Najveći procenat zatvorenih objekata jesu trgovinske radnje, njih 1.940 (43,44 odsto), ugostitetelji 39,23 odsto i pekari 10,23 odsto
Poreska uprava primenjuje analizu rizika pri odabiru subjekata za kontrolu, u kojoj se suočava sa nedostatkom kadra – a tokom 2023. godine izvršeno je 8.640 kontrola evidentiranja prometa. Mere privremene zabrane obavljanja delatnosti zbog neizdavanja elektronskog fiskalnog računa izrečene su u 4.466 objekata (51,69 odsto), objavila je Nova ekonomija.
Najveći procenat zatvorenih objekata jesu trgovinske radnje, njih 1.940 (43,44 odsto), ugostitetelji 39,23 odsto i pekari 10,23 odsto.
Analiza rizika je proces u kojem se procenjuje verovatnoća određenog štetnog događaja (rizik) i razmere štetnog uticaja koje on može imati na ostvarivanje definisanog cilja.
U dokumentu Evropske komisije Smernice poreskim upravama u upravljanju poreskim rizikom – analiza rizika se definiše kao „sistematski proces čiji je cilj utemeljen izbor mera za efikasno podsticanje poštovanja i sprečavanje nepoštovanja poreskih propisa, zasnovan na poznavanju ponašanja svih poreskih obveznika i usklađen sa raspoloživim resursima i kapacitetima poreske uprave“.
Načelno, cilj svake poreske uprave je da obezbedi da poreski obveznici poštuju poreske propise i blagovremeno plaćaju svoje poreske obaveze, čime obezbeđuje i ostvarivanje poreskih prihoda u obimu i u skladu sa propisanom poreskom politikom.
„U analizi rizika po ostvarivanju ovog cilja, poreska uprava bi trebalo da istovremeno posmatra ukupan ishod poreskog ponašanja poreskih obveznika (makro pristup) i poresko ponašanje pojedinačnih poreskih obveznika (mikro pristup)“, navodi profesor javnih finansija i poreski savetnik, Milica Bisić i dodaje kako je „rezultat makro pristupa procena poreskog jaza, identifikacija uzroka njegovih razmera i kretanja i preduzimanje odgovarajućih mera“.
Poresko ponašanje obveznika
Sa druge strane, rezultat mikro pristupa je procena poreske rizičnosti pojedinačnog poreskog obveznika zasnovana na njegovom poreskom ponašanju – blagovremenost registracije, podnošenja poreskih prijava, plaćanja poreskih obaveza, kao i karakteristika poslovne strukture i transakcija.
Ključni dokument koja predstavljaju rezultat ove analize je Plan poštovanja poreskih propisa koji objavljuje na svojoj Internet stranici.
Bisić za Novu ekonomiju kaže kako je „značajnije oslanjanje na rezultate ove analize kao rezultat imalo i znatno smanjenje roka za povrađaj PDV od pre nekoliko godina“.
Odeljenje za Stratešku analizu rizika u Poreskoj upravi sistematizovano je 2017. godine, a u svom radu primenjuje model OECD i stopu poštovanja propisa meri u sva četiri preporučena domena: registracija, blagovremenost podnošenja poreskih prijava, tačnost iskazanih podataka i blagovremenost plaćanja.
Nedostatak kadrova ograničavaju rad
Nadovezujući se na ovo, Bisić objašnjava da „kao što se iz dokumenta Plan poštovanja propisa može videti, Poreska uprava primenjuje i napredne metode analize masovnih podataka (big data analysis) u saradnji sa Prirodno matematičkim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu“.
Na pitanje kakav je kapacitet Poreske uprave po pitanju radne snage, Bisić za Novu ekonomiju kaže kako je, „kao i u ostalim oblastima rada Poreska uprava se suočava sa oštrim ograničenjem kad je reč o raspoloživim ljudskim resursima – a u ovoj oblasti situacija je još složenija budući da analiza rizika zahteva stručnosti iz različitih, a ne samo usko poreskih oblasti“.
Takođe, mimo kadrovskih ograničenja, izazov predstavlja i nedovoljna digitalizovanost i automatizovanost obrade podataka, kao i obuhvat i redovnost razmene podataka iz spoljnih izvora.
Prodajni kurs evra u nekim menjačnicama i bankama je već probio 120 dinara, a među građima postoji bojazan od dodatnog povećanja. Kurs ipak ne može neograničeno da „divlja“ - osim ako ga NBS ne promeni.
Da li posluju sa NIS-om, smeju li uopšte o tome da govore, kao i do kada će to poslovanje trajati, objašnjavaju pojedine banke za „Vreme“
Pregovori za ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS) su navodno u toku, a kompanija ADNOC iz Abu Dabija slovi kao favorit, piše "Fajnenšel tajms"
„Prema devetomesečnom bilansu, NIS duguje bankama oko 540 miliona evra. Sve ukazuje da će država morati da preuzme NIS, kroz nacionalizaciju ili kroz uvođenje stečaja“, smatra privrednik i vlasnik „Point Group“ Zoran Drakulić
Nadzorni odbor BMW-a odlučio je da od maja 2026. godine na čelo kompanije dođe Milan Nedeljković, dosadašnji direktor proizvodnje i dugogodišnji menadžer tog koncerna. Nedeljković će zameniti Olivera Cirpsea, koji se povlači zbog internih pravila o starosnoj granici.
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
