Za koga radi vreme?

Istraživanja javnog mnjenja, dakle, potvrđuju ono što udišemo na ulici, što vidimo po srednjim školama, univerzitetima i u ruševinama ustanova, te u javnim istupima predsednika svih građana i celog Ćacilenda: zakucao se na nekih 35 do 38 odsto onih koji bi glas dali njemu i više ni za pedalj. Nije, naravno, lako proceniti koliko je, na svim prethodnim simulacijama izbora, uspevao da pokrade, ali deset odsto, koliko bi mu bilo potrebno u ovom trenutku, čini se prevelikim zalogajem čak i za njega.

Nekoliko je razloga tome, a na poslednjem mestu nipošto nije rešenost građana da pljačku glasova i svojih života spreče u najvećoj mogućoj meri. Utoliko je verovatno najzanimljivije pitanje – za koga radi vreme: za njega ili za građane? Novi rezultati jasno pokazuju da vreme ne radi za režim.

Kako oploditi kapital?

Najpre, od kako su studenti napravili (očekivanu) pauzu da bi, zajedno s profesorima, izveli besmisleni igrokaz na koji je prećutno pristao i režim – spremanje i polaganje ispita, dakle, pez prethodne nastave – Vučić je nekako zaustavio sopstveni sunovrat, ali ne može da poveća klimavu podršku.

Ili, kako je to lepo formulisao filozof Lazar Atanasković s Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, problem s „populističkom politikom je kao i s kapitalom: ako se ne akumulira, ako ne raste, više i nije neki kapital, počinje da se urušava pod teretom troškova sopstvenog održanja i dugova koji dolaze na naplatu“.

Drugim rečima, podrška koju uživa režim predsednika svih batinaša nije dovoljna da bi se vladalo, a pitanje svih pitanja je šta može da učini da bi ostatke svog kapitala uvećao?

Sužen manevarski prostor

Manevarski prostor režima se prilično suzio i svakim se danom sužava. Posledice poskupljenja struje građani će osetiti do nove godine. Pokušaće režim to da ublaži štampanjem para, ali tada će početi da curi s druge strane. Situacija s Naftnom industrijom je nejasna jer, naravno, građani nemaju pojma šta Vučić mulja, ali sve i da ostane po starom naftni su proizvodi preskupi.

I, naravno, neizbežni EXPO zbog kojeg predsednik svih građana sada jede sebi džigericu jer mu se okačio o nogu ko robijaška metalna kugla: sve preostale pare genijalci iz režima preusmeravaju na tu stranu – uz, dabome, obaveznu vajdicu za sebe – te su ugasili kulturu u zemlji, uskoro će ugasiti i zdravstvo (koje ionako počiva na nekim posvećenim lekarima-pojedincima koji su Hipokratovu zakletvu shvatili ozbiljno), školstvo ionako više ne postoji jer su ćaciji (oni koji ne razlikuju „ћ“ и „ђ“), postavljeni na mesto direktora, nastavnika i profesora da bi ćacilizovali decu, o poljoprivredi, industriji ili zastrašujućem zaduživanju (a vreme otplate je upravo stiglo) ni da ne govorimo.

Ono, pak, što izriču predstavnici režima predvođeni onim-koji-sve-zna-i-u-sve-se-razume, nisu drugo do simptomi: evo su se sada ostrvili na studenta Ognjena Markovića koji ličnim gestom makar malo skida ljagu s imena Srbije (a svako ko radi za Srbiju i u njenu korist neprijatelj je režima), predsednik Ćacilenda otvara nebezbednu prugu, a oni koji ne žele da potpišu kako je nebezbedna pruga u stvari bezbedna, e pa oni su kukavice

Sabrani ljudi takve stvari ne izgovaraju ni u bunilu, kamoli u javnosti. Događa se ono što ne vidi samo onih 35 do 38 odsto odsto građana koji su ili odveć stari da bi učestvovali u životu, suviše ojađeni da bi pružili otpor, ili nisu u stanju da izađu iz propagandnog mehura. (Korisnici režima vide, ali za sada su im pare milije.)

Potezi

Utoliko su sledeći poteza režima i više nego predvidljivi (tako je to u diktaturama): pokušaće da ugasi N1 i Novu, podići će nasilje na višu ravan i nastojati da ga zamaskira novim zakonima, uzeće nove kredite i krenuti u potkupljivanje građana. I, dabome, pokušaće da izvede najspektakularniju pljačku izbora do sada. Ništa drugo režim više nema.

S druge strane, i ponešto paradoksalno, potpuno je jasno šta je činiti građanima, a naročito opoziciji. Građani će nastaviti da svojim telima pritiskaju režim spolja, pa bi u Novi Sad, 1. novembra, moglo da se slije više ljudi nego što ih je taj grad ikada video, a onda (makar oni mlađi) naprave još jedan krug po Srbiji. Ovo je – koji put je to potrebno ponoviti – trka na duge staze.

A opozicija? Ona, kao i do sada, ima samo jedan zadatak: da se ujedini i zajedno sa studentima krene u osvajanje slobode, te, u boljem slučaju, organizuje se i privuče deo artiljerijske paljbe na sebe.

Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!