Zbog nedostatka lekara specijalista, u majdanpečkoj Opštoj bolnici trenutno od 19 specijalista polovinu čine penzioneri, odnosno lekari koji se spremaju za penziju. Često se se dešava da pacijente nema ko da pregleda. Majdanpek nije nikakv izuzetak, akutni manjak lekara i medicinskih sestara muči mnoge gradove širom Srbije
Probem nedostatka lekara specijalista u majdanpečkoj Opštoj bolnici prisutan je već duži niz godina.
„Trenutno u našoj zdravstvenoj ustanovi od 19 specijalista, polovinu čine penzioneri, odnosno lekari koji se spremaju za penziju. Jedini način da se ovaj problem reši jeste pronalaženje sistemskih rešenja na nivou države“, kaže doktor Marko Radulović, v.d. direktora majdanpečke bolnice, prenosi „Radio televizija Bor„.
Iako se sa sličnim problemima suočavaju i druge zdravstvene ustanove u Srbiji u manjim sredinama poput majdanpečke, stanje je sve gore jer se malo ko odlučuje da posle završene specijalizacije radno angažovanje nastavi u manjim bolnicama u u provinciji.
Niko se ne vraća
V.d. direktora majdanpečke bolnice dodaje da je 11 lekara ove bonice na specijalizaciji, ali da je gorući problem što se gotovo niko od njih ne vraća u rodni grad.
„Vrtimo se krug i problem se ponavlja… Nadam se da će ministarka zdravlja i izvršna vlast naći rešenje za ove probleme koji su hronični u celoj Srbiji i da će sistemski da se rešava nedostatak kadra“, naglašava Radulović.
Doktori u Majdanpeku kažu da uskoro neće imati ko da leči građane, jer se situacija veoma loša.
O tome kakva je svakodnevica građana kojima je potreban pregled, govori i podatak da kada pacijenti pođu na pregled u opštu bolnicu Majdanpek, ne znaju da li će uopšte zateći lekara specijalistu.
Šta kažu građani?
„Ja sam srčani bolesnik, operisan sam pre 13 godina, tako da čim čujem da nema interniste, mene uhvati strah šta će biti sa nama”, kaže jedan od pacijenata.
„U Negotinu ne radi endokrinolog, nema termina i sada doktorka iz Milanovca daje uput ovde. Nema lekara”, dodaje drugi pacijent.
Ni lekarima nije lakše. Dr Dragoslav Aleksić, iako u penziji, jedini je pedijatar u ovoj bolnici.
Tvrdi da postiže sve, ali i da bi višemesečno dvadesetčetvoročasovno stanje pripravnosti opteretilo svakog.
„Dobra je saradnja, imam dobre uslove da radim, postoji sve što treba da obavljam posao kako treba”, navodi primarijus dr Dragoslav Aleksić, pedijatar iz Leskovca.
Na odeljenju oftamologijije nemaju nijednog lekara, intenzivna nega ne radi zbog nedostatka sestara, a još nekoliko odeljenja mogla bi uskoro da se zatvore jer je sedam specijalista najavilo odlazak, a četvoro se sa specijalizacije verovatno se neće vratiti. Željka Pavlović Pobrić jedna je od retkih koja će se nakon specijalizacije vratiti u svoj rodni grad.
„Ovim putem apelujem na čelnike ministarstva zdravlja, da se lekarima koji bi došli ovde da rade daju neke povlastice, određene vrste stimulacije, da se lekarima na specijalizaciji plaća odvojeni život”, ističe specijalizant radiologije Željka Pavlović Pobrić.
Pad broja stanovnika
Prema podacima prvog popisa u 21. veku majdanpečka opština je 2002. imala je 23.703 stanovnika, a devet godina kasnije na sledećem popisu 18.686 stanovnika. Prvi rezultati popisa sprovednog u oktobru pokazali su da je broj stanovnika u ovoj opštini i dalje u padu, sada ih je manje od 15 hiljada.
Nije za utehu ni što se, prema objavljenim podacima, u svakoj od opština Borskog okruga beleži pad broja stanovnika u odnosu na prethodni popis 2011. godine jer i pored toga, majdanpečka opština ima najmanji broj stanovnika, domaćinstava i stanova.
U opštini Majdanpek, prema popisu iz 2011. godine, čak više od polovine porodica sa decom ima samo jedno dete, dva deteta ima oko 30 odsto porodica, a zanemarljiv je procenat porodica sa tri i više deteta.
Osim smanjenjem broja stanovnika, ovo područje je zahvaćeno i procesom starenja.
Zagađenje
Poseban problem u ovom gradu predstavlja enormno zagađenje. Za Majdanpek stručnjaci govore da je primer sistemskog uništenja životne sredine.
Najveći pojedinačni zagađivač je svakako najveća lokalna industrija, nekadašnji državni Rudarsko-topioničarski basen Bor (RTB), koji je 2018. preuzela kompanija Ziđin Kuper.
Dok predstavnici lokalnih i republičkih vlasti ističu da sa rastom produkcije raste i broj zaposlenih, s pravom naglašavajući da Majdanpek zavisi od rudnika, nekadašnji zaposleni u RTB-u kao i opozicija upozoravaju na to da se ne zna koliko i u kom pravcu rudnici u Majdanpeku smeju da se šire, jer javnosti nisu dostupna ključna dokumenta, a nema ni prostornog plana područja posebne namene.
Aktivisti i opozicione stranke upozoravaju da se država pravi slepa na probleme ugrožavanja životne sredine, a da kineskom investitoru u tom smislu naročito gleda kroz prste.
Američka tehnološka kompanija Meta saopštila je da četiri američke savezne države traže od nje da plati ukupno 1,4 biliona dolara jer je platforme dizajnirala tako da podstiču zavisnost kod dece
Do sada je u 2026. registrovano čak 88 novih medija, čiji su vlasnici povezani s režimom Aleksandra Vučića. Inflaciji medija najviše pogoduje sistem projektog sufinansiranja medijskih sadržaja iz budžeta, ali i digitalizacija, politička koncentracija i netransparentnost
Pre 25 godina organizovan je prvi „revolucionarni“ Prajd. Završio se velikim nasiljem za koje niko do kraja nije odgovarao. Na to se svodi izveštavanje većine medija, a nisu se ni kasnije proslavili u izveštavanju o LGBT+ zajednici
Objekat u formi terazija koji je postavljen posred Terazija naišao je u Beogradu na opšti podsmeh. Udruženje likovnih umetnika Srbije ocenilo je da nije svaki trodimenzionalni predmet skulptura i upozorilo da proglašavanje novog „simbola“ Beograda bez javnog konkursa i stručne procedure predstavlja institucionalni, a ne samo estetski problem
Alpac Capital, koji se pominje kao budući vlasnik N1 i drugih, kažnjen je u Portugalu zbog 36 kršenja propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma od 2017. do 2023, pišu podgoričke „Vijesti“. Profesor FPN-a u penziji Rade Veljanovski kaže za „Vreme“ da je najveći problem medija na Balkanu upravo upitno poreklo novca
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
