Dužnost bitefovske zajednice je da kroz ne:Bitef pruži otpor kidnapovanju zvaničnog festivala, kažu u timu koji 20. septembra organizuje ne:Bitef sa gostima i temama koje smo navikli da viđamo na Bitefu
Isto kao što je prošle godine zahvaljujući ne:Bitefu u Beograd došao Milo Rau sa predstavom „Proces Peliko“ iako ga ovdašnja vlast smatra personom non grata, tako će ovog 20. septembra, na drugo izdanje ne:Bitefa, doći autori koji su odbili učešće na Bitefu.
Naime, nakon što su u znak solidarnosti sa ovdašnjom umetničkom scenom i slobodarskim duhom Bitefa, otkazali dolazak na ovogodišnje institucionalno izdanje festivala, nemački kolektiv Gob Squad i italijanska pozorišna trupa Motus ipak dolaze u Beograd.
Milo Rau će i ove godine doći na ne: Bitef, biće tu i Anja Suša višegodišnja selektorka Bitefa i dobitnica Gran prija „Mira Trailović“ 2023. godine, onlajn prisustvo potvrdio je i reditelj Euđenio Barba, iz Slovenije dolazi Dragan Živojinov – jednom rečju, biće to festival sa svetskim učesnicima.
Razgovaramo sa autorskim timom ne:Bitefa, koji je isti kao i prošle godine: sa Milošem Lolićem, Anom Vujanović, Borisavom Matićem, Jelenom Knežević, Mionom Đenisijević i Mladenom Savkovićem.
Ana Vujanović kaže da se nisu nadali ovogodišnjem izdanju.
„Prošlogodišnji ne:Bitef bio je rezultat ogromnog entuzijazma, uloženog vremena, iskrenih emocija prema Bitefu i njegovim vrednostima, ali i besplatnog rada angažovanih kulturnih radnika. Svi smo bili srećni i ponosni na postignuto, ali smo verovali da je ta pomalo suluda akcija jednokratna.“
Međutim, kaže Ana Vujanović „ove godine su autokratske vladajuće strukture ponovo prevršile meru i isprovocirale nas da se okupimo u slobodnim prostorima i suprotstavimo devastaciji našeg najstarijeg i najvećeg festivala. Za nas koji smo uz Bitef rasli i formirali se, on je prerastao u neku vrstu mitskog simbola slobode, eksperimenta i kritičke misli. Možda je to pomalo romantično, ali takvo nadahnuće nam je potrebno da održimo veru u važnost građanske neposlušnosti, koja je ostala nepromenjena“.
„S druge strane, ostali su organizaciono-produkcijsko nerazumevanje i estetičko-politička neosetljivost prema mestu i značaju ovakvog festivala za lokalnu kulturnu zajednicu. To se vidi i u izboru novog selektora i predsednika Upravnog odbora Spasoja Ž. Milovanovića, koji se uopšte ne bavi savremenim eksperimentalnim teatrom, pa čak nije posećivao Bitef ni kao publika.“
Ana Vujanović smatra da je ostala takođe i „cenzura na koju jednostavno ne smemo da pristanemo. Ne zaboravljamo da su u Upravnom odboru i dalje Srđan Obrenović i Ana Veljković, koji su učestvovali u prošlogodišnjoj cenzuri, dok se sekretarka za kulturu Jelena Medaković takođe nije izjasnila o toj cenzuri. U širem smislu, ostalo je i izigravanje privida normalnosti u vremenu velikih društvenih drama. Mi samo želimo da odgovorimo na to vreme. Jer, to je naše vreme“.
Borisav Matić kaže da ih Sekretarijat za kulturu Grada Beograda ne može sprečiti da održe ne:Bitef.
„Sekretarijat, pod upravom prethodne i trenutne sekretarke, vešt je jedino u neodržavanju manifestacija od javnog značaja ili njihovom održavanju u nakaradnoj formi. Baš zbog njih, Bitef i Fest nisu održani prošle godine u svom institucionalnom obliku, a u 2026. će se zajedno sa Oktobarskim salonom i Sajmom knjiga održati neprepoznatljivi i uz žestoko protivljenje kulturne zajednice.“
Matić smatra da „ako su okupatori kulturne scene – ministar Selaković, sekretarka Medaković i njihovi aparatčici u upravama institucija – očekivali da će zajednica pasivno posmatrati njihovo besramno otimanje javnih kulturnih dobara poput Bitefa, prevarili su se. Dužnost bitefovske zajednice je da kroz ne:Bitef pruži otpor kidnapovanju zvaničnog festivala“.
„Okupatori kulture nas u tome ne mogu sprečiti, jer je naš gerilski poduhvat izvan njihovog dometa – oni su jedino vični u sprečavanju manifestacija za koje su odgovorni da se održe. Osim toga, više od sto kulturnih radnika iz Srbije i Evrope se udružilo u organizovanju ovogodišnjeg ne:Bitefa – šta sekretarka može da zamisli to da spreči?“
Drugi ne:Bitef slavi 60 godina Bitefa. Zato se, simbolično, i održava na 60 lokacija u Beogradu. U tom kontekstu, da li im je možda Bitef festival ponudio saradnju?
