U noći između 14. i 15. aprila 2025. godine muškarci sa kapuljačama na glavi postavili su desetak belih šatora na platou ispred Narodne skupštine Republike Srbije, pisalo je ranije „Vreme”. Zvaničnog obrazloženja zbog čega je već postojeći kamp u Pionirskom parku poznat kao „Ćacilend“ proširen na Bulevar kralja Aleksandra nije bilo.
Sedam meseci kasnije šatori su i dalje ispred Narodne skupštine. U njima mahom svakodnevno na smenu borave ljudi zaposleni u beogradskim opštinama, ali i muškarci sa podebljim kriminalnim dosijeima. Na zauzetom prostoru u međuvremnu su održani različiti skupovi i kontraskupovi u režiji režima Aleksandra Vučića.
Izvorni Ćacilend nastao je u Pionirskom parku kao protest tzv. Studenata koji hoće da uče. Taj kontraskup Studentima u blokadi predvođen Milošem Pavlovićem zahtevao je od vlasti da im omogući nastavu na fakultetima. Insistarili su na tome da, za rakliku od „blokadera“, oni eto ne blokiraju ulice. Fakulteti su već mesecima odblokirani, nastava je na svim univerzitetima počela 2. novembra, ali naseobina i dalje stoji opasana dvostrukom metalnom ogradom i pod dvadesetčetvoročasovnim policisjkim obezbeđenjem.
Poslednjih dana šatore ispred Skupštine pune pristalice režima koje glasnom muzikom šikaniraju Dijanu Hrku, majku Stefana Hrke stradalog u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koja štrajkuje glađu. Na to mesto je dovezeno i hiljade ljudi da dočekaju Srbe sa Kosova koji navodno pešače do Novog Sada u susret nekakvom masovnom skupu koji najavljuje Aleksandar Vučić.
Predsednik Srbije je Ćacilend nazvao „simbolom postojanja Srbije“, poslednjom „oazom slobode“ u Evropi.
Revoltirani advokat
Advokat Mihailo Pavlović sada je odlučio da tuži Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije zbog povrede njegovog prava na slobodu kretanja i ograničavanja prava na rad. Zahteva uklanjanje objekata koji su postavljeni na platou ispred Narodne skupštine već sedam meseci.
Traži i da mu se do okončanja tog postupka privremenom merom omogući da nesmetano prolazi tom trasom kolima i motorom.
„Postupak sam pokrenuo poprotiv Ministarstva unutrašnjih poslova zato što ono odlučuje o prijavama blokada. To je organ koji je u konkretnom slučaju odgovoran zbog toga što već mesecima ova blokada postoji”, kaže Pavlović za „Vreme“.
Zahtevi advokata Pavlovića
„Prvi deo zahteva je u vezi sa tužbom gde se traži utvrđivanje povrede slobode kretanja i utvrđivanje povrede prava na rad, odnosno ograničavanje prava na rad”, pojašnjava naš sagovornik.
Drugi deo se odnosi na zahtev da sud do okončanja parnice donese privremenu meru kojom će mu se omogućiti nesmetan prolazak autom i motorom. Tužba se temelji na ograničavanju slobode kretanja i zloupotrebi slobode okupljanja, što su zapravo povezane stvari.
Pavlović dalje objašnjava da sloboda okupljanja sama po sebi nije sporna, ona je zakonita, šta više država je dužna da obezbedi svaki vid slobode. Međutim, javno okupljanje na javnom prostoru mora da bude vremenski ograničeno.
„Ako odlučim danas da se pobunim iz bilo kog razloga, ja ne mogu neograničeno da držim blokiran jedan deo grada. Zbog toga je važno da sloboda okupljanja ima neki vremenski period”, naglašava sagovornik „Vremena”.
Ako mje neko prijavio blokadu Trga Nikole Pašića na neograničeno vreme, takvu prijavu je Ministarstvo unutrašnjih poslova moralo da odbaci.
„Nedozvoljeno je da neograničeno blokirate bilo šta, kakve god zahteve imali. To je činjenica”, kaže Pavlović.
On je iz svoje tužbe izostavio trajnu blokadu Pionirskog parka i fokusirao je na uklanjanje šatora sa trase puta zahtevajući da se saobtraćaj odvija nesmetano.
