Zašto država sputava srpska mala i srednja preduzeća

Najveći problemi malih i srednjih preduzeća u Srbiji su što nemaju pristup jeftinim kreditima i problem sa radnom snagom. Tu je i celokupan istorijski kontekst privrednog rasta i naravno problem sa vladavinom prava, jer ako mali ili srednji privrednik poraste i postane prevelik, neko će mu zakucati na vrata, kaže za „Vreme“ direktor Instituta za razvoj i inovacije (IRI) Nenad Jevtović.

Ističe da mala i srednja preduzeća ne bi trebalo da se nadaju nikakvoj pomoći od države, osim one koju sada dobijaju, a koja nije preterana.

Po tom pitanju, dodaje, Srbija nije ni blizu da postane ono kako se udžbenički sagledavaju Južna Koreja, Singapur, ili Poljska.

Daleko od evropskog proseka

Ovo bi posebno trebalo da brine ukoliko se u obzir uzmu i nalazi istraživanja koje je sproveo IRI, a koji kažu da se Srbija prema nivou ekonomske razvijenosti nalazi na 41,7 odsto proseka Evropske unije i da će joj uz postojeći tempo privrednog rasta  biti potrebno 35 godina da dostigne taj prosek.

Istraživanje je pokazalo i da  je produktivnost rada u Srbiji iznosi 56 odsto proseka EU, dok su zarade na 38 odsto proseka EU, ali sa tendencijom rasta, zbog čega je Srbija, s druge strane  sve manje atraktivna za strane ulagače, odnosno strane direktne investicije.

Međutim, i pored ovakvih alarmantnih pokazatelja, Jevtović naglašava da ne bi trebalo očekivati značajne promene nabolje.

„Ovo u čemu se nalazimo jeste prećutni dogovor svih donosilaca odluka u ekonomskoj politici u Srbiji od 2000. godine naovamo i donosilaca odluka u Evropskoj uniji, jer je Srbija potrebna kao polje jeftine radne snage. Nikome nije u interesu da u Srbiji dođe do značajnijeg razvoja koji bi našu odličnu radnu snagu zaustavio u zemlji i sprečio njen odliv ka najrazvijenijim privredama. To je, naravno, sve pokrivreno dnevnopolitičkim temama i konstantnom borbom za preživljavanje“, kaže Jevtović.

Napominje da su se vlasnici i radnici malih i srednjih preduzeća već navikli da ih država „ne mazi i ne pazi“ i da su veoma su otporni na krize.

„Ipak, oni nemaju snagu niti privredni okvir da se uključe u veće lance snabdevanja, da kupe veće ‘know-how’ tehnologije, da bi mogli da plasiraju svoje proizvode. Mali i srednji privrednici ne bi trebalo ništa da očekuju od države, jer su institucije izgubile kapacitete i kredibilitet. Ne možemo da se nadamo ulaganju u domaća privatna preduzeća, iako su domaće privatne investicije u Srbiji na samo jednoj trećini od proseka centralne i istočne Evrope“, kaže Jevtović.

Foto: Institut za razvoj i inovacije

Zatvaranje očiju pred problemom

Dodaje da bi kao kratkoročnu meru, fokus trebalo staviti na pomoć države u transferu tehnologije ka našim preduzećima.

„Dakle, ako mali ili srednji privrednik želi mašinu i znanje, na primer iz Nemačke, da država tu pomogne. Ipak, to je nerelano očekivati, se ni na koji način uopšte ne pominje ni u najnovijem ekonomskom planu koji je predsednik Republike nedavno izneo“, podseća Jevtović.

Ukazuje da ni medijima u Srbiji, „čiji su vlasnici često van Srbije“, ne odgovara da se na tako jednostavan i direktan način govori o ovom problemu.

„Nikome ne odgovara da se o tom problemu tako govori, kao što, na primer, ni ljudi u Hrvatskoj ne vole da se priča da su oni izabrani da budu letovalište te bogate Evrope. Kad sklonimo dnevnu politiku, mi mnogo možemo da naučimo od naših komšija Hrvata šta vam se desi čak i kada ispunite zahteve i uđete u Evropsku uniju. Nemojte da nas lažu da je to čarobni štapić, i da će nam odmah biti bolje. Zbog toga i dolazi do razočaranja nakon ulaska u EU. Zato one koji istinski žele da prikažu šta sve ulazak u EU znači, ako ne lažu i ne iznose standardnu paradigmu, mogu vrlo lako da budu proglašeni evroskepticima, a oni to nisu“, kaže Jevtović.

Muke koje podstiču kreativnost

Govoreći o najvećim izazovima sa kojima se susreću mala i srednja preduzeća ističe nedostatak kvalifikovanih radnika, ali i generalno populacioni problem u Srbiji.

„Svake godine imamo oko 40.000 ljudi manje zbog razlike u natalitetu i mortalitetu, plus još 25.000 do 27.000 ljudi napusti zemlju. Pored toga, jeftinije kredite za mala i srednja preduzeća trenutno je veoma teško obezbediti jer ne postoji pristup finansiranju kao što je u EU, jer ni Srbija ni njena privreda nemaju takav kreditni rejting, a banke koje su u privatnom vlasništvu naravno naplaćuju veću premiju na rizik i onda imate veću kamatnu stopu, i tu pomoći nema“, kaže Jevtović.

Konačno, mala i srednja preduzeća dele zajednički problem sa svim ostalim građanima Srbije, a to je izostanak vladavine prava.

„Po pitanju vladavine prava situacija u kojoj se nalaze mala i srednja preduzeća je veoma loša i lagao bih ako bih trvdio da ima konkretnih rešenja. Ipak, te muke sa kojima se suočavaju naši privrednici su i prednost, jer ih podstiču da budu još kreativniji i bolji. Međutim, ako neko od tih privrednika poraste i postane dovoljno veliki neko će mu zakucati na vrata“, zaključuje Jevtović.