Stvar je za sada još samo u medijima, ali izgleda da se krčka izmena zakona. Ako prođe, učenicima u Srbiji više neće biti dozvoljeno da tokom časova imaju telefone, pametne satove i tablete.
Šuška se o kaznama do 100.000 dinara za roditelje i milion dinara za škole.
O toj ideji kao i o opštoj zavisnosti od društvenih mreža, „Vreme“ u dva članka piše u novom broju koji je na kioscima od četvrtka (2. april), a ovde se možete pretplatiti.
Povratak igre u hodnike i dvorište
Aleksandra Cvjetić, urednica portala „Zelena učionica“ koji prati obrazovanje, naglašava da je ključna izmena to što škole više neće imati slobodu da same uređuju upotrebu mobilnih telefona.
„Dakle, biće ista pravila za sve osnovne i srednje škole u zemlji. Neke novine koje se pominju su da će učenici svoje telefone ostavljati na samom ulazu u školu, gde će stajati osoba zadužena za preuzimanje uređaja i vođenje evidencije“, kaže ona.
I dodaje da bi takav sistem bio fijasko – jer koliko treba jednoj osobi da prikupi i popiše recimo petsto telefona?
Tatjana Vasović Novosel, učiteljica i bivša direktorka Osnovne škole „Banović Strahinja“ na Banovom brdu, podseća da njena škola već ima sistem. Dežurni učenik skuplja telefone u kutiju i nosi u posebnu prostoriju.
„Efekat je bio taj da su đaci konačno počeli da se druže, a više od 80 odsto roditelja bilo je saglasno da se na takav način zabrani upotreba“, ističe ona za „Vreme“.
A zavisnost?
No, diljem sveta se sve češće zabranjuje ili razmatra upotreba društvenih mreža mlađima od 16 ili 14 godina. Jer, smatraju neki, samo zabrana u školama nije dovoljna.
O tome govori izveštaj ankete sprovedene u SAD – 98 odsto tinejdžera pohađa škole sa nekim oblikom zabrane, ali i dalje uz telefon provode u proseku oko 1,5 sat dnevno. Istraživači Univerziteta u Birmingemu kažu da restrikcije u školi smanjuju korišćenje telefona za oko 40 minuta dnevno, ali efekat na širu digitalnu zavisnost je mali.
Utvrđeno je da lajkovi aktiviraju dopaminske udare zadovoljstva i podstiču zavisničko ponašanje, kao od kocke. Noćno korišćenje telefona i gubitak sna smanjuju koncentraciju, povećavaju rizik od depresije i anksioznosti.
Onlajn uznemiravanje i potreba da se stalno bude prisutan na mreži pojačavaju osećaj usamljenosti. Idealizovane slike tuđih života, tela i stilova povećavaju nezadovoljstvo i depresivne simptome.
Šta Vi mislite o ovoj temi? Pišite nam na adresu redakcija@vreme.com, voljni smo da objavimo vaše mišljenje.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
