U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila oko 00.45 na Novom Beogradu poginuli su otac, majka i njihovo desetogodišnje dete. Svedoci navode da je vozač „audija“ prošao kroz crveno svetlo i velikom brzinom udario u njihov automobil
Tri osobe su stradale, a dve povređene u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se 45 minuta iza ponoći dogodila na Novom Beogradu.
Do nesreće je došlo kada su se sudarila dva automobila na uglu ulica Omladinskih brigada i Bulevara heroja sa Košara na Novom Beogradu.
View this post on Instagram
Prema izjavi svedoka jezive nesreće, vozač „audija“ proleteo je kroz crveno svetlo i direktno udario u automobil u kojem se nalazila porodica, koja je od zadobijenih povreda preminula na licu mesta.
Mediji navode da su život izgubili D.K. (38), B.Ž. (43), koji je inače saobraćajni policajac, i devojčica Ž.M. (10).
Dodaje se da je audijem upravljao Nikola Đ. državljanin Bosne i Hercegovine, kao i da je utvrđeno da je imao 1,17 promila alkohola u krvi.
Njemu će biti određeno zadržavanje do 48 sati zbog krivičnog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297, stav 2 Krivičnog zakonika.
View this post on Instagram
Na uznemirujućim fotografijama koje su objavljene na društvenim mrežama, vide se tri tela pokrivena belim čaršavima.
Noćašnja tragedija je poslednja u nizu koje se svakodnevno dešavaju na srpskim putevima, a brojke iz prošlih godina pokazuju da apeli nadležnih nisu urodili plodom.
U poslednje tri godine stanje bezbednosti u saobraćaju u Srbiji pokazuje zanimljive trendove – iako ukupan broj saobraćajnih nezgoda lagano opada – broj poginulih ostaje gotovo nepromenjen. U proseku, svakog dana na putevima širom zemlje pogine bar jedna osoba, dok se više od pedeset ljudi povredi.
Podaci govore da je tokom 2021. godine u saobraćajnim nesrećama u Srbiji poginula 521 osoba, a povređeno je gotovo 20.000 učesnika u saobraćaju. Najčešći uzroci bili su neprilagođena brzina, nepoštovanje prvenstva prolaza i vožnja pod dejstvom alkohola. Iako je ukupan broj nesreća bio manji nego prethodne godine, struktura najtežih udesa pokazala je da problem nije u broju, već u težini posledica.
Sledeće, 2022. godine, broj poginulih je porastao na 553. Te godine zabeleženo je 19.413 nesreća sa poginulim ili povređenim licima. Najviše su stradali vozači i putnici u putničkim vozilima, zatim pešaci, među kojima je bilo i dece i starijih osoba. Stručnjaci su tada upozoravali da je povećanje broja poginulih posledica lošeg stanja putne infrastrukture i slabe kontrole poštovanja saobraćajnih propisa, posebno u noćnim satima i na lokalnim putevima.
U 2023. godini broj poginulih je blago smanjen – život je izgubilo oko 500 osoba, što predstavlja pomak u odnosu na godinu ranije, ali i dalje znatno premašuje evropski prosek. Srbija ima oko 74 poginula na milion stanovnika, dok je prosek Evropske unije oko 46. Najkritičniji periodi ostaju letnji meseci i kraj godine, kada je povećan broj vozila na putevima i kada su vozači skloniji rizičnoj vožnji.
Podaci za 2024. godinu pokazuju sličan trend: prema izveštajima, do kraja decembra je registrovano oko 31.492 saobraćajne nesreće u kojima je život izgubilo oko 498 osoba, dok je broj povređenih iznosio oko 18.643 u tom periodu. Takođe, jedan izvor navodi da je tokom cele 2024. godine poginulo oko 501 osoba, a broj nezgoda otprilike 31.922 sa 18.807 povređenih. Ovi podaci potvrđuju da je broj fatalnih ishoda gotovo nepromenjen u odnosu na 2023., iako je ukupan broj nesreća pao.
Iako se broj događaja smanjio, činjenica da svake godine oko 500 ljudi izgubi život na putevima ukazuje na to da mere prevencije i dalje ne daju očekivane efekte.
Glavni uzroci ostaju isti: neprilagođena brzina uslovima, vožnja pod dejstvom alkohola, nepoštovanje saobraćajnih propisa, kao i infrastruktura koja nije u dovoljnoj meri prilagođena bezbednoj vožnji.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Američka tehnološka kompanija Meta saopštila je da četiri američke savezne države traže od nje da plati ukupno 1,4 biliona dolara jer je platforme dizajnirala tako da podstiču zavisnost kod dece
Do sada je u 2026. registrovano čak 88 novih medija. U mnogim slučajevima su vlasnici povezani s režimom Aleksandra Vučića. Inflaciji medija najviše pogoduje sistem projektog sufinansiranja medijskih sadržaja iz budžeta, ali i digitalizacija, politička koncentracija i netransparentnost
Pre 25 godina organizovan je prvi „revolucionarni“ Prajd. Završio se velikim nasiljem za koje niko do kraja nije odgovarao. Na to se svodi izveštavanje većine medija, a nisu se ni kasnije proslavili u izveštavanju o LGBT+ zajednici
Objekat u formi terazija koji je postavljen posred Terazija naišao je u Beogradu na opšti podsmeh. Udruženje likovnih umetnika Srbije ocenilo je da nije svaki trodimenzionalni predmet skulptura i upozorilo da proglašavanje novog „simbola“ Beograda bez javnog konkursa i stručne procedure predstavlja institucionalni, a ne samo estetski problem
Alpac Capital, koji se pominje kao budući vlasnik N1 i drugih, kažnjen je u Portugalu zbog 36 kršenja propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma od 2017. do 2023, pišu podgoričke „Vijesti“. Profesor FPN-a u penziji Rade Veljanovski kaže za „Vreme“ da je najveći problem medija na Balkanu upravo upitno poreklo novca
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
