Odnos režima Aleksandra Vučića prema napadima na profesionalne novinare, odnosno praktično nekažnjivost onih koji verbalno, ali sve češće i fizički, vrlo agresivno kidišu na novinare, jasan je pokazatelj da vlast i država ne žele da zaštite novinare od napada, jer bi tako morali sami sebe da sankcionišu.
Naprotiv, visoki državni i partijski funkcioneri bez zadrške i zlonamerno, u svojim javnim istupima i obraćanjima medijima, a kroz targetiranje, omalovažavanje – i sve ćešće neskrivene pretnje – samo dodatno podstiču agresiju prema novinarima.
Zato narativ da kao zaštita novinara ostaje samo javnost polako, ali sigurno postaje preovlađujuće mišljenje, čime se bezbednost novinara iz ruku državnih institucija (koje bi po svim svojim nadležnostima morale da štite sve građane, pa i novinare) predaje u ruke amorfne, nejasno definisane javnosti koju karakteriše samo jedna konstanta – proizvoljnost u postupcima.
U tako nesigurnom okruženju pitanje je da iko zaista može da stane u zaštitu novinara, i šta bi javnost, ako je ona zaista jedina preostala zaštita novinara, trebalo da učini.
Kako se zaštititi
Na ta pitanja za „Vreme“ odgovara član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić.
„Kada nema sistemske zaštite od strane nadležnih institucija onda novinari, mediji, udruženja, asocijacije moraju da se samoorganizuju i kroz različite vrste podrške nastoje da zaštite novinare i medije. Prvo kroz besplatnu pravnu podršku, ne samo kada su tuženi, već i da tužbama zatraže zaštitu od onoga ko preti, napada – najbolje advokate, kroz besplatnu psihološku podršku kada je to potrebno“,kaže Matić.
Dodaje da je potrebna i stručna tehnička pomoć u zaštiti od nezakonitog nadzora i prisluškivanja novinara, i da, ako je potrebno, zaštita može da bude i sklanjanje u sigurnu kuću novinara i njihovih porodica, ili izmeštanje iz zemlje, privremeno ili trajno.
Navodi da se zaštita može ostvariti i posredstvom angažovanja profesionalnog obezbeđenja i uz profesionalnu zaštitnu opremu za obavljanje novinarskog posla na bezbedan način, kao što su šlem, zaštitni prsluci, gas maske i naočari.
„Neophodno je da svaki novinar i medijski radnik prođu kroz treninge za bezbedno izveštavanje. Da redakcije usvoje bezbednosne protokole kojih će se svaki novinar pridržavati. Da uvek pri sebi imaju i po neko legalno sredstvo za samoodbranu, da se, ako osećaju da su ugroženi, ne kreću sami ulicama bez svetla, pored mesta na kojima su oni koji im mogu nauditi“, kaže Matić.
Podseća da za vreme nasilnih demonstracija treba izveštavati sa bezbedne udaljenosti i povezati se sa ostalim izveštačima kako bi se razmenjivale informacije, prvenstveno kada je reč i opasnostima.
Povezivanje s poštenim ljudima
Dodaje da je važno koristiti ANEM Sigurnu liniju 0800 100 115 i podseća da i NUNS i UNS imaju slične kontakt linije)za prijavljivanje svih sumnjivih situacija, pretnji i napada.
„Policiji bi trebalo prijavljivati svako ugrožavanje bezbednosti. Novinari i mediji moraju da budu glasni kada je u pitanju njihova bezbednost, da javnost bude obaveštena kako bi bila lako mobilisana. Sećate se Vulinovih socijalista koji su se okupili ispred ulaza N1 kako su ih ubrzo oterali zaposleni u obližnjim poslovnim zgradama koji su se okupili u većem broju. Nezavisni novinari koji su često u opasnim situacijima – u opasnosti su jer žele da građani budu dobro informisani o najvećim kršenjima zakona, o korupciji koja razara društvo i životnim problemima sa kojima se građani suočavaju. I građani moraju da pomognu novinarima i medijima kako bi preživeli“, kaže Matić.
Dodaje da se sve što je naveo u ovom trenutnku u najvećoj meri koristi u Srbiji kao oblik samoorganizovanja.
„Veoma je važno da i međunarodna javnost bude upoznata, da međunarodne organizacije reaguju, mediji pišu o represiji u Srbiji. Povezivanje sa poštenim ljudima u različitim profesijama je takođe neophodno: i u policiji ima odgovornih, u tužilaštvima, sudovima. Organizacije civilnog društva važni su partneri, posebno one organizacije koje se bave slobodama govora, organizovanja, ljudskim pravima, manjinama, ranjivim grupama. Više njih imaju i budžete koji služe za pomoć onima koji su ugroženi, uključujući i novinare“, zaključuje Matić.
Sve je gore
U 2025. godini u Srbiji je zabeležen drastičan porast broja napada na novinare, uz rekordan broj fizičkih incidenata u proteklih nekoliko godina.
Prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva u 2025. godini prijavljeno je četiri puta više fizičkih napada na novinare nego u 2024. godini. Do juna 2025. zabeleženo je 20 fizičkih napada, naspram samo tri u istom periodu 2024. godini.
Samo u novembru 2025. godine zabeležena su 154 verbalna napada, pri čemu su mnogi dolazili sa skupštinske govornice, odnosno nasilnici su bili narodni poslanici.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je do kraja oktobra registrovalo više od 120 napada i pritisaka. Avgust je bio rekordan mesec sa 46 incidenata, od kojih su 14 počinili oni koji bi trebalo da štite građane, pa i novinare – policajci.
Situaciju dodatno pogoršava visok stepen nekažnjivosti i sporost institucija, pa iako je broj napada rekordan, broj pravosnažnih presuda ostaje nizak. Prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva i strukovnih udruženja do kraja septembra 2025. godine doneto je 12 osuđujućih presuda u predmetima formiranim tokom te godine. Dodatni podaci za period do kraja oktobra pominju ukupno četirir osuđujuće presude, specifično za predmete započete u tom mesecu ili nedavno okončane.
Od ukupnog broja predmeta formiranih u 2025. godini do septembra, što je ukupno 94 predmeta, tek 13 odsto njih je rešeno osuđujućim presudama. U 14 predmeta doneto je rešenje o odbačaju krivične prijave, a u čak 27 predmeta državni organi navodno nisu uspeli ni da identifikuju napadače na novinare ni nakon predistražnog postupka.
Slučajevi pretnji se često procesuiraju kao prekršaji, a ne kao krivična dela, što struka kritikuje kao neadekvatnu zaštitu.
Kolaps pravne države
Medijska udruženja kritikuju policiju zbog toga što ne reaguje na zahteve tužilaštva, ali i zbog selektivnog pristupa, kao što je zabrane prisustva određenim medijima na konferencijama MUP-a.
Trend u Srbiji pokazuje stalnu degradaciju bezbednosti novinara. U 2023. i 2024. godini broj fizičkih napada na novinare bio je relativno nizak, ali su zato protivnici nepristrasnog i objektivnog izveštavanja u pozamašnom broju slučajeva koristili SLAPP tužbe i verbalne uvrede.
Brutalno fizičko nasilje i direktne pretnje smrću novinarima u javni diskrurs vratili su se zajedno sa opštom građanskom pobunom u 2025. godini, a zbog takvog tretmana novinara Srbija doživela kolaps pravne države u pogledu zaštite medija.
