Cene poljoprivrednih proizvoda jeftinije su u prodavnicama nego na pijacama. Zašto je to tako
Kilogram krompira na pijacama u Beogradu koštao je u prvoj nedelji oktobra 150 dinara, dok je najčešća cena u prodavnici u istom periodu iznosila oko 120 dinara. Pasulj na pijaci koštao je 500, a u prodavnici oko 370 dinara, a kilogram crnog luka na pijačnoj tezgi mogao se naći za 150, dok je najčešća cena u trgovinama oko 60 dinara.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene na malo poljoprivrednih proizvoda u prvoj nedelji oktobra, što su poslednji objavljeni podaci, uglavnom su u svim mestima za koje je statistika izvedena, niže u prodavnicama nego na pijaci.
Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, za to postoji nekoliko objašnjenja.
„Na pijaci se potpuno slobodno formiraju cene. Tu imate izvorne proizvođače koji nude robu, ali i nakupce, prekupce. Na njih niko ne vrši administrativni pritisak, postoje razni trgovački manifetluci i sloboda trgovanja”, kaže Prostran.
Na više cene na pijacama utiče i loš prinos poljoprivrednih proizvoda ove godine, izazvan vremenskim neprilikama.
„Trgovci na pijaci pokušavaju u ovoj godini, koja je definitivno bila kritična pogotovo za useve povrća, pa i ratarske kulture zbog suše, da kroz nešto više cene možda kompenzuju izgubljeni dohodak. Ovo je godina u kojoj svako kome je nešto omanulo zbog suše pokušava, ako mu je išta rodilo, da kroz više cene kompenzuje izgubljeni dohodak ili dohodak koji je očekivao, ili da nadoknadi koliko-toliko troškove proizvodnje”, kaže Prostran.
S druge strane, nameće se i logika trgovačkih lanaca koji pokušavaju da privuku kupce i odvuku ih sa pijaca.
„Mnogi veliki lanci praktično reklamiraju svoje ‘pijace’ i pokušavaju da na taj način deo ljudi koji su navikli da odlaze na pijacu, privuku kroz taj narativ i kroz nešto niže cene i kvaltetniju i svežiju robu. Vi ćete na tim njihovim pijacama uglavnom naći šta god hoćete. Verovatno će jednog dana, ako ostvare svoj trgovački san, da prebace sa pijaca potrošače ili jedan značajan deo njih u trgovine, i da verovatno jednog dana ipak to naplate”, smatra Prostran.
Kako dodaje, kada se neko navikne da odlazi na takvu vrstu pijace, postaće njihov stalni kupac i vezaće se za taj trgovački lanac.
Prostran smatra da trgovački lacni uspevaju da na takav način privuku kupce.
„Primećujem da pre deset, petnaest godina praktično niste ništa kupovali od voća i povrća u prodavnicama, ali danas se oni trude da imaju sveže voće i povrće, da se svakog jutra unosi sveža, nova roba”, zaključuje Prostran.
Prema izveštaju „Analiza parametara poljoprivredne proizvodnje 2025.“ Instituta BioSens, sezona je bila obeležena produženim sušnim periodima, smanjenom količinom padavina i nižom vlagom u zemljištu u odnosu na prethodnih 15 godina.
Suša i manji prinos podigli su cene poljoprivrednih proizvoda, pa su tako, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u prvih pet meseci 2025. u odnosu na isti period 2024. godine, maloprodajne cene voća, svežeg i rashlađenog, povećane su 18,1 odsto.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Više od 200.000 građana je tužilo banke jer je Vrhovni sud odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Ipak, sud je potom preinačio svoj stav, a banke sada traže da građani vrate novac
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
