Nova ekonomija: NIS 40 odsto nafte dobija preko Ormuskog moreuza

Ukoliko rat na Bliskom Istoku potraje, Srbija će, baš kao i ostatak sveta, osetiti posledice kada je u pitanju snabdevanje energentima. Ormuski moreuz, koji je blokiran, a preko kojeg se transportuje petina globalne potrošnje nafte, mogao bi da izazove nestašice. A kada dođe do nestašica, neminovna su i poskupljenja.

Otkako su Izrael i Sjedinjene Američke Države napale Iran, cene nafte beleže dramatičan rast. I ne samo to, Ormuski moreuz je blokiran, odnosno nijedan brod više ne može da prođe tuda. U problemu bi, ističe stručnjak za energetiku Željko Marković za Novu ekonomiju, mogao da se nađe čitav svet, a ni mi u tom slučaju ne bismo bili izolovani.

To, naravno, uključuje nestašice, a samim tim i skok cena, piše Nova ekomija.

Prvi problem je što Naftna industrija Srbije (NIS) pretežno koristi naftu iz Iraka.

“Iračka nafta čini 40 odsto, a ostatak je iz Azerbejdžana, Kazahstana, Libije… Očigledno, Irak ne može da doprema naftu, jer se to obavljalo preko Ormuskog moreuza. Ostaje nam da vidimo kako će kod nas to NIS regulisati”, kaže Marković za Novu ekonomiju.

On dodaje da su se SAD usaglasile da će obezbediti prolaz tankera. Od toga kada će se to desiti, zavisi i koliko će dalekosežne biti posledice.

“U prvom roku, cene rastu, ali svakako da postoje i zalihe koje se i dalje troše. Sve će zavisiti od trajanja sukoba i da li će uspeti da se nadoknadi 20 odsto svetske potrošnje koja prolazi tuda”, zaključuje Marković.

Naime, 20 odsto, odnosno petina svetske potrošnje nafte isporučuje se preko Persijskog zaliva, kroz Ormuski moreuz. Tuda se, objašnjava generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović, transportuje nafta iz Irana, Iraka, Kuvajta, Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i gas iz Katara.

“Ovaj rat može da ostavi dalekosežne posledice na čitavo tržište. To što je blokiran Ormuski moreuz je logistički problem, jer tuda prolazi 20 odsto potrošnje nafte. I kada se saberu izvori koji mogu da nadoknade to, na njih ne možemo da računamo. Tu je značajna Rusija, ali ona ne može da ispuni svoje potencijale zbog sankcija. Izvori u Latinskoj Americi su zanemarljivi”, objašnjava Mićović za Novu ekonomiju.

Ključna stvar je, naglašava, vreme.

“Ukoliko sukob potraje nekoliko dana, neće se osetiti dugoročne posledice, pogotovo zato što nijedan izvozni terminal nije pogođen. Oštećena je, doduše, rafinerija u Saudijskoj Arabiji, iz koje se otpremaju derivati do Mediterana, tako da oni mogu da budu u problemu, ali značajno je što nijedan izvozni terminal nije uništen”, kaže Mićović.

Foto: AP Photo/Jon Gambrell, File

Nafte će biti, ali je pitanje po kojoj ceni

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Novu ekonomiju da postoji više faktora koji utiču na snabdevanje, te da Srbija neće ostati bez naftnih derivata – ali je pitanje koliko će oni da koštaju.

“Cene na berzi skaču, jer postoji manjak od 20 odsto na globalnom nivou. Pitanje je koliko će ovo trajati, da li kratko ili će se prolongirati”, kaže Gavrilović.

Ukoliko se aktuelni sukob prolongira, Gavrilović nema nimalo optimistična očekivanja.

“Ako se to desi, verujem da ćemo imati globalnu krizu energenata. Cene će dostići 100 dolara po barelu, ne bi trebalo više od toga, a ukoliko se sukob prekine, očekujem do 90 dolara. Naravno, zavisiće i od reakcije OPEC-a, od država koje imaju svoju proizvodnju”, kaže Gavrilović.

