Pre neznano koliko godina spomenuh se u sumorno decembarsko poslepopodne da za dve nedelje dolazi i moja slava, Sveti Nikola, daj da se i ja malko odužim zaštitniku moje porodice, ionako uvek sviram oslanjajući se na širokogrudost sveca, odem u ribarnicu gde sam običavao jesti potaž od gambora, jeste malo katolički i jadranski, ali će mi to što sam redovan gost pomoći da uđem na listu čekanja za ribu, jer zacelo ima svečara koji su se toga spomenuli toga i pre mene, tako i bi, u ribarnici mi kažu: „Da ste vi živi i zdravi, mi smo prebukirani bili još pre mesec dana…“ – „Dobro onda“, kazao sam, „prijavljujem se za decembar naredne godine, nadam se da sam tu među prvima…“ Zloupotrebio sam priču o Lali, onu kad je trebalo da putuje ranim jutarnjim vozom, pa je, predostrožan kako ga je Bog stvorio i savestan, došao bio na stanicu već posle ponoći, prilegao na klupu, san ga prevario, voz je nakratko stao, zapištao na odlasku, namernik se probudio i, šta može, krenuo kući: „Moram sutra ranije da dođem na stanicu…“
&
Naredne se jeseni moj riblji tj. slavski fijasko ponovio sa ajvarom. Moja poznanica – neka ostane anonimna: za jednoga privatnika pravi i prodaje prehrambene produkte koji ne pripadaju oblasti turšije – za svoje lične klijente pravi ilegalan premda odličan ajvar, pitam je bi li me stavila na spisak, reče da sam za tu sezonu debelo zakasnio, ima još dve tegle pekmeza od šljiva, ali je ceo tiraž ajvara, premda još nenapravljenog, planuo još pre mesec dana, te sam i nju počastio rabljenom dosetkom, neka me upiše za 2014. godinu, ali pod kodnim imenom Sveti Nikola, da se gazda ne naljuti i na mene, ako slučajno natrapa na njenu crnoberzijansku beležnicu.
Bio bih ovo zaboravio, dosta stvari, i vrednijih i korisnijih, zaboravljam, kad ti moj predsednik nadmaši i mene i Lalu, bunovnog i malo ozeblog od spavancije na rebrastoj, još u ono doba ergonomskoj klupi JŽ: dok je kragujevački Prometej otkrivao spomenik srpskom Prometeju u Njujorku, u Beogradu zabraniše Parada ponosa: „E, od trenutka kad je Parada propala, otpočinjemo svi do jednoga rad na organizaciji buduće parade!“ – zavetovao se predsednik Nikolić, smrtno, da ne kažem grobljanski ili grobarski ozbiljan. Mala šala iz ribarnice temelj je, zar, državne politike, ideja vodilja (vodvilja) šefa države: da nas ne odvede ona ka drugim mitovima, o Sizifu, ili o Tantalu? Parada biće na kukovo leto, ili što bi predsednik rekao: Ad Kalendas Graecas!
&
Da li se predsedniku Prometej urezao u đačko sećanje više nego drugi likovi iz grčke mitologije? Je li čitajući pomislio: bokte, ovaj ko naš Tesla, šta je sve dao ondašnjem čovečanstvu, a kako mu je uzvraćeno!?
Neka je i neko iz kabineta predložio da u govoranciju o Tesli ubaci Prometeja, opet je predsednik morao da prođe lično kroz gradivo, da nije čitao i Židovog „Loše okovanog Prometeja“? Ma zašto bi i to čitao, autor je, idući dosta ispred svog vremena koje kao i današnja Srbija beše oskudevalo u gejparadama priznao da ga muška lepota uzbuđuje kao što seksualne pravovernike, da ne kažem seksualne pravoslavce, veseli i privlači ubavinja suprotnog im pola! Ne. Nadahnjivao se naš prezident samo Eshilom, koji se, kad god nije radio na nekoj drami, borio protiv bele kuge okomivše se na milu Heladu, najskuplju grčku reč!
Uvek kad pišem o predsedniku tražim za njega olakšavajuće okolnosti kojih je, sreća živa, uvek tušta i tma. Vratija se barba iz Amerike: džetleg, Obama, prevaljene časovne zone i morske milje, Farenhajti protiv našeg Celzijusa, u glavi mu se sve izmešalo, te sanja sebe u kavezu pod udarima munja koje su usled blizine Atlantika mnogo jače od ovih naših, umereno kontinentalnih, te se pojavljuje Šešelj, ali sa razdeljkom na sredini, očešljat kao vizionar, a tako ti, kume Tomo, najmlađi doktor nauka u SFRJ otvara vrata i pušta munje u kavez, nisam ja kum, ja sam Tesla-Prometej, službeno sam na Kavkazu, budi se dok Gruzinka sa obrvama poput Krajišnikovih ili prof. Marića zamahuje na krvokljunog orla drvenom obramicom, uh, ti si, Olivere, sanjam neke budalaštine, nego, kad sam u avionu ka Njujorku čitao o Prometeju nisam bio načisto je li to neki grčki, mali Kavkaz, obično brdo, ili su Jelini još u ono vreme znali za pravi, da kažemo sovjetski Kavkaz, što će reći da je Prometej praktično bio isteran iz Evropske unije, antičkog Teslu premestili su tamo gde je za njih bio kraj sveta, da ga osim orla koji mu kljuca džigericu muči i homesickness, how is my English, upotrebio sam nekoliko puta i homesick, to je već fluentarija, kao kad kod nas lekari kažu laringit…
To je, i druge stvari koje mi naravno izmiču, prolazilo kroz predsednikovu glavu, kao kroz glavu deteta koje je preučilo, tja, Palma javno kumi Vladu da zabrani Paradu ponosa, može mu se kad nije šef države, a ja kako da popravim utisak koji su Aca i Ivica ostavili na milu Evropu, nego da kažem kako ćemo od ovog trena pripremati naredni Prajd, Bože Prajde, ti što spase od propasti dosad nas…
