U trenutku kada nastaje ovaj tekst, sedmorica Užičana koji su proveli nedelju dana u pritvoru zbog navodnog napada na službeno lice, puštena su da se brane sa slobode. Dvojici je određen kućni pritvor.
To su Radovan Novaković, Aleksa Nikolić, Pavle Cicvarić, Vladan Sinđić, Dejan Ćosić, Marko Radovanović i Branko Nikolić, privedeni 7. jula, jutro posle probijanja kordona i prvog policijskog nasilja u ovom gradu. Dan kasnije, posle još većeg protesta, uhapšeni su i Branko Jovanović i Marko Krejović, a sada im je određen kućni pritvor.
Neki od njih su gradski odbornici, advokati, nastavnici. Užice nije veliki grad, pa ih njihovi sugrađani poznaju i cene. Upravo je zato hapšenje devetorice građana izazvalo ogroman bes Užičana i talas demonstracija na ulicama ovog grada. Uostalom, ovako masovno hapšenje u Užicu bilo je presedan. Za više od osam meseci protesta širom Srbije, veća hapšenja bila su rezervisana za gradove poput Beograda, Novog Sada i Niša. Za grad koji broji oko 50000 stanovika, devet uhapšenih sugrađana jeste broj preko kog se ne može lako preći.
Jedan od ljudi koji su sedam noći proveli u pritvoru bio je i Pavle Cicvarić, student Fakulteta političkih nauka i aktivista koji je u žižu javnosti dospeo još 2023. godine, kada se prvi put pojavio kao govornik na protestima “Srbija protiv nasilja”. Od tog trenutka, porodica Cicvarić postaje jedna od najdražih meta dehumanizacije u izvedbi Srpske napredne stranke i njenih medijskih ispostava – godinama se, pred celom Srbijom, jednoj porodici lepe etikete izdajnika, stranih plaćenika, rušitelja države, kriminalaca.
U atmosferi koja je godinama kreirana deluje da je hapšenje Pavla Cicvarića bilo samo pitanje vremena.
“Nama predstoji nova borba”, kaže za “Vreme” Pavlova majka, Jelena Žunić Cicvarić. “Ovo je kraj samo prve runde, a prava bitka za pravdu i istinu i dalje nas čeka. Ne samo Pavla, već i druge sugrađane. Mi večeras imamo novi protest. Hoćemo da podržimo dvojicu kojima je određen kućni pritvor, ali i sudije koje su donele ovakvu odluku, a koje su već meta tabloida. Pavle je prilikom izlaska iz pritvora potencirao jedinstvo. Skupina ljudi koja se našla u pritvoru ujedinitelj je grupacija koje su se proteklih meseci ograđivale jedna od druge. Vreme je da se između političara, studenata, aktivista i drugih časnih pojedinaca sruše sve ograde i da na liniju fronta, figurativno, ujedinjenim snagama idu svi.”
VREME: Da li je odluka koju je sudsko veće donelo u ponedeljak posledica velikog protesta koji se dan ranije odigrao u Užicu?
Sigurna sam u to. Užice je u nedelju bilo festival borbe za slobodu, i mi smo jako ponosni na to. Srećni smo što živimo u gradu koji se pokazao kao tvrd orah u čitavoj priči, jer ovo nije samo borba za Pavla ili druge pojedince.
Vratimo se na trenutak Pavlovog privođenja. Kako je ono izgledalo? Da li ste u tom trenutku znali zašto ga privode?
Priveden je jutro nakon velike blokade magistrale u Užicu 6. jula. Pavle nas je oko 10 sati pozvao i rekao da su došli uniformisani policajci i inspektor i da ga privode u policijsku stanicu. Saznali smo da su, pored Pavla, uhapšeni i drugi sugrađani koji su prethodne večeri učestvovali u blokadi. Te večeri je veliki broj građana izašao na ulice jer su u grad stigle jake snage Žandarmerije i pripadnika Interventne jedinice policije. Osećali smo se kao da je Užice u opsadnom stanju. Na svakom koraku bile su marice pod rotacijom, žandarmi u punoj ratnoj opremi. To smo doživeli kao vid pretnje i zastrašivanja. Zašto neko sa strane dolazi u naš grad? Šta smo to tako strašno uradili? Već osam meseci protestujemo, a magistrala je bila blokirana stotinu puta. Zašto se baš sada angažuje tolika sila? Videli smo da su u određenim medijima represivne mere već najavljene. Te večeri, posle proboja kordona, građani su uspeli da izađu na magistralu. I sama sam bila u prvim redovima kada su bez reči prsnuli biber sprej u mom pravcu. Sve vreme nas je potiskivala policija sa štitovima. Bilo je naročito stresno gledati kako su nasrnuli na prvi red mladića sa zastavom. Ta količina sile bila je iznenađujuća u našem lepom malom Užicu. Pavle je i te večeri dobio batine na magistrali. Rekao je da su ga prepoznali, uvukli u kordon i pendrečili. Tri hrabre Užičanke, koje su mi se kasnije javile, uspele su da ga spasu, jer su se same bacile i iščupale ga iz tog kordona. Mi imamo slike gaženja, on je bio sav iscepan.
