Sredinom juna objavljen je tender za izradu preliminarne tehničke studije koja razmatra primenu nuklearne energije u Srbiji. Posao su dobili Francuzi koji će za to biti plaćeni oko 120.000 evra
Elektroprivreda Francuske – EDF (Electricite de France) i Egis industries dobile su posao da izrade preliminarnu studiju kojom se razmatra primena nuklearne energije u Srbiji. Ove firme će za svoje usluge biti plaćene 120.000 evra, piše Nova ekonomija.
Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je sredinom juna tender za izradu preliminarne tehničke studije koja razmatra primenu nuklearne energije u Srbiji i procena je bila da će ova studija koštati oko 14,2 miliona dinara (oko 120.000 evra).
Cena koju su ponudile francuske kompanije je u poređenju sa ostalim firmama bila jedna od najviših. Sa druge strane, ponuda EDF-a i Egis-a je imala najviše bodova kada su u pitanju stručne reference.
Predlog novog Zakona o energetici
Vlada Srbije je sa Francuskom elektroprivredom (EDF) u aprilu potpisala Memorandum o razumevanju o uspostavljanju okvira za dugoročni dijalog i saradnju u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije. Kako je tada saopšteno, tim dokumetom se stvaraju uslovi za strateško partnerstvo i procenu potencijala za razvoj nuklearne energije u Srbiji.
Kako je „Vreme” nedavno pisalo Srbija je decenijama imala izuzetno restriktivni Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih objekata, donet 1989. par godina nakon Černobilja i snažne aktivnosti tadašnje komunističke omladine decenijama. Kako je zbog toga postala ultimativno antinuklearna država, koja nema nuklearne kadrove i koja se zbog svoje pozicije na međunarodnoj sceni nalazi pod uticajem bukvalno svih mogućih sila i interesa, sada nije jednostavno odlučiti o poslu visokog rizika – da li krenuti nuklearnim putem?
Tako je, nakon serije sporazuma, diskusija i najava razvoja nuklearnog programa, poznoletnji dolazak francuskog predsednika Emanuela Makrona u Beograd bio praćen ovom temom mnogo pre nego što je sleteo na Surčin. No, najvažniji događaj koji se tiče nuklearne budućnosti desio se u međuvremenu, uoči same posete, kada je Ministarstvo rudarstva i energetike izašlo sa predlogom izmena Zakona o energetici, u koji je dodato novo poglavlje koje se tiče nuklearne energije. Ispostaviće se da novi Zakon donosi tektonske promene.
Prilikom nedavne posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji potpisano je Pismo o angažovanju za procenu potencijala za razvoj civilnog nuklearnog programa u Srbiji u okviru Memoranduma o razumevanju između EDF i Vlade Srbije.
Tektonske promene
Novi zakonski predlog se fokusira na fazno približavanje nuklearnom putu, što je svakako smisleno, a razrađena je i procedura kojom će se analizirati opravdanost korišćenja nuklearnih objekata. No, u tome bi na duge staze mogla biti i velika mana ovog Zakona jer se koncentriše na proces transformacije, a ne predviđa jasne procedure kontrole i upravljanja, uopšte nije jasno ko će biti budući vlasnik, a ko kontrolor potencijalne nuklearne elektrane – da li će to biti građani Republike Srbije ili strana kompanija. Čak nije propisano ko će doneti odluku o gradnji, građani na referendumu ili njihovi izabrani predstavnici, ali to su svakako diskusije za budućnost.
Najčudniji detalj novog predloga je prelazni član 119 kojim se u prvom stavu, ni manje ni više, tek tako ukida Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, poznat kao Moratorijum, mada je procedura za njegovo ukidanje u toku u Narodnoj skupštini. Takođe, ova prelazna odredba nije utemeljena na samom Zakonu, niti je obraložena u Obrazloženju. Nema sumnje i da javnost o tome posle 35 godina zaslužuje raspravu. Ona bi bila dobar osnov za bilo koji dalji program razvoja nuklearnih kapaciteta jer bi pokazala zašto je Moratorijum bio štetan, kako smo ostali bez kadrova i u kakvom smo stanju u ovoj oblasti, kao i šta je najpreče da učinimo kako bismo imali nuklearne elektrane.
Šta treba da obuhvati studija?
Kako se navodi u projektnom zadatku, izabrani konsultant, između ostalog, treba da sprovede studiju o različitim dostupnim tipovima nuklearne tehnologije na tržištu i pridruženim kompanijama koje razvijaju ove tehnologije, broju postrojenja u svetu (izgrađenim, u izgradnji, najavljenim, planiranim), istorijske i ciljane troškove po jedinici.
Studija treba da sadrži i detaljan opis i robusnost lanca snabdevanja, orijentacionu procenu potencijalnih partnera na projektu mimo dobavljača tehnologije (uključujući potencijalne izvođače radova, EPC firme, operatere nuklearnih postrojenja i druge partnere neophodne za uspešno izvršenje projekta) kao i okvirnu procenu prednosti, nedostataka i rizika.
Konsultant takođe treba da identifikuje do osam konvencionalnih i tehnologija malih modularnih reaktora (SMR) za koje se smatra da su podudarne sa potrebama Srbije za novom nuklearnom generacijom.
Pored trenutnog stanja na tržištu nuklearnih tehnologija, konsultant će obezbediti preporučeni pristup za procenu i izbor tehnologije.
Takođe, potrebno je sprovesti procenu uticaja integracije nuklearnih postrojenja na elektroenergetski sistem.
Današnje odluke će uticati na pet generacija u budućnosti. U slučaju incidenta, to je posebno jasno – mada većina civilnih nuklearnih nesreća u prvi mah nije odnela ogroman broj žrtava (što zagovornici nuklearki rado ističu), ključna nevolja sa Černobiljom, Fukušimom, Majkom, Vindskejlom i drugim nesrećama je što su one dalekosežne – zemljište i okruženje su trajno uništeni i u principu nenastanjivi. Najopasnija strategija sa nuklearnom energijom je ona koja gleda kratkovido.
Izvor: Nova ekonomija
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
