O kakvoj strategiji poljoprivrede da pričamo, kada Srbija budzašto kupuje meso iz EU koje bi tamo bilo ekološki uništeno. Mi čak za ljudsku ishranu uvozimo i otpatke iz mesne inudstrije sa izuzetno velikim sadržajem kalcijuma, dok u EU to nije dozvoljeno ni za kućne ljubimce
Sagovornici „Vremena“, slažu se da je taj cilj dobar, ali ističu da je u postojećim uslovima, posebno sa trenutnim budžetskim izdvajanjima za poljoprivredu – veoma teško ostvariv.
Prof. dr Miladin Ševarlić, predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije, kaže za „Vreme“ da se zaboravlja da je poljoprivreda u centru agroprivrede, i da je zavisna od predfarmerskog i postfarmerskog sektora.
„Cilj da se postigne prehrambeni suverenitet, odnosno prehrambena samodovoljnost, je dobar, ali je pitanje da li će moći da se ostvari. Teško je imati prehrambeni suverenitet ako nemate suverenitet u predfarmerskom sektoru, koji proizvodi inpute, kao što su mineralna đubriva, hemijska sredstva i poljoprivredna mehanizacija, i u postfarmerskom sektoru u kome su prehrambena industija, trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, struka, nauka i agrobankarstvo“, kaže Ševarlić.
On takav položaj poljoprivrednika opisuje kao mesto između „čekića i nakovnja“.
„Poljoprivrednici predfarmerskom sektoru moraju da plate visoke cene semena, mineralnog đubriva i pesticida, bilo da je reč o domaćim ili uvoznim proizvodima, i da kupuju skupu uvoznu poljoprivrednu mehanizaciju, jer smo uništili dve velike farbrika traktora IMR, IMT i Zmaj kao proizvođača kombajna i prikolica – što čini ‘nakovanj’. ‘Čekić’ je prehrambena industrija koja nudi cene koje uglavnom ne odgovaraju poljoprivrednicima ili čak uopšte ne želi da otkupljuje poljoprivredne proizvode, pa poljoprivrednici mogu ili da prihvate niske cene otkupa ili da bacaju proizvode, kao što prosipaju mleko“, kaže Ševarlić.
Ukazuje da je sadašnja generacija poljoprivrednika verovatno pretposlednja koja će obezbediti kakvu-takvu prehrambenu sigurnost Srbiji.
„Zato svima koji imaju zemlju preporučujem da, ako ne mogu da je obrađuju – da je privremeno ustupe komšijama, bez ikakve nadoknade, toliko da je održavaju u upotrebljivom stanju, i da, kad bude zatrebalo, preuzmu zemlju i počnu da proizvode hranu. Ko nema zemlju neka nađe svog snabdevača na selu i sklopi s njim dogovor, da bar zna čime hrani decu i svoje stare roditelje. Ono što nam već sada nude u prodavnicama nije zadovoljavajućeg kvaliteta, jer mi nemamo usaglašene propise sa EU“, kaže Ševarlić.
Na primeru mesa objašnjava kako to izgleda: u EU meso može da bude najduže šest meseci u hladnjačama, a u Srbiji godinu, i na dva dana pred istek tih šest meseci, umesto da bude ekološki uništeno, meso iz EU se budzašto proda Srbiji.
„Mi čak uvozimo i otpatke iz mesne inudstrije, mašinski otkošćeno meso sa kostiju, sa izuzetno velikim sadržajem kalcijuma, i to se koristi u ljudskoj ishrani, dok u EU to nije dozvoljeno ni za kućne ljubimce“, upozorava Ševarlić.
Kao jedan od osnovnih problema sa kojima se suočavaju poljoprivrednici navodi enormni dug poljoprivrednika za neuplaćene doprinose za penzijsko, zdravstveno o invalidsko osiguranje.
„Nisu samo poljoprivrednici dugovali državi po tom pitanju, već i mnogi radnici koji su otpušteni, pa je pronađen modus da im država to otpiše, odnosno spoji radni staž. Drugi veliki dug pritiska oko 16.500 poljoprivrednih domaćinstava koji su uzeli kredite od banaka i ministarstva poljoprivrede i nisu mogli da ih otplate posle globalne finansijske krize iz 2008. godine. Banke su im otpisale zatezne kamate a Ministarstvo nije, pa su danas više zaduženi zbog lihvarskih kamata nego zbog osnovnog duga i redovnih kamata“, navodi Ševarlić.