Šta mislite, šta je bio povod za takvo postupanje policije? Može li to biti odgovor na građanski proboj kordona?
Mislim da su proboj kordona doživeli kao poniženje i da je trebalo da povrate svoje uzdrmano samopouzdanje. Hteli su da pokažu javnosti da imaju “čvrstu ruku” i da će se boriti protiv, kako pogrdno kažu, blokadera ili terorista. Time bi ohrabrili svoje glasače. A mi nismo nikakvi teroristi – mi smo građani koji iskazuju nezadovoljstvo i bore se za pravdu, slobodu, jednakost i solidarnost. Takve kvalifikacije kod Užičana izazivaju bes. Osećanje besa produžilo se i nakon hapšenja. Ko su privedeni? Advokat, student, profesor, odbornici, porodični ljudi. To je poprečni presek građana Užica.
Pavle i još osmorica Užičana terete se za napad na službeno lice. Kako advokati tumače osnov za određivanje pritvora do 30 dana?
Advokati su nam rekli da u predlogu za pritvor ne postoji dodatno obrazloženje osim izraza “napad na službeno lice”. Oni su dali iskaze, priznali da su učestvovali u proboju kordona, ali da je u tome učestvovala čitava masa ljudi. Mnogi advokati sa kojima smo razgovarali rekli su nam da pritvor nije zakonit. Zato smo se mi i nadali da će veće sudija dozvoliti pritvorenima da se brane sa slobode. Pritisci su veliki. Zvanično i nezvanično dobijamo informacije da i tužioci i sudije kažu da im je “dopao vruć krompir”, da nisu srećni što se bave ovim slučajem i da trpe političke pritiske.
Užice se prvi put našlo među gradovima u kojima se sprovodi masovno hapšenje. Da li je to, po vašem mišljenju, bio povod za snažnu reakciju sugrađana?
Apsolutno. Hapšenja su izazvala novi talas gneva. Impresionirana sam odlučnošću, snagom i žestinom kojom su Užičani odmah reagovali. To je izuzetno važno. U drugim gradovima, poput slučaja hapšenja aktivista u Novom Sadu, dešavalo se da reakcije izostanu jer je pažnja bila usmerena na nešto drugo. Ovde je podrška došla odmah i bila je masovna i nedvosmislena.
Vaša porodica je već dve godine, još od protesta “Srbija protiv nasilja”, redovna tema obraćanja najviših državnih funkcionera. Kako neprestano targetiranje sa vrha države utiče na jednu porodicu?
Sve je počelo kada je ministar Martinović u Skupštini Srbije 50 minuta govorio o porodici Cicvarić, iznoseći laži, nazivajući nas plaćenicima i izdajnicima. Taj narativ se proširio i među druge političare, preneo se u medije i to se prima kod određenog broja ljudi. Mi se više od 30 godina bavimo ljudskim pravima u civilnom sektoru i svesni smo da borba za pravdu i istinu nosi opasnosti, da vlast proziva i da može da nas čereči. Nismo očekivali da će to biti ovako brutalno. Ako je tim zvaničnicima, ministru, a sad i predsedniku države porodica Cicvarić najveći problem, onda smo mi sjajna država. Nažalost, mi smo odabrani da budemo primer drugima – evo kako ćete proći ukoliko neko od vaših članova porodice bude iskazivao kritičke tonove prema represiji ovog režima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana na televiziji Pink rekao da su “ljudi izmanipulisani” i da “mi znamo da ovi Cicvarići mrze Srbiju”.
Mislim da je reagovao na izuzetno propraćeno obraćanje mog supruga, koje je bilo neplanirano, iskreno i emotivno. Ljudi su se poistovetili sa ocem kome policija iz drugih gradova tuče i hapsi sina. Na obraćanje predsednika gledam kao na saniranje štete zbog pozitivno burne reakcije javnosti.
Uprkos napadima sa vrha, imate li podršku u svom okruženju?
Osećam određeni spokoj jer znam da su i porodice Cicvarić i Žunić časne i ugledne generacijama. To znaju i sugrađani, pa i oni koji glasaju za SNS. Zna to i gradonačelnica Užica, a znaju i odbornici Srpske napredne stranke. Pozvala sam ih da to i javno kažu, a vidim da su se neki i osmelili da izađu sa eksplicitnom podrškom.
