Domaći ugalj mora da se meša sa uvezenim da ne bi došlo do nove havarije u termoelektranama. To je Srbija za četiri godine platila milijardu evra. Zašto i odakle Srbija uvozi najviše uglja
Srbija je prošle godine uvezla oko tri miliona tona uglja, koksa i briketa i za to potrošila oko 422 miliona dolara. Najviše ovih energenata stiglo je iz Indonezije, oko 1,2 miliona tona, a zatim iz Bosne i Hercegovine, oko 933 hiljade tona, te Crne Gore – oko 148 hiljada tona.
Iste godine, u Srbiji je proizvedeno 32 miliona tona uglja, podaci su Elektroprivrede Srbije.
Uvezeni ugalj meša se sa domaćim i „hrani” termoelektrane.
Nagli rast uvoza
Uvoz uglja počeo je naglo da raste posle havarije u TENT-u 2021. godine koja je bila uzrokovana, između ostalog, lošim kvalitetom goriva (lignita) i zaustavila njen rad i primorala Srbiju na hitan uvoz skupe električne energije.
Konačni rezultat bio je – oko milijardu evra štete za Republiku Srbiju, a EPS je godinu dana kasnije naveo ukupno skoro 800 miliona evra dodatnog troška na ime uvoza struje.
Kako bi smanjio troškove uvoza struje, EPS se okrenuo uvozu uglja.
„JP EPS je preduzeo određene korake kako bi umanjio probleme nedovoljne količine i kvaliteta sopstvenog uglja koji za posledicu imaju umanjenu proizvodnju i veliki i skup uvoz električne energije. Ti koraci se pre svega odnose na uvoz uglja”, piše u godišnjem izveštaju EPS-a iz 2022.
Ideja je bila da se uveze dovoljna količina uglja koji bi se mešao sa kolubarskim i omogućila veća proizvodnja električne energije u termoelektranama.
Za četiri godine, od početka 2022. do kraja 2025, trošak uvoza uglja dostigao je milijardu evra, podaci su RZS-a.
Tokom prethodnog četvorogodišnjeg perioda, od 2018. do 2021. godine, ukupna cena uvoza uglja iznosila je samo oko 61 milion evra.
Najviše iz Indonezije
Ugalj iz Indonezije, koja je najveći izvoznik ovog energentna u Srbiju, stiže preko dve luke – rumunske Konstance i crnogorske Luke Bar.
Transport preko crnogorske luke počeo je u jesen prošle godine.
Kada stigne u luku, ugalj se prevozi dalje železnicom do Vreoca, a u toku je postupak javne nabavke za ovu uslugu.
Odatle se ugalj dalje prevozi do TENT-a B, železnicom termoelektrane.
Foto: Republički zavod za statistikuPodaci RZS-a o uvozu uglja
SNS mašinerija za dalji transport
Međutim, prema rečima Dragoslava Ljubičića, radnik u TENT-u, koji je zbog podrške studentima prebačen na novo radno mesto i generalni sekretar SDS-a, uskoro bi moglo da bude omogućeno i transportovanje uglja do TENT-a A, a u čitavu priču mogli bi da se uključe i SNS biznismeni, tvrdi on.
Ugalj će se, kaže, od mesta istovara do mesta mešanja za TENT A ubuduće prevoziti kamionima, po ceni od 500 evra po transportu.
„Na obukama radnika priča se da će to da se radi. Zanimljivo je da su lokalni finansijeri SNS-a već kupili kamione, rečeno im je kakvi treba da budu. Kažu da je 500 evra po kamionu prevoz koji ima možda dva kilometra od mesta istovara. Svi ti troškovi ulaze u cenu uglja, a samim tim poskupljuje i proizvodna cena električne energije. O tome među sobom govore radnici TENT-a”, kaže Ljubičuć za „Vreme”.
Vozovi sa ugljem za TENT iz Indonezije stižu barskom prugom iz luke Bar do stanice Vreoci gde ih preuzima TENTova železnica. I vrši se dalji transport do TENT-B.
Sad su se ćaciji dosetili da bi mogli taj ugalj da istovaraju u utovarnoj stanici Tamnava, i da ga tu mešaju sa👇
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu, kojim se velikim zagađivačima odobrava rad
Suša i ekstremne temperature sve ozbiljnije ugrožavaju srpsku privredu, a posledice bi građani mogli da osete kroz skuplju hranu, veću inflaciju i slabiji privredni rast. Ekonomisti upozoravaju da bi šteta po Srbiju mogla biti veća nego u Evropskoj uniji
Radovi na kompleksu Ekspo napreduju, ali moraju dodatno da se ubrzaju, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom obilaska gradilišta sa kineskim ambasadorom Li Mingom. Najavio je dolazak još 1.000 radnika iz Kine
Država nudi da građanima plati 50 odsto nove stolarije kako bi se sačuvala energija. Koliko je ovaj projekat zaista uspešan? Mogu li zainteresovani lako do novih vrata i prozora, a Srbija do uštede energenata za grejanje ili hlađenje?
Global Finance dodelio je Raiffeisen banci šest priznanja za digitalno bankarstvo u Srbiji, uključujući nagradu za najbolju digitalnu banku za stanovništvo
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
