Foto: Dimitrije Goll / Tanjug
Domaći ugalj mora da se meša sa uvezenim da ne bi došlo do nove havarije u termoelektranama. To je Srbija za četiri godine platila milijardu evra. Zašto i odakle Srbija uvozi najviše uglja
Srbija je prošle godine uvezla oko tri miliona tona uglja, koksa i briketa i za to potrošila oko 422 miliona dolara. Najviše ovih energenata stiglo je iz Indonezije, oko 1,2 miliona tona, a zatim iz Bosne i Hercegovine, oko 933 hiljade tona, te Crne Gore – oko 148 hiljada tona.
Iste godine, u Srbiji je proizvedeno 32 miliona tona uglja, podaci su Elektroprivrede Srbije.
Uvezeni ugalj meša se sa domaćim i „hrani” termoelektrane.
Uvoz uglja počeo je naglo da raste posle havarije u TENT-u 2021. godine koja je bila uzrokovana, između ostalog, lošim kvalitetom goriva (lignita) i zaustavila njen rad i primorala Srbiju na hitan uvoz skupe električne energije.
Konačni rezultat bio je – oko milijardu evra štete za Republiku Srbiju, a EPS je godinu dana kasnije naveo ukupno skoro 800 miliona evra dodatnog troška na ime uvoza struje.
Kako bi smanjio troškove uvoza struje, EPS se okrenuo uvozu uglja.
„JP EPS je preduzeo određene korake kako bi umanjio probleme nedovoljne količine i kvaliteta sopstvenog uglja koji za posledicu imaju umanjenu proizvodnju i veliki i skup uvoz električne energije. Ti koraci se pre svega odnose na uvoz uglja”, piše u godišnjem izveštaju EPS-a iz 2022.
Ideja je bila da se uveze dovoljna količina uglja koji bi se mešao sa kolubarskim i omogućila veća proizvodnja električne energije u termoelektranama.
Za četiri godine, od početka 2022. do kraja 2025, trošak uvoza uglja dostigao je milijardu evra, podaci su RZS-a.
Tokom prethodnog četvorogodišnjeg perioda, od 2018. do 2021. godine, ukupna cena uvoza uglja iznosila je samo oko 61 milion evra.
Ugalj iz Indonezije, koja je najveći izvoznik ovog energentna u Srbiju, stiže preko dve luke – rumunske Konstance i crnogorske Luke Bar.
Transport preko crnogorske luke počeo je u jesen prošle godine.
Kada stigne u luku, ugalj se prevozi dalje železnicom do Vreoca, a u toku je postupak javne nabavke za ovu uslugu.
Odatle se ugalj dalje prevozi do TENT-a B, železnicom termoelektrane.
Međutim, prema rečima Dragoslava Ljubičića, radnik u TENT-u, koji je zbog podrške studentima prebačen na novo radno mesto i generalni sekretar SDS-a, uskoro bi moglo da bude omogućeno i transportovanje uglja do TENT-a A, a u čitavu priču mogli bi da se uključe i SNS biznismeni, tvrdi on.
Ugalj će se, kaže, od mesta istovara do mesta mešanja za TENT A ubuduće prevoziti kamionima, po ceni od 500 evra po transportu.
„Na obukama radnika priča se da će to da se radi. Zanimljivo je da su lokalni finansijeri SNS-a već kupili kamione, rečeno im je kakvi treba da budu. Kažu da je 500 evra po kamionu prevoz koji ima možda dva kilometra od mesta istovara. Svi ti troškovi ulaze u cenu uglja, a samim tim poskupljuje i proizvodna cena električne energije. O tome među sobom govore radnici TENT-a”, kaže Ljubičuć za „Vreme”.
Vozovi sa ugljem za TENT iz Indonezije stižu barskom prugom iz luke Bar do stanice Vreoci gde ih preuzima TENTova železnica. I vrši se dalji transport do TENT-B.
Sad su se ćaciji dosetili da bi mogli taj ugalj da istovaraju u utovarnoj stanici Tamnava, i da ga tu mešaju sa👇— Dragoslav Ljubičić (@belcho1311) May 4, 2026
Zvaničnih informacija o ovakvom poslovanju zasad nema.
„Vreme” je kontaktiralo Elektroprivredu Srbije u vezi sa navodima, ali odgovor nije stigao do zaključivanja ovog teksta.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“ Dušan Živković izjavio je da će „energetska neizvesnost potrajati još dugo i a moramo da podignemo nivo energetske sigurnosti i nezavisnosti države“
Strane kartice će od sada imati istu proviziju kao domaće, stoji u novoj izmeni zakona, piše N1
Generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe Dimitrij Kerkentzes preporučuje svima da posete Ekspo 2027, a naročito mladima
Nakon sumnjivih poslova sa firmama koje su u sukobu sa zakonom, ali i masovnih protesta građana zbog zaštite prirode, država kao da je konačno odustala od posla sa malim hidroelektranama
Mirijevo dobija novu stambeno-poslovnu zonu na više od 23.500 kvadrata
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
