Ako ste pripadnik srednje klase, lekar, pravnik, učitelj, administrativni službenik, pa i novinar, odmah razbijte svoj kompjuter! Ne samo svoj, razbijte svaki koji vam se nađe u blizini, počupajte kablove za internet, otimajte smartfone i lupajte ih čekićem. Ili se pripremite za ogromne promene u životu. Jer, trećeg nema.
Industrijska revolucija udarila je početkom 19. veka na radničku klasu, mašine su mogle da izdrže i fizički urade više nego čovek – prost radnik. Mnogi su, isprva, ostali bez posla. Dva veka kasnije, informaciona revolucija, koja traje, čini to isto, ali ovoga puta srednjoj klasi. Kompjuteri polako zamenjuju sve one koji rade „predvidiv“ intelektualni posao. Tako da će u budućnosti za ljude biti mesta u uslužnoj delatnosti, gde je čovek nezamenjiv, barem dok ne stvore pogodne androide, i u profesijama koje prosperiraju zahvaljujući računarima. To tvrdi jedan od najintrigantnijih ekonomista današnjice Tajler Kouen.
Po njemu superkompjuter poput IBM-ovog Votsona (IBM Watson) uskoro će moći da daje bolje dijagnoze od najboljeg lekara. Imaće sve dostupne informacije o svim simptomima svih bolesti kod svih ljudi (preterujem malo, naravno, ali teoretski je tako) i kada unesete svoje analize krvi, stolice, kože, tkiva itd., biće u stanju da za nekoliko sekundi da svoj sud i odredi terapiju. Ukoliko u sebi nosite i mikro sondu povezanu sa vašim pametnim satom, a koja kontroliše krv, pritisak, puls i ostalo, Votson će moći da prati i reakciju na terapiju i da je smesta koriguje. I još će ga svaki novi pacijent dopunjavati podacima. Naravno, sve to će biti pod nadzorom lekara, ali taman onoliko koliko i radnik u fabrici nadgleda kompjuterizovanu proizvodnju.
Zamislivo mi je i da neki takav sistem zameni, recimo, sudije za prekršaje. Unesu se svi elementi prekršaja, a okrivljeni popunjava elektronski upitnik i na osnovu toga se utvrđuje kazna. Ako poričete, idete kod „živog“ sudije uz rizik da vam kazna bude znatno veća. U suprotnom možete da birate kaznu (novčana, negativni poeni, društveno koristan rad…) i blaža je, jer štedite državi za sudske troškove. Sudija za prekršaje mahom sasluša koga treba i primeni zakon, što bi često mogao da radi i dobro informisani softver.
Isto važi i za novinare, da ne štedimo sebe. Većina izveštaja sa događaja, naročito oni protokolarni, mogli bi automatski da se pišu ako se u „kalup“ (templejt) unesu potrebni podaci, odnosno citati. Jer „rekao je, ukazao je, naglasio je, zaključio je“ može da sastavi i računar, a takvih je izveštaja u medijima ohoho. Može čak i da ubacuje duhovite opaske, tu i tamo, nasumično, odnosno kopirajući neki sličan izveštaj iz prošlosti koji je pisao „pravi reporter“.
Administrativci odavno trpe, veliki deo njihovog posla već rade računari, jedino što ih spasava su zakoni koji i dalje traže da svaki proces (nepotrebno) overi čovek. Što je samo osnov za korupciju. Jer, da se pitaju računari, građevinske dozvole izdavale bi se za sekundu, pod uslovom da podnosilac ispunjava sve uslove za gradnju.
Tajler Kouen prognozira dalju eroziju srednje klase ako se ne prilagodi. Ako „srednjaci“ ne smisle kako da im kompjuter pomaže, umesto da se sa njim takmiče. Za razliku od manufakture, ručni rad neće biti na ceni. Ko danas lista, ako može da gugluje?
Nezaposlenost će zato biti udobnija, jer će nam sve biti kompjuterizovano. Zamalo pa raj.