Zašto država pravi nacionalne udžbenike kad već ima nacionalnu čitanku?

U vremenu kad je prosveta preplavljena gorućim problemima – od prosvetnih radnika koji  ne primaju platu i opstanka školske godine, do padanja školskih tavanica, neprimereno je baviti se zakonom o udžbenicima.

Međutim, Ministarstvo prosvete nedavno je predstavilo Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima i dalo ga na javnu raspravu od 15. maja do 4. juna. Prosvetari i javnost su u ovom  potezu pre svega videli skretanje pažnje od pravih problema.

Na javnoj raspravi u Novom Sadu u četvrtak, Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković istakao je da je cilj izmena Zakona o udžbenicima očuvanje nacionalnog identiteta, razvoja osećaja pripadnosti, poštovanje maternjeg jezika i negovanje tradicije, uz istovremeno podsticanje interkulturalnosti i očuvanja kulturne baštine.

Javni izdavač

Da bi se došlo do zadatog cilja, svi osnovci Srbije dobiće udžbenike od nacionalnog interesa, i to iz srpskog jezika i književnosti, istorije, geografije, prirode, muzičkog i likovnog. Vlada Srbije će, ako tako odluči, moći da ih proširi i na srednje obrazovanje. Svi će imati identične udžbenike. Pripremiće ih javni izdavač, štampaće ih javno preduzeće.

U Srbiji postoji jedan javni izdavač, i jedan javni štampar – Zavod za udžbenike, odnosno Službeni glasnik. To znači da se ovim izmenama ustoličuje njihov monopol, što znači da se u Srbiji ukida konkurencija u izdavaštvu udžbenika.

Program

Sadržaj udžbenika zavisi od programa predmeta, u udžbeniku je, na primer, objavljena pesma koja je navedena u programu da je treba proučiti. Međutim, u Ministarstvu prosvete niko ne pominje promenu postojećeg programa.

Da li će ti novi udžbenici biti po starom programu? U čemu će se onda oni razlikovati od već postojećih?

Sve je već u zakonu

Najnovije Izmene Zakona o udžbenicima ne donose ništa što u njemu već ne postoji.

Jer, u delu koji se odnosi na nacionalnu čitanku propisano je da se „koristi u cilju razvijanja ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanja svesti i osećanja pripadnosti Srbiji, poštovanja i negovanja srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina na prostoru Srbije, razvijanja interkulturalnosti, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine“.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja već se primenjuje odredba u kojoj piše da su „među osnovnim ciljevima obrazovanja i vaspitanja i razvijanje ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji, poštovanje i negovanje srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina, razvijanje interkulturalnosti, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine“.

Da li je neko procenio da ovi Zakoni nisu dobri, ili dovoljno delotvorni, pa im treba ispomoć i podrška?

Gde je nacionalna čitanka

Ministarstvo prosvete ne pominje više ni nacionalnu čitanku. Objavljena je prošlog oktobra kao “Riznica I“ za osnovce prvog i drugog razreda. Planirana su još tri dela, najavljeno je da će stizati sukcesivno tokom godine, ali  – nisu stigli. Ne zna se čak ni da li je prvi deo dospeo u sve škole u Srbiji.

Da li se već na osnovu prvog dela „Riznice“ nacionalna čitanka pokazala kao neadekvatan projekat, i zašto?  I to nakon samo dva-tri meseca, koliko je ove školske godine bilo normalne nastave?

Vraćanje na početak

Sad je, zapravo, sve vraćeno na početak, na prvobitnu ideju predsednika Srbije Aleksandra Vučića da deci treba da se utuvi u glavu svest o nacionalnom identitetu.

Podsetimo, nekoliko dana nakon televizijske premijere filma „Dara iz Jasenovca“, a bilo je to 20. februara 2021. godine, tadašnji šef policije Aleksandar Vulin održao je pod utiskom filma patriotski govor u Skupštini Srbije i između ostalog rekao da  „udžbenik istorije mora da napiše država Srbija“.

Odmah posle je Aleksandar Vučić u televizijskom obraćanju prisvojio i proširio Vulinovu ideju na više udžbenika, rekavši da udžbenike iz srpskog jezika, istorije i geografije može da „napravi samo država“.

„Ostalo na tržištu možete da pišete šta hoćete, baš me briga. A ovo da pišete i da vam Jasenovac bude deset minuta jednog časa, e to sad mačku o rep… Neće oni više da tumače. Sad će država da napiše udžbenike…“, rekao je tada predsednik Vučić.

Promtno se krenulo na posao. Međutim, već u aprilu 2023. je odlučeno da će udžbenici biti zamenjeni nacionalnom čitankom pa je prve primerke „Riznice I“ , za osnovce prvog i drugog razreda, pokazala je tadašnja ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović oktobra prošle godine.

Sad ćemo ipak dobiti udžbenike.

Šta je sa novcem

Šta je bilo sa novcem za nacionalnu čitanku? Februara prošle godine je za nju Ministarstvo prosvete izdvojilo 329 miliona dinara (2,7 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve – barem je tako javljeno. Nije potvrđeno da li je Zavod za udžbenike koji je bio zadužen za realizaciju nacionalne čitanke uopšte dobio taj novac.

Koliko će država odvojiti Zavodu za udžbenike i Službenom glasniku za nacionalne udžbenike, ne pominje se.

I, još nešto: zašto se ima poverenja da će baš Zavod za udžbenike napraviti udžbenike koji će biti sposobni da decu nauče nacionalnom identitetu, kad je istraživanje Udruženja izdavača udžbenika dokazalo da nisu? Naime, istraživali su osam udžbenika istorije različitih izdavača na primeru teme Srbi u NDH.

Ispostavilo se da je Zavod za udžbenike najmanje obrađivao tu temu. U njihovom udžbeniku ne nalaze se ni fotografije spomenika Kameni cvet u Jasenovcu ni Ante Pavelića, za razliku od svih drugih udžbenika.

Kako posle svega ne pomisliti da su skretanje pažnje sa gorućih aktuelnih problema prosvete i davanje monopola Zavodu za udžbenike pravi razlozi celog ovog državnog poduhvata sa nacionalnim udžbenicima?