Komentar
Lomljenje dece Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kada je prvi put uzeo ajfon u ruke, Bil Gejts je zadivljen i pomalo zavidan pomislio kako Microsoftovi inženjeri i dizajneri jednostavno nisu ciljali dovoljno visoko. Ovo je sam priznao nekoliko godina kasnije, doduše komentarišući ajped, koji na njega nije ostavio tako snažan utisak. Svejedno, jedan od dva najveća čoveka u svetu računara priznao je da ga je konkurent ostavio bez daha. A taj konkurent je Stiven Džobs, čovek koji je izmislio Apple za koji mnogi pogrešno misle da je korporacija koja proizvodi računare i gadžete, a zapravo je firma koja naše snove pakuje u lepo dizajnirane aparate i servise. Koje smo, radosno, spremni da kupimo iako nisu jeftini.
Prošle nedelje Stiv Džobs objavio je da se povlači sa mesta prvog čoveka koji operativno rukovodi kompanijom Apple. To znači da više neće dnevno donositi odluke vezane za rad kompanije. Razlog je odavno poznat, Džobs je teško bolestan, pre nekoliko godina presađena mu je jetra, ali biće da se stvari ne kreću u najboljem smeru. Što se vidi i na njemu, bolesno je mršav, pokreti su mu usporeni, ali i dalje uspeva (tačnije, uspevao je) da podigne na noge ne samo salu u kojoj je predstavljao nove Applove proizvode već i ceo svet koji ih je uglavnom nestrpljivo očekivao. Nije izgubio ni gram od svoje harizme, naprotiv. Korišćenje Applovih proizvoda doveo je na granicu religije, bolje rečeno, Bil Gejts nam je računar doneo na sto, a Stiv Džobs nam ga je smestio u srce.
Kada je početkom osamdesetih nagovarao tadašnjeg direktora Pepsija da pređe u Apple, Džobs ga je pitao da li želi da celog života prodaje šećernu vodicu ili da promeni svet. Ispostavilo se da taj lik, neki Džon Skali, nije dobacivao dalje od gaziranih pića jer je ubrzo izbacio Džobsa iz Applea i kompaniju doveo na rub propasti. Džobs se vratio 1996. nakon što je napravio NeXT kompjuter (osnova za budući OS X) i osnovao kompaniju Pixar, koja je napravila revoluciju u animiranju filmova pomoću kompjutera (Priča o igračkama i tako dalje). Da je samo to uradio, zaslužio bi mesto u istoriji, ali on je u proteklih 15 godina osmislio nekoliko revolucionarnih aparata (ajmek, ajpod, ajfon, ajped) i servisa (ajtjuns i ajklaud u nastajanju) tako uspešnih da je Apple od firme na ivici stečaja postao najbogatija kompanija na svetu, sa više keša (78 milijardi dolara) od američke države!
U vreme kada je ceo svet mislio da se za muziku više nikada neće plaćati, on je uspeo da nas ubedi da za svaku pesmu platimo 99 centi, a zauzvrat nam je omogućio da uživamo i u kupovini i u slušanju te muzike. Slično je uradio sa filmovima, a na redu su novine. S tim da će glavni deo tog posla morati da obave njegovi naslednici, no to je druga priča o kojoj svetske berze još nisu formirale mišljenje, osim sumnji.
Ima onih koji misle da je pravi tvorac Applea Stiv Voznijak, genije kompjuterske arhitekture. Što je potpuno pogrešno. On je, doduše, pomerio granice onoga šta mogu kompjuteri. Stiven Džobs je pomerio granice onoga šta mogu ljudi.
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve