Nije to zvučalo kao loša ideja. Ako možete na internetu, čak i anonimno, da iznesete svoje mišljenje o hotelu u kojem ste letovali ili restoranu u kojem ste ručali, pa i o novinarskom poslu (ponegde), zašto ne bi slobodno rekli i šta mislite o svom lekaru? Ne o njegovoj stručnosti, za šta je malo koji pacijent kvalifikovan da proceni, već o odnosu koji ima prema vama, da li vas sluša, da li imate utisak da vas poštuje i da li ste, generalno, iz ordinacije izašli zadovoljni.
Takvu ideju imali su u Udruženju građana „Srbija u pokretu“ kada su napravili sajt www.kakavjedoktor.org, barem tako oni tvrde. Imao bih primedbu na adresu sajta, koja nije srpska već američka, što me navodi na pomisao da su ideju želeli da prošire, makar na region. Inače bi im srpski domen sasvim lepo služio. I imenica „lekar“, jer nisu svi lekari doktorirali. Ali, to je neka druga tema.
Da bi ostvarili ideju, morali su na sajt da ubace bazu podataka svih lekara u Srbiji. Proverili su kod Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja da li smeju, i on im je to odobrio. Tačnije, nije imao primedbi, budući da on ne daje dozvole, ali može da traži zabranu.
Nekoliko dana (deset) sajt je lepo funkcionisao, vlasnici kažu prelepo, budući da se na njemu o lekarima izjasnilo trideset hiljada ljudi. Prosečna ocena je bila veoma visoka, čista četvorka (od jedan do pet), suprotno očekivanjima zbog našeg stalnog kukanja na zdravstvo i korupciju koja tamo, navodno, caruje.
Ali, onda je poverenik Šabić ipak procenio da objavljivanje spiska i ocena treba zabraniti zbog kršenja prava lekara. Naravno, razvila se diskusija da li je objavljivanje liste lekara dozvoljeno budući da je do tih podataka moguće slobodno doći posetom zdravstvenoj ustanovi. No, povezivanje sa upitnikom je već upitno, smatra poverenik. Internet javnost je zbunjena, ali je više na strani Udruženja građana, što nije neobično. Oni su ovde slabija strana, a izgleda kao da rade u opštem interesu.
I zabrana i rad ovog sajta imaju opravdanja. Recimo, da li biste voleli da neko napravi sajt kakavjekomšija.rs i na njemu objavi spiskove stanara svih kuća i zgrada u Srbiji? Koji su, takođe, javni. Samo kada se postave na internet dobijaju drugu dimenziju, omogućuju razne zloupotrebe, od marketinških do provalničkih. Čudo su baze podataka kada se malo ukrste, to će vam reći oni koji se zaista razumeju u istraživačko novinarstvo.
S druge strane, građanin ima pravo da zna šta ostali pacijenti misle o dotičnom lekaru, ali i da iznese svoje dobro i loše iskustvo na način koji na lekara ima uticaja. Jer nije svima dovoljan zaštitnik prava pacijenta.
Imao bih konstruktivan predlog. Oni lekari koji se slažu da je ideja dobra i korisna mogli bi dobrovoljno da se prijave. Ako je lekar na sajtu, meni je to potvrda da je spreman da me sasluša i dostojanstveno pregleda. Koristan podatak, kad birate lekara.
