Stara fraza da sednice Narodne skupštine poslednjih godina „liče na rijaliti“, u skorije vreme postala je prevaziđena. Ili da se izrazimo u duhu teme – postala je „bumerska“. Otkako se publika koja prati politička dešavanja u zemlji – iz svima dobro poznatih razloga – proširila sa isključivo starijih, na mlade, redovna skupštinska šizofrenija dobila je neka nova tumačenja u okvirima mladalačke kulture.
„Pomaže Bog napredni bezumnici“
Mladi ljudi ne gledaju prenose skupštinskih zasedanja, već vide segmente preko društvenih mreža. Kada do prosečnog mladog čoveka dođe, na primer, snimak kako poslanik Novog lica Srbije Miloš Parandilović umesto sa „Poštovani narodni poslanici“ svoj govor uvodi sa „Pomaže Bog napredni bezumnici“, poriv da se sa time posprda je neumoljiv.
Iako bi ovakav diskurs u jednoj od najbitnijih ustanova u zemlji (a bilo je, da budemo pošteni, mnogo gorih primera) sličnu reakciju tebalo da izazove kod svakog građanina bez obzira na uzrast, mladi se sa time jednostavno nikada ranije nisu susretali, dok su stariji na neki način „oguglali“.
Odsustvo poznavanja skupštinske retorike među mladima, u kombinaciji sa mogućnostima koje pružaju društvene mreže, imaju ogroman potencijal za „mimovanje“.
Skupština Srbije core
Bilo je političkih „TikTokova“ i mnogo pre studentske pobune, kada su se pravile kompilacije sa „žmurkama“ Srđana Milivojevića, Lazovićevim recitovanjem Maje Berović ili Vulinovim „piši kao što je napisano, čitaj kao što kaže“.
Ali, poslednjih meseci dešava se ekspanzija. Svi su konstantno u medijima i mnogi konstantno odvaljuju „bisere“. Nabrojati ih sve bilo bi nemoguće.
Nekih bitnih prekretnica u ovom paralelnom internet univerzumu je bilo, poput onog dana kada su poslanici u Skupštini prekinuli sednicu dimnim bombama. To zasedanje bilo je izvor materijala koji je snabdevao TikTokere i mimere nekoliko meseci.
Negde tada nastaje možda i najinteresantnija forma – „core“, u kojem se kratkim isečcima izvučenim iz konteksta pokušava objasniti „srž“ nekog fenomena.
Vesićevsko shvatanje TikToka
Političari i ljudi oko njih shvatili su potencijal koji leži u mrežama za regrutaciju budućih glasača, kod kojih više ne radi tradicionalno rukovanje sa seljacima ili grljenje životinja i male dece.
Najsnažniji proboj u mladalačku kulturu pokušao je Goran Vesić, kome nije promakao nijedan TikTok trend. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pogađao koju vrstu kole pije, pobeđivao Vučevića u sportskom kvizu i okretao ćevape.
Njegov prethodnik Boris Tadić je, sa druge strane, pokušao da se mladima na TikToku obrati na dostojanstven i ozbiljan način, da iskoči iz kalupa ove mreže, što je ispalo podjednako smešno kao i neozbiljni pristup naprednjaka.
Išlo se čak i dotle da Saša Radulović deli ljubavne savete nekom mladiću, govoreći mu da „napravi prvi potez“.
Kako je TikTok “pojeo” političare
Međutim, svaka strategija proboja ka mladom i budućem biračkom telu, uprkos papreno plaćenim PR timovima, završio se neslavno.
Pokušaji političara da se snađu na terenu koji ne razumeju, bili su samo kontraproduktivni. Umesto da preko mreža uspostave komunikaciju sa klincima, oni su postali njihove internet „žrtve“, a sadržaj koji prave nastavio je da živi isključivo kroz “mimove”.
Ako je bitka političara sa TikTok kulturom već unapred izgubljena, možda bi za njih bilo najbolje da makar pokušaju da budu originalni i zaista razumeju taj svet. Pa neka im internet posle sudi.