Podrška je Pavlu stigla i od njegovih kolega sa Fakulteta političkih nauka, kao i od same uprave fakulteta. Pordržali su ga i profesori Užičke gimnazije. Nama je izuzetno važno što smo dobili podršku civilnog sektora, jer nas predsednik ovih dana u tabloidima naziva NVO kriminalnim klanom koji organizuje proteste u Užicu. Oni nabrajaju organizacije sa kojima mi imamo izuzetno dobru saradnju i koriste to da nas profesionalno diskredituju. Ovo se u civilnom društvu smatra ne samo napadom na jednu organizaciju nego ponovnim napadom na civilni sektor, jer to je narativ koji je prisutan još od devedesetih godina – da su organizacije civilnog društva neprijatelji i rušitelji države i da dobijaju milione da ruše zemlju.
Napadi su očekivani, neprijatni, ali mi smo se za to opredelili i svesni smo da se za slobodu mora boriti na razne načine. Kao roditelji smo ponosni zato što smo te vrednosti utkali i u Pavla. Borba za demokratiju, solidarnost, ravnopravnost – mi kao građani moramo pojedinačno tome da damo doprinos, i to je Pavlova borba sve ovo vreme. Nikada se ni od koga nije ograđivao, uvek je pozivao na sabornost, solidarnost, zajedništvo, smatrajući da samo ujedinjeni protiv ovog zločinačkog režima možemo dati snažan odgovor i raskrstiti sa zlom koje nas je u 21. veku u Evropi, ovoj zemlji, pa sad i u našem Užicu snašlo.
Ko vas štiti kada najmoćniji ljudi u državi targetiraju vašu porodicu?
Osećam se loše jer ne vidim da ijedna institucija može da nam bude zaštita. Zapravo, suprotno – od tih institucija, koje bi u normalnoj zemlji trebalo da nas štite, vidim pretnju. Kada je nedavno priveden Maksim, drugi student iz Užica, jedna sugrađanka je rekla: “U normalnoj zemlji, on nikada ne bi video zatvor iznutra.” Dodajem: ni Pavle, ni Dejan, ni Branko, ni Vladan, ni drugi uhapšeni. Danas ih hapse oni koji u normalnoj državi ne bi mogli da im čiste cipele.
Napadi na porodicu Cicvarić do sada su dolazili iz Beograda. Sada se teren borbe spustio na lokalni nivo. Osećate li se bezbedno u svom gradu?
Dok je Pavle bio u Beogradu, strahovali smo i bili na oprezu, misleći da u Beogradu mogu da mu se dogode neprijatne situacije. Pavlova baka mi je uvek govorila da ga zamolim da se vrati u Užice. Kada bi došao ovde, svi smo se osećali kao da je to njegova baza u kojoj je zaštićen. Da u našem gradu, gde nas ljudi poznaju, ne možemo da imamo neprijatnosti. Čak se i na ulici, iako tu ima političkih neistomišljenika, zadržavala pristojnost. Postojale su crvene linije koje se ne prelaze. Zato što se zna šta je istina, zna se ko je Pavle, ko je njegova šira i uža porodica, ko su mu bili baba i deda, da su to cenjeni i uvaženi ljudi u Užicu i selima iz kojih potičemo. Sigurnost se sada gubi. Mašinerija će se obrušiti na najstrašniji način i ako je neko rešio da te uništi, on će te 24 časa dnevno loviti i u tvom sopstvenom gradu. Mi se zaista osećamo kao zverke koje neko lovi. Pavlovoj baki sada kažem da je Pavle došao u Užice i da se u njegovom rodnom gradu desilo upravo ono od čega smo strepeli. Međutim, ako je to cena, ukoliko je to moralo da se desi i ako će za posledicu imati odlučniju borbu protiv ovog režima – pa neka se desilo. Mi ćemo se i dalje boriti. U prvim redovima će stajati i doktori, i doktori nauka, profesori, advokati, odbornici, studenti, radnici, zemljoradnici, porodični ljudi, svi ćemo se boriti. Nije u Užicu rulja ljudi. To su ljudi sa imenom i prezimenom, koji stoje zajedno.
I užički policajci dele slične stavove kao mnogi građani. Mi smo sa užičkom policijom uvek korektno sarađivali. Stotine protesta je organizovano, nikad nije tu bilo bliskosti, ali uvek su nas obezbeđivali, imali smo prećutne dogovore o nenapadanju i korektnosti. Sada se i oni osećaju nesigurno jer je neko sa strane došao i narušio taj odnos.
Kako u svemu ovome tumačite reakciju lokalnih vlasti?
Rezignirani smo jer se gradonačelnica Užica za sve ovo vreme nije nijednom obratila svojim sugrađanima. Isključivo su išli sa bizarnim stranačkim saopštenjima. Danas se po prvi put pojavljuje u opskurnim tabloidima, blateći svoje sugrađane. To treba da bude na sramotu i njoj i čitavoj toj kliki koja se zarad sitnog ćara opredelila da svoje sugrađane opljuje, iako zna da se radi o čestitim ljudima. To je objava rata, kako porodici Cicvarić, tako i celoj opozicionoj javnosti Užica.