Navodi da je na Okruglom stolu na kome je razmatran nacrt pomenute Strategije ukazao da su podaci koje je za potrebe izrade nacrta dostavila Uprava za agrarna plaćanja netačna i računovodstveno i metodološki.
„Računovodtsveno je prikazano da je maltene svake godine za poljoprivredu izdvajano minimalno pet odsto iz budžeta, što nije tačno. Osim toga u agrarni budžet se unosi 100 odsto sredstava za IPARD projekte, koji su 25 odsto finansiraju iz budžeta, a 75 odsto se finasira donacijama Evropske unije. Ne mogu donacije iz EU da se računaju kao izdvajanja iz budžeta za podsticaj poljoprivrede. Znači, pet odsto sredstava iz godišnjeg budžeta koji se izdvaja za poljoprivredu trebalo bi uvećati za onih 75 odsto dobijenih iz EU“, kaže Ševarlić.
Ukazuje i da u tabeli koja prikazuje agrarni budžet u zaglavlju stoji da je to budžet Ministarstva poljoprivrede.
„Da li to znači da su putovanja ministra poljoprivrede u inostranstvo ili plaćanje kazni po sudskim presudama protiv Ministarstva, ali i sve plate zaposlenih u Minisstarstvu poljoprivrede, takođe uračunati u sredstva za podsticaj poljoprivredu? To nije agrarni budžet, jer je agrarni budžet samo ono što se iz poreskih prihoda izdvaja za podsticaj farmerskog sektora ili ruralnog razvoja“, kaže Ševarlić.
Ističe i da je, kada se govori o prehrambenom suverenitetu, Srbija relativno mala zemlja, i po raspoloživim zemljišnim površinama i po broju poljoprivrednika i po broju potrošača.
„I pored toga Srbija je sebi dozvolila luksuz o bescarinskoj razmeni sa velesilama u proizvodnji hrane kao što su Evropska unija, Turska, Rusija, Indija i Egipat. Posebno je pogubno potpisivanje sporazuma o priznavanju fitosanitarnih sertifikata u bescarinskoj razmeni sa zemljama CEFTA. Tu je problem što je Srbija potpisala da prihvata njihova dokumenta o kontroli kvaliteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Imate onda sitauciju da se prilikom uvoza kontroliše svega četiri do sedam odsto celokupnog uvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, dok se ostatak uvozi na osnovu njihovih papira, ‘na reč’“, ukazuje Ševarlić.
Kao propuštenu šansu za poboljšanje položaja poljoprivrede, navodi i slučaj finansiranja izložbe Ekspo 2027.
„Da smo milijarde evra za Ekspo uložili u poljoprivredu, mogli smo da napravimo bar 20.000 hektara pod staklenicima i plastenicima u Vranjskoj i Jošaničkoj banji gde postoje izvori tople vode čime bismo eliminisali troškove za energiju za proizvodnju povrća i sitnog voća tokom cele godine, ili da napravimo 20.000 hektara sa podzemnim bušotinama i toplom vodom u Mačvi i da tako udvostručimo vrednost naše poljoprivredne proizvodnje“, zaključuje Ševarlić.
Agroekonomista Milan Prostran slaže se da je cilj o prehrambenom suverenitet, odnosno prehrambenoj samodovoljnosti dobar, ali da Strategija mora da pokaže šta Srbija želi, koliko to košta i odakle novac za to.
„Najbolje bi bilo da što više novca dolazi iz budžeta, najmanje 10 odsto. Moraju se otvoriti kreditne linije prema Evrospkoj banci za obnovu i razvoj ili prema Svetskoj banci kako bi mogle da se investiraju sistemi za navodnjavanje, a pre toga je neophodna revitalizacija poljoprivrednog zemljišta, odnosno rekultivacija sejanjem trava, jer je naše zemljište osiromašilo vermenom, pa je humusa manje od dva odsto. Srbija bi trebalo da ostane agrarna zemlja i da se ne stidi toga, a učešće agrara u BDP-u trebalo bi da bude više“, kaže Prostran za „Vreme“.