On dodaje i da je pitanje da li će Evropska unija ostati pri svojoj odluci da prekine snabdevanje preko Rusije, ili će je ipak, makar privremeno, ukinuti.

“To bi moglo da olakša cenovni pritisak, bilo bi jednostavno i brzo rešenje. Pitanje je i koliko SAD kontroliše izvoz iz Venecuele. Takođe, još jedan problem je i gas, koji takođe dolazi iz zemalja Persijskog zaliva”, kaže Gavrilović.

Prema njegovim rečima, dobitnici će biti kompanije koje imaju izvorišta van Persijskog zaliva.

Vučić najavio mere države

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će biti pripremljene mere koje treba da obezbede energetsku sigurnost zbog neizvesnosti oko rata u Persijskom zalivu.

„Svi ćemo u Evropi da imamo pakao, ako se rat nastavi. Moja je ideja da nađemo mere kako da mi subvencionišemo u narednih mesec dana, jer ne smemo da pustimo da nam cena nafte podivlja. Donosićemo mere, obavestićemo vas o svemu u subotu, nedelju“, rekao je Vučić.

Mićović za Novu ekonomiju objašnjava da država ima mehanizme kojima može da reguliše cene koje će sigurno porasti.

Foto: Wikipedia

Država može da smanji akcize

“Vrlo je bitno da država zna da cena goriva na benzinskim stanicama ne sme da bude na nivou da onemogućava nabavku i isporuku goriva. Ako je konačna cena goriva previsoka, onda država može da umanji svoj deo – akcizu”, kaže Mićović.

Naš sagovornik, naime, objašnjava da Vlada ima mogućnost, u skladu sa Zakonom o akcizama, da privremeno smanji iznos akcize za 20 odsto, a da ga potom, kada krizni period prođe, vrati na pređašnji nivo. Inače, od 15. februara, akciza na bezolovni benzin iznosi 72 dinara po litru, dok ovaj namet na olovni benzin iznosi nešto više, 76,55 dinara.

“Nije dovoljno da cene ostanu na ovom nivou. Gorivo bi moralo da poskupi”, zaključuje Mićović.

Inače, cene goriva na pumpama u Srbiji pod kontrolom su države. Svakog petka objavljuju se maksimalne cene dizela i benzina, koje važe nedelju dana. Trajanje uredbe je 24. januara produženo na još 60 dana.

Šta se dešava u Iranu?

28. februara, SAD i Izrale napali su Iran. Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da je razlog to što “Iran ugrožava bezbednost SAD i njhovih partnera”. Napadnuta je i ženska škola na jugu Irana, a u napadu je poginulo najmanje 148 devojčica. Satelitski snimci koje je analizirao CNN pokazuju da se pogođena škola nalazi na oko 60 metara od iranske vojne baze.

Ubrzo nakon prvih napada, Iranska revolucionarna garda saopštila je da nijednom brodu više nije dozvoljeno da prođe kroz Ormuski moreuz.

Saopšteno je i da je vrhovni iranski verski vođa ajatolah Ali Hamnei ubijen. Ubijen je i bivši predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad, koji je vodio zemlju od 2005. do 2013. godine. Nakon toga je Tramp saopštio da je ubijeno ukupno 48 iranskih lidera. A američki predsednik otkrio je i koliko bi mogao da potraje napad na Iran.

„Smatrali smo da će to biti četiri nedelje ili otprilike toliko“, rekao je Tramp za Dejli mejl u kratkom telefonskom razgovoru.

Bombardovana je i nuklearna lokacija u Natancu u centralnom delu Irana, pokazali su satelitski snimci koje je objavila američka kompanija Vantor. U bombardovanju u noći između 1. i 2. marta uništene su tri zgrade.