Pošiljka za tržište EU zaustavljena je na hrvatskoj granici zbog prisustva najtoksičnijeg mikotoksina. Od početka godine su već tri slučaja nebezbedne hrane iz Srbije registrovana na spoljnim granicama Unije
Hrvatska granična policija zaustavila je pošiljku kukuruznog skroba, odnosno gustina, iz Srbije zbog povećanog nivoa aflatoksina B1, opasne kancerogene supstance.
Evropski sistem za brzo uzbunjivanje o hrani (RASFF) izdao je novo upozorenje za proizvod izvezen iz Srbije na tržište Evropske unije, nakon što je na spoljnim granicama EU utvrđeno prekoračenje dozvoljenog nivoa ove štetne supstance.
Reč je o kukuruznom skrobu u kojem je hrvatska granična kontrola pronašla viši nivo aflatoksina B1 od zakonom dozvoljenog. Proizvod je označen kao potencijalno rizičan i prijavljen putem sistema RASFF.
Ovo je treći slučaj od početka 2026. godine da su namirnice iz Srbije na spoljnim granicama Evropske unije označene kao nebezbedne. Tokom januara prethodno su otkriveni nikl u kiselom kupusu i mikobakterije u korama za torte.
Tokom 2025. godine izdato je čak 30 upozorenja za proizvode iz Srbije namenjene tržištu EU. Među utvrđenim nepravilnostima bili su hepatitis A i kadmijum u smrznutom voću, aflatoksin u sojinom brašnu, metalna žica u njokama, kao i listerija u dimljenom lososu.
Najčešći razlog za izdavanje upozorenja ostaje prisustvo aflatoksina B1 – najtoksičnijeg oblika ove grupe mikotoksina, koji se smatra kancerogenim i može izazvati ozbiljna oštećenja jetre i druge dugoročne posledice po zdravlje ljudi.
Za kvalitet i bezbednost hrane koja se stavlja na tržište i izvozi, primarno su odgovorni proizvođači, odnosno subjekti u poslovanju sa hranom. Oni su dužni da obezbede da njihovi proizvodi ispunjavaju sve zakonom propisane uslove.
Kontrola bezbednosti hrane u Srbiji uređena je važećim Zakonom o bezbednosti hrane, a sprovode je Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja, preko nadležnih inspekcija, kao i ovlašćene i referentne laboratorije.
Zakonom je jasno propisano da su proizvođači odgovorni za bezbednost hrane za ljude i životinje i da moraju obezbediti usklađenost sa svim propisima donetim na osnovu tog zakona. Ipak, uprkos postojećem regulatornom okviru, u praksi se i dalje dešava da se u hrani pronađu nepoželjne ili zabranjene supstance.
Postojeći Zakon o bezbednosti hrane trebalo bi uskoro da bude revidiran novim propisom, kojim bi se prvi put uveo sistem bržeg obaveštavanja i efikasnijeg reagovanja u slučaju pojave nebezbedne hrane na tržištu.
Cilj novog zakona je zaštita zdravlja potrošača, jačanje poverenja u sistem kontrole hrane u Srbiji, kao i dalje usklađivanje sa standardima Evropske unije.
Usvajanje ovog propisa predstavlja važan korak ka ispunjenju Merila 1 za otvaranje Poglavlja 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, u okviru pregovora Srbije sa EU, koje je deo klastera pet.
Radna verzija zakona dostupna je na sajtu Ministarstva poljoprivrede, ali konačan tekst još nije usvojen, te se i dalje primenjuje postojeći zakon.
Za razliku od Zakona o bezbednosti hrane, Zakon o službenim kontrolama usvojen je krajem 2025. godine. Njegov cilj je uspostavljanje jasnog i jedinstvenog sistema službenih kontrola i drugih zvaničnih aktivnosti u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije životinja i robe na koje se zakon odnosi.
Ovaj zakon primenjuje se i u oblasti bezbednosti hrane, u svakoj fazi proizvodnog i distributivnog lanca. Njegova puna primena očekuje se tokom 2026. godine, a trebalo bi da omogući strože, češće i efikasnije kontrole, naročito kada je reč o proizvodima namenjenim izvozu.
Ko kontroliše namirnice u Srbiji i zašto se roba vraća sa granica EU
Tri IT kompanije su otpustile 500 ljudi u Beogradu u deset dana, a postoje i naznake novih otpuštanja, kažu poznavaoci tržišta za „Vreme“. Otkud ovi silni otkazi i šta radnici mogu da očekuju?
Oko petsto ljudi dobilo je otkaze u IT sektoru u Beogradu za deset dana jer su tri strane kompanije odlučile da odu iz Srbije
Iako cene otkupa poljoprivrednih proizvoda padaju, njihove cene u prodavnicama ne padaju, nego se čak najavljuju i nova poskupljenja hrane. Ko se bogati na račun poljoprivrednika i kupaca
Platu od 2.000 evra i penzije od 750 je Aleksandar Vučić predstavio kao dugoročni cilj zemlje. Dok se čeka ostvarenje ovog cilja, petina ljudi u Srbija grca u siromaštvu
Čak 25 odsto potrošnje električne energije u Evropi dolazi iz gasnih termoelektrana, a nova gasna kriza mogla bi znatno da oteža i tržište struje. Prirodno - očekuju se poskupljenja
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