Navodi da bi svaka zemlja sa agrarnim predispozicijama trebalo da teži prehrambenoj sigurnosti, jer su u vremenima globalnih kriza tri osnovna stuba opstanka: voda, energija i hrana.
Ističe da Srbija ima posebno izražene probeme u stočarstvu, jer je uvoz veliki, pogotovo uvoz svinjskog mesa i prasadi za tovljenje.
Dodaje da Srbija i dalje kod većine prehrambenih proizvoda ima samodovoljnost i suficit, ali da to nije slučaj sa mesom, mlekom i mlečnih proizvoda čiji uvoz je veoma velik.
Da bi prehrambeni suverenitet bio ostvaren, naglašava, potrebno je intenzivirati poljoprivrednu proizvodnju, povećati kvalitet zemljišta i okupiti male poljoprivredne proizvođače i farmere.
„Da bi se postiglo povećanje više dodate vrednosti poljoprivrednih proizvoda potrebna je zdrava i visoko razvijena prerađivačka industrija. Imamo zemljište i sirovinu, ali nemamo šećerane, uljare, mlekare i industriju za preradu kukruza. Mi smo mnogo toga imali, ali je mnogo toga nestalo i propalo. Srbija je u nezavidnom položaju jer je njeno tržište potpuno otvoreno, a to što smo sa Evropskom unijom ušli u liberalizaciju u trgovini i to nam se sada prilično lupa o glavu, a ne možemo u rikverc“, kaže Prostran.
Kada je u pitanju jačanje položaja poljoprivrednih gazdinstava i unapređenje života u ruralnim sredinama ističe da je najkritičnija tačka veliki broj malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava.
„Takva gazdinstva treba učiniti konkurentnim, što se može učiniti samo posredstvom savremenog zadružnog sistema. Mali proizvođači teško mogu da sklapaju ugovore sa velikim kompanijama, kao što su mlekare, klanice, uljare i šećerane“, kaže Prostran uz podsećenje da u EU nisu najkonkurentnije velike farme, kao u SAD ili u Latinskoj Americi, jer je u EU prosečna veličina farme 17 hektara.
Zato ističe da je Srbiji potrebna Poljoprivredna komora koja bi okupljala i organizovala male proizvođače.
Kao primer navodi stočarstvo, koje prema njegovim rečima uopšte nije obuhvaćeno subvencijama, jer niko ne želi da subvencioniše domaćinstva od nekoliko krava ili svinja.
„Sve do pre dve godine učešće agrarnog budžeta u ukupnom budžetu bilo je ispod pet odsto, a sada je oko sedam odsto, dok je taj udeo u EU 39 odsto. EU na taj način finansijski može veoma dobro da podržava svoje farmere, koji su inače organizovani“, kaže Prostran.
Kada su u pitanju prigovori poljoprivrednika u vezi s tim da se na račun njihovog rada bogate nakupci, Prostran kaže da će toga biti sve dok ne bude čvrstih ugovora.
„Udruženja poljoprivrednika nisu dovoljna da bi ih zaštitila od toga, jer udruženja nisu pravna lica i ne mogu da nose kreditne linije i investicije, već je za to potreban privredni subjekt“, zaključuje Prostran.
Protest „Pravda je umrla - istina živi“, zbog odugovlačenja sudskog procesa u slučaju glumice Milene Radulović protiv profesora glume Miroslava Aleksića
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić naveo je da je na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta fokus bio na pritiscima kojima je izložena akademska zajednica
Nakon nasilnog izbacivanja studenata sa Filozofskog fakulteta, studenti i zaposleni Univerziteta u Novom Sadu najavili su nastavak protesta
Zbog sumnje na neadekvatno lečenje i propuste u Opštoj bolnici u Prokuplju, koji su, prema rečima porodice, doveli do smrti 34-godišnje Milene Kitanović, Ministarstvo zdravlja pokrenulo je inspekcijski nadzor. Prijavu je podneo otac devojke koja je preminula od sepse, jer su čekajući na pregled izgubili dragoceno vreme dok je ona bila u kritičnom stanju
Nedugo nakon što je obišao kolegu koji se oporavlja od pokušaja samoubistva, komandantu niškog odreda Žandarmerije Bojanu Dikiću pozlilo je ispred bolnice. Preminuo je u sanitetskom vozilu Hitne pomoći
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
