Nova taktika studenata i građana da od popodnevnih, pa sve do jutarnjih časova blokiraju bitne delove, ne samo Beograda već čitave Srbije ima i drugih problema pored policije, a to su vrućine. Temperatura asfalta, u danu kada se ona kreće oko 35 stepeni, vrlo lako ide i preko 50 stepeni Celzijusa
Proglasili su studenti na Vidovdanskom protestu aktuelnu vlast nelegitimnom i dali građanima zeleno svetlo da se po sopstvenom nahođenju uključe u akcije. Shvatili su građani ovaj poziv, izašli na ulice i blokirali ih. Međutim, noći na beogradskom asfaltu mogu da budu izuzetno duge i vruće.
Dok se letnji talas približava, nije retkost da se teme o uticaju ekstremnih temperatura na asfalt sve češće pominju, pogotovo u situaciji kada građani više vremena provode na ulicama nego u svojim kućama.
Savetuje se izbegavanje boravka na direktnom suncu u najtoplijem delu dana između 10 i 17 časova kao i povećan unos vode i nošenje svetle odeće.
Blokade bitnih tačaka u gradovima širom Srbije kreću, u zavisnosti od lokacije, od 16 časova, dok se na nekim mestima građani okupljaju u 19 časova.
Tropske noći u Beogradu
Temperatura koja tokom dana ide i preko 35 stepeni Celzijusa, se tokom noći spušta na 27. Sve ovo dešava se u danima kada je temperatura još na trećem stupnju. Tokom jula ona će preko dana premašiti 40, a tokom noći 30 stepeni.
Beogradski asfalt je, u hladu, već dobacio do 39, dok na suncu ide i preko 50 stepeni Celzijusa. Kada sunce zađe temperatura asfalta jasno opada, ali ne mnogo zbog prethodne usijanosti tokom čitavog dana, ali i brojih, aktuelnih, dešavanja tokom večernjih časova.
„Zbog velikih vrućina temperatura asfalta je mnogo viša što dodatno zagreva pneumatike, a što dovodi do opasnosti od pucanja ili pregrevanja, te se vozačima savetuje da prilagode vožnju toplom vremenu“, saopštio je Auto moto savez Srbije (AMSS), koji takođe upozorava na visoke temperature.
Temperature opasne za ljudski organizam
Nije novost, pogotovo proteklih godina, da temperatura tokom letnjih dana u Srbiji ide i preko 40 stepeni. Podsetimo prošle godine je jako dugo na snazi bio meteoalarm koji upozorava na veoma visoke temperature, ali i opasne vremenske uslove.
Prošlo leto bilo je najtoplije u istoriji meteoroloških merenja u Srbiji, a ovo će, po svemu sudeći, biti vrlo blizu tome.
„Za par godina počinjemo da ulazimo u jedan kritičan period. Imaćemo situaciju da temperature unutar urbanog toplotnog ostrva mogu da dostignu vrednosti koje su kritične za svaki ljudski organizam“, rekla je profesorka Poljoprivrednog fakulteta, Vuković Vimić, u razgovoru za podkast „Analogija“.
Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) radi po standardu Svetske meteorološke organizacije. To znači da se temperatura meri na dva metra visine, iznad travnate površine, na otvorenom prostoru.
Najtoplije je, jasno, među betonskim višespratnicama Novog Beograda, a problematična su i industrijskih područja, kao i brodogradilišta na Savi.
Ukoliko spoljašnja temperatura iznosi 35, ili više stepeni, kolika je onda temperatura asfalta na kome od ranog jutra cirkuliše ogroman broj vozila i ljudi.
Od nedelje (29.jun) u večernjim satima, na beogradskom asfaltu ima mnogo više ljudi nego što je to bio slučaj do skoro, pa će to još više uticati na podizanje temperature.
Zelenila kao spas od vrućina
Brojni svetski gradovi su uz pomoć zelenih površina poboljšali otpornost na velike vrućine.
Podaci Evropske agencije za životne sredine, pokazuju da je prosečna pokrivenost drvećem u gradovima iznosila 30 odsto, pri čemu su gradovi u Finskoj i Norveškoj znatno ispred ostalih.
U Beogradu je, sa druge strane, nestalo više od 10 odsto zelenila za 20 godina, navodi se na sajtu Ministarstva prostora, nevladine organizacije koja okuplja stručnjake iz oblasti urbanizma i arhitekture.
Plan generalne regulacije Sistema zelenih površina predviđa njihovo povećanje sa 12 na više od 22 odsto, odnosno za više od 8.000 hektara, a javnih zelenih površina sa 2,83 na više od šest odsto.
Međutim, iako je ovaj plan usvojen 2019. godine, izglasan je kao opcioni, pa investitori nisu u obavezi da ga se pridržavaju.
„Što je manje zelenila i što je jezgro grada od njih udaljenije, to su vrućine veće“, objašnjava Vladimir Đurđević, klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.
Najbolji način dolaska do zelenijeg grada je pre svega ostvarivanje sistemske mreže zelenila, ali i zaustavljanje trenda izgradnje i popunjavanja svakog dela praznog prostora u gradovima.
Sistemska mreža zelenila se oslanja na veće zelene površine kao što su urbane šume, parkovi, obale reka, močvarna i barska područja.
To su sve delovi prirode u gradu koji imaju veliki značaj za „adaptaciju na klimatske promene“ i „ublažavanje efekta toplotnog ostrva“.
Saobraćajne gužve u Beogradu nastavljaju se i nakon vojne parade, jer pojedine ulice još uvek nisu prohodne. Zbog triatlona na Adi gradski prevoz će se i u nedelju (21. septembar) odvijati po izmenjenom režimu
U Beogradu su, prvi put, počeli da se održavaju časovi hrvatskog jezika s elementima nacionalne kulture. Hrvatski jezik se kao izborni predmet izučava u 15 škola u Vojvodini
Skupština opštine Stari grad pokrenula je inicijativu da se zaštiti čuveni „krug dvojke“ i da tramvajska linija postane kulturno dobro i turistička atrakcija prestonice
Poziv je usledio zbog dokumenta studenata u kom je navedeno šta je plan studentskog protesta tokom vojne parade
Dok su se studenti i nezadovoljni građani digli i od tada ne miruju, režim izgleda za godišnjicu ljudske, ali i političke stragedije u zemlji, sprema otvaranje Železničke stanice u Novom Sadu
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
