Nova generalna direktorka RTS-a Manja Grčić upisana je u APR-u kao direktorka firme „Tačno“ u okviru koje posluje Tanjug, suvlasnica je i privatne televizije K1, PR firme i još nekih kanala. Da li je to diskredituje da bude na čelu Javnog servisa, da li je sve po zakonu?
Da li direktor javnog servisa može da vodi i novinsku agenciju koja masovno sarađuje sa državnim institucijama, privatnu televiziju na kojoj političari masovno gostuju i marketinšku firmu koja dobija unosne PR poslove od režima?
Jer, upravo je u takvom položaju Manja Grčić, sveže izabrana direktorka Radio-televizije Srbije.
Među medijskim stručnjacima ne postoji jedinstven odgovor o tome da li je Manja Grčić i zakonski u sukobu interesa.
Pravnica NUNS-a Marija Babić za „Vreme“ kaže da postojeći zakon Republike Srbije definitivno prepoznaje povredu u ovom slučaju. Ona napominje Zakon o javnim medijskim servisima, koji kaže, u članu 25, da za generalnog direktora RTS-a ne može biti imenovano lice koje ne može biti ni član Upravnog odbora RTS-a, a član 17 objašnjava taj sukob interesa.
„Upravni odbor RTS-a je ovu regulativu morao da ima u vidu kada je razmatrao prijavu Manje Grčić za direktorku“, kaže Babić. „U javnosti se pominje da bi ona mogla da da ostavke na ostala mesta u medijima koje drži ili da izađe iz vlasništva, sada kada je izabrana za generalnu direktorku Javnog servisa. To i dalje ne znači da je mogla da prođe konkurs, trebalo je pre nego što se prijavila na njega, da izađe iz drugih poslova.“
Rade Veljanovski, profesor FPN-a u penziji, smatra pak da jasna zakonska regulativa ne postoji.
„Iako zakon o tome ne govori detaljno, to nije ni neophodno – jasno je da postoji osnova da se razmišlja o sukobu interesa“, kaže Veljanovski za „Vreme“.
I on smatra da je to bio posao Upravnog odbora Javnog servisa, koji je razmatrao kandidate.
„Da ljudi na slične pozicije u javnim servisima dođu iz komercijalnih medija, takvih primera ima i u EU, tu i tamo. Ipak, taj kandidat morao odmah da prekine bilo kakvu vezu sa prethodnim radnim mestom, da izađe iz vlasništva pre nego što počne da radi na novoj poziciji“, kaže on.
Iz UNS-a se čulo mišljenje i da bi Savet REM-a trebalo da se angažuje po ovom pitanju – samo kada bi postojao.
„Nažalost, izbor direktora RTS-a vrlo je upitan u trenucima kada nemamo Savet REM-a, koji je jedini nadležan da nam razjasni nelogičnosti koje prate ovaj proces i potencijalne neregularnosti. Od koga sada tražiti tumačenje da li su neki od kandidata u sukobu interesa, poput Manje Grčić“, rekla je medijima Olivera Milošević, potpredsednica UNS-a, dok još nije bio završen izbor.
Veljanovski dodaje da Savet REM-a nema odgovornost da utvrđuje sukob interesa pri konkursu za izbor direktora RTS-a, jer se njihov posao završava kada izaberu Upravni odbor.
„Ali, Savet ima ingerencije da prati sve što se dešava u medijima. Ako se u programskog ponudi nove direktorke oseti sukob interesa, da koriste proizvode, informacije tih njenih drugih medija, da se to promoviše na način na koji narušava konkurenciju, onda bi moralo da se interveniše. U trenutnim okolnostima, na to ćemo morati da sačekamo“, kaže profesor FPN-a.
Mnogo direktorskih pozicija ima Manja Grčić.
Ona je trenutno generalna direktorka novinske agencije Tanjug i suvlasnica televizije K1. To je posao koji vodi s Željkom i Jovanom Joksimović, s kojom je i kuma.
Grčić i Joksimović su i vlasnici firme Minacord Media kojoj je pre šest godina Tanjug, uz odobrenje Vlade Srbije, dat u „zakup“ na 10 godina, za 628.000 evra. Joksimović je sa partnerkom Manjom Grčić kupio pravo na agenciju Tanjug i to uz pomoć kredita za koji je garantovao Telekom ugovorom koji su potpisali, pišu mediji. Jer, firma „Minacord Media“ je na osnovu poslovnog angažmana sa Telekomom dobila na zajam 2,4 miliona evra od jedne poslovne banke. Tako su najpre dobili 1,5 milion evra vredan kredit u novembru 2019, a nekoliko meseci kasnije, u martu 2020. još 900 hiljada evra, pokazuju zvanični ugovori o zalozi do kojih je došlo Raskrikavanje.
Još jedno direktorsku fotelju ima u marketinškoj agenciji „Majo public”, koja je u vlasništvu nje i Jovane Joksimović, a pruža usluge različitim firmama u vlasništvu države – od Srbijavoza do Telekoma. Tokom 2024. ta firma prihodovala je više od pola miliona evra. Klijenti su im i Dipos, Auto-moto savez Srbije, AMS Osiguranje, eUprava, Prirodnjački muzej…
Dva „nisan kaškaija“ donirana su 2020. godine za potrebe Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, a sada je zatraženo da budu vraćena i prosleđena drugom posebnom odeljenju
Avio-bomba iz Drugog svetskog rata, teška oko 250 kilograma, pronađena je na gradilištu u Beogradu, saopštio je MUP. Deaktivacija planirana za nedelju, 4. oktobra
Milan Panić, srpski političar i američki preduzetnik, premiuo je u 97. godini života
U jaslicama „Park“ u Vršcu, koje pohađaju deca uzrasta do tri godine, obrušio se deo plafona, pri čemu su povređeni jedno dete i jedna zaposlena osoba
Ne možeš sam sebi u ponedeljak da nadeneš ime ćaci i da se njime ponosiš, a da u petak to isto ime proglasiš za rasizam, što je na televiziji N1 u debati sa Mirjanom Nikolić učinila Ana Brnabić. Jedna od te dve izjave je neistinita, a nijednu od njih nismo napisali mi
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
