Otvoren je i biće održan, pobedio je cenzuru ove vlasti, ujedinio je Balkan – sve je to festival "ne: Bitef", nezvanično/gerilsko izdanje 59. Bitefa, uspeo u nezamislivo kratkom roku i bez para
Kako to da ne:Bitef može, a 59. Bitef ne može – pitanje je čiji je odgovor postao očigledan nakon sinoćne predstave Proces Peliko na Fakultetu dramskih umetnosti kojom je počeo ovaj gerilski/nezavisni ne:Bitef.
Po jednima, ne: Bitef je zapravo isto što i 59. Bitef koji se nije održao samo što je ne- institucionalni, jer će Miloš Lolić i ekipa na njemu pokazati program koji su ponudili Odboru 59. Bitefa a ovaj ih odbio.
Po drugima, ne:Bitef je početak novog Bitefa, nezavisnog – otud i ono „ne“ u nazivu.
Obe varijante govore da je ne: Bitef bio dobra ideja.
Dokazao je pre svega da je jači od vlasti i njene cenzure, ali i da festival sa programom planiranim za Bitef može da se uradi bez para, i za nenormalno kratko vreme. Ideja o slobodi misli čini čuda, videlo se sinoć.
Zbog svega toga treba reći da je ne: Bitef postigao ono što 59. Bitef nije. Ujedinio je ljude, dao im snagu, dokazao ko je u pravu a ko nije.
Treba dodati i da je zbog ne: Bitefa u Beograd došao Milo Rau, evropski reditelj iako je persona non grata srpske vlasti. Da je za ne: Bitef pripremio predstavu Proces Peliko koju je, zbog njega a ne zbog predstave jer je nije ni video, odbio Odbor 59. Bitefa.
Proces Peliko je koprodukcija Bečkog festivala i Festivala u Avinjonu, čiji su autori Milo Rau i dramaturškinja Servan Dekl. Prethodno je izvedena u Lisabonu, Varšavi i Stokholmu. Kroz javno čitanje spisa sa nedavno okončanog sudskog procesa koji je pokrenula Francuskinja Žizel Peliko protiv svojih silovatelja, ova predstava dokumentarno svedoči o sistemu koji omogućava da porodično nasilje prođe nezapaženo.
Po evropskoj kritici, Proces Peliko je jedna od najboljih ovogodišnjih predstava. Publika na Fakultetu dramske umetnosti sinoć ju je gledala besplatno. Takođe, Proces Peliko je emitovan sinoć putem direktnog onlajn prenosa, predstava je na javnim gledanjima prikazana u Novom Sadu, Ljubljani i Skoplju, a do kraja festivala 18. decembra moći će da se vidi na YouTube kanalu „Svi u blokade / FDU“.
Zato što dokument o Žizel Peliko treba svi da vide, a i zato što je Bitef tamo gde se ljudi okupe – kao što glasi slogan ne:Bitefa.
U domaćoj verziji Procesa Peliko učestvuje 30 naših vrhunskih glumica, glumaca, kao i kulturnih radnika i radnica, građanskih aktivista i aktivistkinja poznatih po svojim profesionalnim dostignućima i angažmanu za bolje društvo.
Učestvovali su Svetlana Bojković, Vesna Trivalić, Marija Opsenica, Tihomir Brajović, Milena Radulović, Nada Šargin, Bojan Bulatović, Ljiljana Bralović, Nebojša Romčević, Igor Koruga, Jelena Ivetić, Nikita Milivojević, Marko Grabež, Jelena Mijović, Gabor Pongo, Eva Voštinić, Emina Spahić, Branislav Trifunović, Matija Stefanović, Nedim Nezirović, Jelena Stupljanin, Tamara Jovanović, Miloš Timotijević, Anđelka Nikolić, Milan Marić, Nela Antonović i Milena Bogavac.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Bivši članovi Odbora Festa o smeni su saznali iz medijskog istupa sekretarke za kulturu, i sumnjaju da će bez profesionalne strategije i analize dosadašnjih grešaka biti moguć dalji razvoj te manifestacije
Herojstvo i ranjivost, pobunjenički poklič i onirička askeza, sećanja na slavne dane, ali i aktuelno osećanje sputanosti, samopouzdanje i frustracija, danas se u Irskoj kao goruće teme prelivaju sa rock pozornice na scenu inficiranu folkom. Živopisni sastavi “Madra Salach” i “The Scratch”, ili čudo od mladića Dav Elis, otvaraju teme bola i izdržljivosti, demantujući potpuno onu Džojsovu napomenu o naprslom ogledalu sluškinje kao simbolu irske umetnosti
Milutin Bojić, Gospođa Olga, Narodno pozorište Beograd; režija Jug Đorđević; igraju Nela Mihailović, Aleksandar Vučković, Smiljana Marinković, Slađan Zrni, Ljubiša Savanović, Iva Milanović
Mihael Antolović i Slobodan Sadžakov, Robe i robovi neoliberalnog sveta; Pedagoški fakultet, Sombor, 2025
Pola veka knjige Bratislava Milanovića Jelen u prozoru; Dom omladine Beograda, 1975.
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