Na ovo pitanje, Miloš Lolić odgovara pitanjem:
„Kakvu saradnju?! Prvo, mi živimo dva različita kalendara: šačica ignoranata i dalje neuspešno pokušava da nam priredi 59. Bitef, a zajednica velikog broja radnika u kulturi već slavi 60. izdanje festivala. Drugo, ko može da poželi saradnju sa osvedočenim cenzorima? Svakako ne mi iz ne:Bitefa, ali ni većina predstavnika kulture u Srbiji, ni umetnici iz regiona i sveta. Novi predsednik Odbora se očigledno slaže sa prošlogodišnjom cenzurom, inače ne bi prihvatio da mu u Odboru sede cenzori od prošle godine, koje je Ana već pomenula.“
Lolić napominje da „sekretarka za kulturu u javnim nastupima izbegava da se izjasni o prošlogodišnjoj cenzuri, što usled sveopšteg apsurda tera na smeh, ali zapravo je automatski diskvalifikuje. Ona se uzda u to da će se prošla godina volšebno zaboraviti, da će sva nepočinstva biti zabašurena održavanjem jedva sklepanog pozorišnog okupljanja koje se lažno predstavlja kao Bitef“.
„Budući da im se prva selekcija urušila zbog solidarnosti koju su svetski umetnici pružili našim radnicima u kulturi, njihova druga daj-šta-daš selekcija je zaglibljena u ćorsokaku nekompetencije i politikanstva. Ta teško izbrisiva mrlja naneta dugoj istoriji slobodarskog Bitefa isključivo služi sekretarki da ove jeseni ima šta da zadene za svoj stranački rever“, kaže Miloš Lolić.
Mladen Savković ističe da u drugom izdanju ne:Bitefa učestvuje „više od sto ljudi iz različitih krajeva Evrope koji su odlučili da stanu solidarno uz ne:Bitef. Tu je, prije svega, domaća scena koja je odrastala i razvijala se uz Bitef. Mnogi od njih su prethodnih godina bili sastavni dio glavnog ili pratećeg programa festivala, drugi su učestvovali u njegovoj organizaciji, a neki su bili vjerna publika i nezamislivo im je da septembar prođe bez festivala“.
Kaže da su se „svi vrlo rado odazvali pozivu i pristali da i ove godine, kao i prethodne, zajedničkih snagama izgubraju ne:Bitef – bez honorara, uz mnogo uloženog truda, vremena i ideja. Pored njih, tu su i umjetnici i umjetnice iz našeg regiona, iz Evrope, kao i sa drugih meridijana. Baš kao i prošle godine, i ove godine su se mnogi javili da pitaju na koji način mogu da se uključe i daju svoj doprinos ne:Bitefu. To je više nego jasan znak da su i oni prepoznali ko stoji iza cenzure na Bitefu, zbog čega institucionalnog Bitefa nije bilo prošle godine i zašto ove godine ne žele da imaju veze sa pomenutim Odborom i selekcijom koju je pravio Spasoje Ž. Milovanović“.
Drugi ne:Bitef se održava 20. septembra, istog dana kad se završava 59. Bitef. Slučajno ili namerno?
Jelena Knežević kaže da po je po njihovom računanju vremena „59. Bitef završen prošle godine, u decembru. Sada je vreme za 60. Bitef – i zato ove godine obeležavamo 60 godina Bitefa.“
Napominje da „ono što je trenutno najavljeno kao zvanično izdanje Bitefa nema, nažalost, gotovo nikakve veze sa idejom Bitefa, ni u programskom ni u organizacionom smislu. Teško je to nazvati drugačije nego urušavanjem onoga što je Bitef decenijama predstavljao. Nasuprot tome, ovogodišnje obeležavanje 60 godina Bitefa okupilo je relevantne aktere sa domaće i međunarodne scene kojima ovaj festival pripada i koji su ga tokom njegove istorije stvarali i oblikovali. To se odvija kroz eksperimentalni festivalski format u kojem je zajednica nosilac kustoskih i produkcionih kapaciteta“.
Po njoj, „Bitef i Ne:Bitef danas predstavljaju dve paralelne realnosti, pa je sve teže uspostaviti bilo kakav odnos između njih – čak i odnos kritike. Zato pitanje više nije da li se njihovi datumi preklapaju, već šta danas prepoznajemo kao Bitef. Posle svega što se Bitefu dogodilo, činjenica da Bitef nije otkazan teško da može biti proglašena dobrim krajem“.
Ako se do idućeg Bitefa promene okolnosti u državi pa i njen odnos prema kulturi, da li će opet biti ne:Bitefa?
„Ako promena odnosa države prema kulturi dovede do održavanja nezavisnog Bitefa, desiće se i ne:Bitef samo pod svojim originalnim imenom – Bitef. I biće, kao i ovih šezdeset godina, tamo gde se okupimo“, najavljuje Miona Đenisijević, deo tima ne:Bitefa.
A do tad, pogledajmo besplatan festival 60 mikro scena kojim ne:Bitef ove godine obeležava jubilarno 60. izdanje Bitefa.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Više od 20 festivala nije održano prošle i ove godine, FCS dve godine ne raspisuje konkurse, Ministarstvo kulture odbija projekte umetničkih udruženja, smena uspešnih direktora a postavljanje ljudi koji ne obećavaju… sve su to dokazi da živimo kulturu destrukcije, pokazuje istraživanje Centra za studije kulture
U bečkoj aukcijskoj kući Doroteum prodata je slika hrvatskog autora Vlaha Bukovca za pola miliona evra, uskoro će biti izložena u Zagrebu, a tamošnja javnost ne zna ime kupca
Predstava „Profesionalac“ igra se 50. put. „Neverovatno je da se za četrdeset godina – od pisanja o tadašnjoj vlasti i komunizmu, malo toga promenilo“, kaže njen autor Dušan Kovačević
U svetu poznata „Estetika filma“, memoari Srećka Džamonje, knjige Aleksandra Dimitrijevića, nagrađeni romani i ostala nova izdanja Clia kojih neće biti na Sajmu knjiga
Izvođenje „Balkanskog špijuna“ otkazano je sinoć neposredno pred skup Studentske liste na Slaviji – zbog indisponiranosti glumaca. „Ja nisam indisponirana“, kaže rediteljka predstave Tatjana Mandić Rigonat
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
