Još dve namirnice iz Srbije vraćene su sa granice zato što ne ispunjavaju zdravstvene kriterijume. Šta je najproblematičnije za izvoz i ko kontroliše prehrambene proizvode
Nije retka pojava da se namirnice izvezene iz Srbije vraćaju sa granica Evropske unije zbog prisustva nebezbednih supstanci. Od početka 2026. godine tako su sa granice sa Hrvatskom vraćene kore za torte i pošiljka kiselog kupusa – kore zbog prisustva mezofilnih bakterija, a kiseli kupus zbog povećanog sadržaja nikla.
Upozorenja o nebezbednim proizvodima objavljena su na portalu Evropskog sistema za brzo uzbunjivanje o hrani (RASFF), koji služi za razmenu informacija između zemalja članica EU o rizicima po zdravlje potrošača.
Tokom 2025. godine, prema podacima sa tog portala, čak 30 puta izdata su upozorenja za proizvode koji su iz Srbije bili upućeni ka tržištu Evropske unije. Najčešći razlog za ovakva upozorenja bilo je prisustvo aflatoksina B1 u prehrambenim proizvodima.
Ko je odgovoran za bezbednost hrane
Za kvalitet i bezbednost hrane koja se stavlja na tržište, uključujući i onu namenjenu izvozu, najodgovorniji su proizvođači, odnosno subjekti koji posluju hranom. Oni su dužni da obezbede da proizvodi ispunjavaju sve zakonom propisane uslove.
Kontrola bezbednosti hrane u Srbiji uređena je važećim Zakonom o bezbednosti hrane, a sprovode je Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja, preko nadležnih inspekcija, kao i ovlašćene i referentne laboratorije.
Zakonom je jasno propisano da su proizvođači odgovorni za bezbednost hrane za ljude i životinje i da moraju da obezbede usklađenost sa svim propisima donetim na osnovu tog zakona. Ipak, uprkos postojećim pravilima, u praksi se i dalje dešava da se u hrani pronađu nepoželjne ili zabranjene supstance.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Igor Jajić ranije je za Newsmax Balkans izjavio da su za kvalitet namirnica prvenstveno odgovorni proizvođači, odnosno oni koji hranu stavljaju u promet, jer su dužni da sprovode sopstvene kontrole u skladu sa zakonom.
On je naveo i da deo odgovornosti snose inspekcije Uprave za veterinu i Uprave za zaštitu bilja, koje su zadužene za kontrolu kvaliteta hrane, ali da bi njihova nadležnost i učestalost kontrola morale da budu veće.
Novi Zakon o bezbednosti hrane – još u pripremi
Postojeći Zakon o bezbednosti hrane trebalo bi uskoro da bude revidiran novim, kojim bi se prvi put uveo sistem bržeg obaveštavanja i efikasnijeg reagovanja u slučaju pojave nebezbedne hrane na tržištu.
Glavni cilj ovog zakona je zaštita zdravlja potrošača i jačanje poverenja u sistem kontrole hrane u Srbiji, kao i dalje usklađivanje sa standardima Evropske unije.
Usvajanje ovog propisa predstavlja važan korak ka ispunjenju Merila 1 za otvaranje Poglavlja 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, u okviru pregovora Srbije sa EU. Ovo poglavlje deo je klastera pet.
Radna verzija zakona dostupna je na sajtu Ministarstva poljoprivrede, ali konačan tekst još nije usvojen, te se i dalje primenjuje postojeći zakon.
Zakon o službenim kontrolama – već usvojen
Za razliku od Zakona o bezbednosti hrane, Zakon o službenim kontrolama usvojen je krajem 2025. godine. Njegov cilj je, između ostalog, uspostavljanje jasnog i jedinstvenog sistema službenih kontrola i drugih zvaničnih aktivnosti u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije životinja i robe na koje se zakon odnosi.
Ovaj zakon se, između ostalog, primenjuje i u oblasti hrane i bezbednosti hrane, i to u svakoj fazi proizvodnog i distributivnog lanca. Njegova puna primena očekuje se tokom 2026. godine, a trebalo bi da omogući strože, češće i efikasnije kontrole, posebno kada je reč o proizvodima namenjenim izvozu.
Šta se najčeće vraća iz EU
Prema podacima iz sistema RASFF i dosadašnjoj praksi, proizvodi iz Srbije koji se najčešće vraćaju ili za koje se izdaju upozorenja u EU su žitarice i proizvodi od žitarica načešće zbog povišene količine aflatoksina, prerađevine biljnog porekla i smrznuto voće i povrće zbog prisustva teških metala i ostataka pesticida iznad dozvoljenih granica, pekarski i konditorski proizvodi zbog mikrobiološka neispravnost, te hrana životinjskog porekla zbog mikrobioloških parametara.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dvojica muškaraca, poreklom iz Srbije, dobila su dete u inostranstvu putem surogat majke, a onda su se vratili u zemlju. Njihovi strahovi, muke i novac koji su potrošili u borbi sa Srbijom - nesagledivi su
Smrt devojke čije telo je pronađeno ispred Filozofskog fakulteta pokazalo gde i na čemu novinari stoje kada je reč o pravu na pijetet i pravu na privatnost, saopštio je ANEM
Idejno rešenje za spomenik nastradalima zbog pada nadstrešnice više liči na spomenik onome što je ljude ubilo, nego njima samima i njihovim izgubljenim životima, smatra Akademski plenum
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
