Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu kaže za „Vreme“ da zaista ne zna šta se krije iza odluke države da im ne plati struju za fakultet.
„Ako država nema novca u Trezoru, to bih i mogao da prihvatim kao odgovor“, kaže, sa dozom ironije u glasu, za „Vreme“. „Ne znam da li je ovo čisto tehničko ili političko pitanje. Ali ne postoji fakultet koji može da radi bez struje.“
Hemijski za struju duguje čak 30 miliona dinara, a država je trebalo da uplati novac za komunalije za prvi deo godine još do 30. aprila. Ipak, novac dobijaju na kašičicu. U julu su im uplatili sredstva samo za prvi kvartal godine, a za drugi je trebalo da stigne novac do 15. septembra, objašnjava dekan, ali niko nije ništa uplatio.
„U međuvremenu su svim državnim fakultetima krenule da stižu opomene pred isključenje, a očekujem da će stići i nama“, dodaje.
Simultano pred novu akademsku godinu
Opomene su krenule da se šalju simultanom akcijom.
U sličnoj je poziciji i Fakultet političkih nauka, a dekanka Maja Kovačević je napomenula da je opomena iz Elektroprivrede Srbije stigla 4. septembra, a Ministarstvo prosvete je o tome obavešteno 5. septembra.
Slične probleme je FPN imao i u maju ove godine. Tako im je, govorili su izvori „Vremena”, Elektrodistribucija pretila isključenjem zbog duga od 511.000 dinara. Deo je očigledno plaćen, pa je sada dug 350.000 dinara.
Slično se dogodilo i u Centru za informacione tehnologije Univerziteta u Novom Sadu, koji je uputio u aprilu dopis članicama Univerziteta da postoji realna mogućnost da će zgrada Rektorata u ovom gradu ostati bez struje – samim tim što računi za struju nisu plaćeni.
U čemu je problem
Svi fakulteti su u problemu, neki su deo platili sami, pa očekuju da će im novac biti refundiran. Za to vreme nemaju para da funkcionišu jer se radi o visokim iznosima.
Nesumnjivo je da je za ovu problematičnu situaciju odgovorna država, koja i šalje opomene pred utuženje iz svog najvećeg preduzeća.
Ključna je izmena zakona koja je usvojena u proleće ove godine, koju su vlasti donele upravo da bi mogle da manipulišu blokadama u tom trenutku, ili barem da probaju. Tako su fakulteti ranije od sopstvenih sredstava, u celosti ili delimično, račune plaćali sami, a onda im je država uplaćivala naknadno novac ukoliko im zatreba. Tako je Hemijski prošle godine, na primer, platio deo komunalija, a zatim je u dva navrata dobio dodatna sredstva od države.
Ali je država sada promenila zakonsku odredbu i celokupne dažbine prenela na sebe, na državni ili pokrajinski nivo – koji oni kontrolišu.
