Posle višegodišnjeg hvalisanja vlasti da je Srbija ekonomski tigar koji privlači strane kompanije, stranci su krenuli da zatvaraju fabrike, a ekonomski tigar održava disanje na aparatima, rekli bi neki.
Zbog zatvaranja fabrika, hiljade ljudi ostale su bez posla tokom prethodne godine, a prema podacima o registrovanoj zaposlenosti koje je nedavno objavio Republički zavod za statistiku samo na jugu i istoku Srbije broj zaposlenih manji je u prva dva meseca 2026. za 8.090 ljudi u odnosu na isti period prošle godine.
U potrazi za novim poslom, ljudi pristaju na izuzetno loše uslove, bez valjanih ugovora, uz problematičnu bezbednost, male plate i preduge satnice, izjavila je predstavnica Zrenjaninskog socijalnog foruma Tara Rukeci Milivojević.
U FoNetovom serijalu Stigma ona je kao primer navela zatvaranje zrenjaninske fabrike Drekslmajer, koja je nekad zapošljavala više od 6.000 radnika.
„Moramo se zapitati šta se desilo sa tim ljudima? Onda dođemo do toga da su neki otišli da rade u malim firmama, u kojima, na primer, u ugovorima postoje klauzule da je zabranjeno bilo kakvo političko i sindikalno organizovanje. Odlaze da rade u velikim trgovinskim lancima za minimalac ili rade u onim fabrikama koje su preostale i koje sad plate spuštaju na niži nivo. I onda se sve svede na čuvenu rečenicu: ‘Ako nećeš ti, pogledaj koliko CV-jeva je ovde”, rekla je Tara Rukeci Milivojević.
Dalje urušavanje radničkih prava i put u robovlasništvo
Ona upozorava i na praksu diskreditacije radnika koji pokušaju da se pobune i na to da je u Srbiji sistem takav da poslodavac ima milion načina da pokaže kako je dobar, a radnik milion načina da bude „ocrnjen”, predstavljen kao problematičan, nesposoban, narkoman ili alkoholičar.
Takav sistem, prema njenoj oceni, vodi ka daljem urušavanju radničkih prava.
„Ovi obrasci nas guraju ka dnu, koje smo, čini se, već dotakli, sa ovim obrisima robovlasništva i velikih gazda kojima ne može niko ništa”, kazala je Tara Rukeci Milivojević.
Loša bezbednost na gradilištima
Posebno zabrinjava stanje na gradilištima, gde su, kako kaže Rukeci Milivojević, bezbednosni propusti gotovo svakodnevni.
„Gde god da se okrenemo, videćemo gradilište sa najmanje nekoliko ozbiljnih rizika po radnike. Mnogi od njih nemaju ni ugovore, što ih dodatno ostavlja bez zaštite”, upozorila je Tara Rukeci Milivojević, ocenivši da institucionalni mehanizmi zaštite često kasne ili izostaju.
„Dok se pokrene procedura – od inspekcije rada do tužilaštva – radnik koji se povredio već je napustio zemlju, naročito ako je strani radnik, ili je primoran da pristane na nagodbu sa poslodavcem. Tako se reprodukuje obrazac u kojem su poslodavci praktično nedodirljivi”, kazala je ona.
Loš inspekcijski nadzor
Efikasnost inspekcijskog nadzora minimalna i da iz iskustva Rukeci Milivojević, tek 0,1 procenata prijava bude zaista kontrolisan, a radnici koji pokušaju da prijave nepravilnosti često trpe pritiske i pretnje, dok reakcije institucija izostaju.
Prema njenim rečima, poseban problem predstavlja „fingiranje” i prikrivanje povreda na radu.
„Kada vidimo natpise da u nekoj fabrici dugo nije bilo povreda, treba da se zapitamo koliko je puta hitna pomoć dolazila, a da su radnici iznošeni van pogona kako bi se prikrilo da su povrede nastale na radnom mestu”, kazala je Tara Rukeci Milivojević.
Izvor: FoNet/Vreme
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
