Srbija nije zemlja bogata naftom, jer proizvede samo oko 25 odsto svojih potreba, a ostatak uvozi. Ipak, u uobičajenim okolnostima, jedan deo nafte i naftnih derivata Srbija izveze, kada joj se to isplati, da bi zaradila na ceni, a najveći kupci ovih energenata su zemlje Cefte, odnosno regiona, a posebno Bosna i Hercegovina. Njih će zato i pogoditi odkuka Vlade Srbije da zaustavi izvoz nafte i svih njenih derivata.
Posle Evropske unije, Srbija najviše spoljnotrgovinske razmene ima sa zemljama Cefte, sa kojima je zarađivala u poslovanju, prema podacima iz prošle godine.
„Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje Cefta, sa kojima imamo suficit u razmeni od 3352,5 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, pića, nafte i naftnih derivata, medicinskih i farmaceutskih proizvoda“, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku za decembar 2025.
BiH je među najvećim uvoznicima srpskog goriva
Srbija je u Bosnu i Hercegovinu u prvih deset meseci 2025. godine izvezla naftne derivate u vrednosti od gotovo 252,7 miliona kovertibilnih maraka i tako postala jedan od najvećih dobavljača pogonskog goriva u BiH.
Prema podacima Uprave za neizravno oporezivanje BiH, Srbija je od januara do oktobra 2025. prosledila 198.728.723 kilograma naftnih derivata, zauzevši treće mesto s udelom od 14,85 odsto ukupnog uvoza, odmah iza Italije i Hrvatske. Tokom 2024. Srbija je bila drugi najveći dobavljač goriva u BiH, odmah iza Italije.
Nestabilno u regionu
Crna Gora u potpunosti zavisi od uvoza naftnih derivata, a trenutna geopolitička situacija i visoke cene izazivaju rizik od poremećaja u snabdevanju i potencijalne nestašice. Udruženje naftnih kompanija Crne Gore (UNKCG) upozorilo je tako da postoji ozbiljan rizik od prekida snabdevanja gorivom.
U ovu zemlju se oko 65 odsto naftnih derivata doprema brodom iz Grčke, dok se ostatak uvozi drumskim putem, uglavnom iz Hrvatske (oko 30 odsto), te manjim delom iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Slovenije, pišu crnogorski mediji. Tako ova zemlja ne uvozi puno goriva iz Srbije.
I Severna Makedonija uvozi oko 65 odsto naftnih derivata, mahom iz Grčke, ali s vremena na vreme i iz Srbije.
„Iako trenutni događaji na Bliskom istoku mogu izazvati poremećaje u isporuci naftnim derivatima na svetskom nivou, Severna Makedonija kao država osigurava siguran protok i uvoz derivata iz više različitih izvora i zemalja“, kažu iz Ministarstva energetike u Skoplju. Još su saopštili da je Severna Makedonija među najspremnijima u regionu po rezervama nafte.
Zašto je država zabranila izvoz nafte
Suština ove zabrane je zaštita domaćeg tržišta od nestašica i skoka cena, a usled globalnih poremećaja na svetskom tržištu, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Ona podseća i da je Srbija zemlja u kojoj građani plaćaju naftne derivate jeftinije u odnosu na njihovu realnu cenu na berzi, te da država čini sve da zaštiti građane i privredu.
Ekonomista i profesor dr Ljubodrag Savić rekao je ranije da bi prepuštanje cena tržištu dovelo do ogromnog poskupljenja goriva, što bi bio direktan okidač za visoku inflaciju. Zabrana izvoza je, stoga, pokušaj države da predupredi najopasniji scenario po džep građana, u kojem se nalazi i skok kamata na kredite.
„Povećanje cena vodi ka inflaciji, jer je to infrastrukturna delatnost. Skoro da nema ni jedne delatnosti koja direktno ili indirektno nije zavisna od goriva, od derivata nafte. Inflacija, posebno ona preko 10 odsto, primorava centralne banke na restriktivnu politiku i podizanje referentnih kamatnih stopa. To znači skok Euribora i Belibora, što direktno povećava rate kredita građanima koji imaju promenljive kamatne stope, a takvih je u Srbiji najviše“, izjavio je Savić.
