke iz Polešovih komada, intervjua, kritika, kataloga i biltena 39. Bitefa, na velikom ekranu se odvijala njegova predstava…
Foto: Mina ĆirićLjubica Beljanski Ristić
Pa ipak, spotlajt je odneo novi prostor, buduće mesto „Reflektor“ teatra, i radost zato što je nastao.
Ivan Medenica
„Od Petera Štajna do Tomasa Ostermajera“, priča o Šaubine am Leniner Plac čije predstave decenijama nastupaju na Bitefu, bio je program na mikrostejdžu koji je kurirao Ivan Medenica.
Foto: Mina ĆirićIvan Medenica
Priču je počeo opisom same zgrade pozorišta, biserom modernističke arhitekture iz dvadesetih godina 20. veka, zatim je uživo razgovarao sa Tomasom Ostermajerom umetničkim direktorom ovog pozorišta od 2000, prikazane su predstave osnivača Šaubine Petera Štajna, i Ostermajera, a na kraju je razgovarano o njima.
Za bivše studente profesora Medenice ovaj program ne:Bitefa imao je posebnu sentimentalnu i nostalgičnu emociju.
Večna Persija
U Knez Mihailovoj 23 na programu ne:Bitefa bio je video rad Ognjena Obradovića i Nikole Polića Večna Persija, inspirisan Eshilovim Persijasncima u režiji Dimitera Gočeva izvedenim na 42. Bitefu 2008. godine, pošto su pre toga proglašeni predstavom godine u izboru kritičara časopisa Theater heute.
Foto: Promo/Sonja ŽugićIz video rada „Večna Persija“
Dvojica muškaraca koji se bore oko zida, centralna slika Gočevljeve predstave, postala je deo video rada, koji postavlja pitanje: da li, toliko vekova kasnije, i dalje stojimo pred istim zidom? Uzbudljivo.
Izabrana ne:Bitef tura
Marina Mađarev, pozorišna kritičarka „Vremena“ izabrala je da u Uzun Mirkovoj 10 vidi Dragana Živadinova, osnivača Gledališča Sester Scipion Nasice i višestrukog učesnika Bitefa, i da u prostorima Cetinjske 15 čuje predavanje Ksenije Radulović profesorke Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, i razgovor reditelja Nikite Milivojevića sa Milom Rauom.
Evo šta je ispričala:
„Zgrada u kojoj je bio Živadinov, je stara, jako lepa beogradsku višespratnica. Kada sam ušla, imala sam osećaj da sam upala u komad Vaclava Havela Marija se bori s anđelima. U tom komadu, glumici Mariji je zabranjeno da nastupa i ona odlučuje da ima pozorište u sopstvenoj kući. Ovde se naravno ne radi o zabrani, radi se o performativnom činu, o informansu, razvojnoj formi koja informiše publiku. Sve se dešava u biblioteci jednog stana.
U mraku, koji je bio potreban jer umetnik koristi power point prezentaciju, nas je sačekao Živadinov, i iz mraka nam govorio stihove slovenačkog pesnika na slovenačkom. Govorio je zatim o sopstvenim projektima, o vezi njega i Bitefa, o značaju Bitefa za njegov umetnički razvoj, o značaju Bitefa za evropsku umetnost. Sve je to povezao sa onim što je tradicija prve avangarde, sa Maljevičem.
Njegov nastup je bio veoma uzbudljiv. Nije to bilo klasično predavanje, priča koja ima početak-sredinu i kraj, nego dok ga slušate, imate osećaj da jedan čovek sledi sopstveni tok misli, da vam govori neke utiske i važne stvari koje se tiču njega, sada.
O Kantoru i Miri Trailović
Profesorka Ksenija Radulović je pričala o Tadeušu Kantoru i njegovoj vezi sa Bitefom. Ona je napisala knjigu o Bitefu i Miri Trailović, tako da je to bila jedna vrlo zanimljiva priča o Bitefu i poljskoj kulturi i umetnicima, i o značaju Mire Trailović kao jedne od prvih žena menadžera pozorišta, koja je pokrenula značajan festival, i o njenoj poziciji u tom, može se reći, maskulinom svetu.
Nikita Milivojević i Milo Rau
Nikita Milivojević i Milo Rau razgovarali su o nekadašnjim projektima Mila Raua, i o sadašbnjim, o odnosu umetnosti i politike, umetnosti i društva, i o mogućnosti načina da se kroz umetnost odbrani sloboda. Bio je to, dakle, izuzetno važan razgovor.“
U nadi da neće biti potrebe za sledećim, završen je drugi ne: Bitef. U današnjem Beogradu, ovaj gerilski festival bio je jedini pravi način da Bitef proslavi svoj 60. rođendan.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Ako želimo da mladi umetnici budućnost grade u Srbiji, moramo da im obezbedimo perspektivu, a ne samo da pričamo o tome“, poručuje koreograf Aleksandar Ilić
„Kreativni centar“ je jedan od izdavača koji svoje knjige neće pokazati na Sajmu knjiga, ali će se svakako potruditi da ih pokaže čitaocima i javnosti. Naročito one nove
Među novim izdanjima kultne izdavačke kuće LOM, jedne od mnogih koje ne učestvuju na Sajmu knjiga, su i romani Hamsuna i Oksane Vasjakine koji debituju na srpskom jeziku i niz novih prevoda klasika i savremenih autora
Jovana Petronijević je iz Kulturnog centra Beograda premeštena u Teatar Vuk, na njeno mesto je postavljen Goran Čpajak, a KCB je već 16 godina u v.d. statusu
Zoran Kesić, Nataša Ninković, Mirjana Karanović, Dragan Mićanović, Anita Mančić, Milan Marić, Nikola Kojo i drugi sa crne liste deo su Blacklist festivala koji će biti u 25 gradova Srbije
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