Bez informacija o prijavi skupa
Pošto iza blokada formalno stoji grupa „Studenata koji žele da uče”, njihova svrha je nakon što su fakulteti počeli normalno da rade prestala da postoji.
„A mi i dalje imamo tu blokadu, šta više postavljeni su novi šatori. Dakle, ne znamo ko prijavljuje te skupove, ne znamo ni da li ih uopšte prijavljuje”, kaže naš sagovornik.
Prema standardima Evropskog suda za ljudska prava ovo bi se podvelo pod zloupotrebu prava, ukazuje Pavlović. „Faktički vi slobodu okupljanja sada zloupotrebljavate, ne koristite je u svrhu zbog koje bi trebalo da postoji, već je koristite suprotno onome što garantuje Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Time limitirate druge ljude u drugim pravima, recimo u slobodi kretanja.”
Lično pogođen
Pavlović napominje da mu je onemogućen pristup javnom dobru, da to utiče na njegov posao, zato što se u tom delu grada nalazi Skupština Beograda, Advokatska komora Srbije, javna garaža i tako dalje.
„Ne mogu da se parkiram u tu garažu, javnim ustanovama mogu priđem samo pešice, a sada čak više ne mogu ni peške onim delom pored Skupštine, jer policija ne dozvoljava prolaz. Limitiram sam u pravu na rad, jer kao advokat komuniciram sa javnim ustanovama, pišem, zastupam neke stranke, obraćam se, idem u Advokatsku komoru, koristim tu trasu”, objašnjava naš sagovornik.
Naš sagovornik tvrdi da je došlo do nesrazmernog mešanja u njegovo pravo slobode kretanja, kao i do ograničavanja njegovog prava na rad zato što to svoje pravo otežano koristi.
Tužbu je podneo u četvrtak. Zahtev za privremena meru ide Državnom pravobranilaštvu koje ima nekoliko dana da se o tome izjasni. Sud onda može da zakaže ročište ili da bez ročišta donese odluku o tome.
Pored privremene mere, mora se raspravljati i o njegovom zahtevu gde bi se utvrdilo da li je povređeno njegovo pravo.
„Glavni zahtev jeste da se utvrdi da mi je povređeno pravo na slobodu kretanja i pravo na rad. A drugi zahtev jeste da se uklone sve prepreke sa kolovoza i omogući prolazak u oba smera celim Trgom Nikole Pašića, celom Dečanskom u oba smera i Dragoslava Jovanovića gde se nalazi javna garaža. Dakle, da se ukloni sve sa kolovoza i da se omogući nesmetan prolazak”, naglašava Pavlović.
Italijanska praksa
Godine 2001. Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu protiv Italije kada se u Đenovi održavao samit G8. Tada je, podseća Pavlović, grad bio podeljen na nekoliko zona – crvenu, žutu i narandžastu – kojima građani nisu mogli da prolaze. Taj samit trajao je pet dana, a uslovi prolaska kroz grad bili su strogi.
Evropski sud za ljudska prava je 15. jula 2006. godine doneo odluku u slučaju Bigliazzi i drugi protiv Italije kojom je odbacio predstavku podnosioca zbog povrede slobode kretanja iz člana 2 Protokola br. 4 koja je bila podneta usled činjenice da je deo grada Đenove bio blokiran.
— Mihailo Pavlović (@MihailoLawBlog) November 6, 2025
„Grupa ljudi koja je tamo živela pokrenula je postupak pred Evropskim sudom, gde su naveli da pet dana nisu mogli da priđu kućama, nisu mogli da prolaze kroz grad, ništa. Međutim, Evropski sud je njihovu predstavku odbacio, ali je rekao i više važnih stvari”, pojašnjava Pavlović.
Prvo, da je reč o sastanku G8, grupe najmoćnijih lidera, te da je rizik od terorističkih napada izvestan, pa je logično da se ograde lokacije gde se oni nalaze. Drugo, ta blokada je trajala svega pet dana, pa se može reći da je povreda nečije slobode kretanja ipak bila srazmerna.
„Ovde nemamo ni grupu G8, ni svetske lidere, niti bilo šta, a prvobitni zahtevi zbog kojih su blokade podignute, su ispunjeni”, zaključuje sagovornik „Vremena“.
