Od toplotnih talasa, preko širenja vektorskih zaraza, do posledica oluja, poplava, suša i šumskih požara, posledice klimatskih promena mogu na različite načine uticati na zdravlje ljudi, piše Klima 101.
S obzirom na značajan uticaj klimatskih promena na zdravlje stanovništva, jedan od načina pristupa ovom problemu je i adekvatno prepoznavanje rizika koji klimatske promene predstavljaju po zdravlje ljudi u okviru propisa u zdravstvu, ali i u propisima kojima su regulisana pitanja klimatskih promena.
Ova tema je sve više prisutna u klimatskim politikama zemalja širom sveta. Krajem 2023. godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je objavila rezultate istraživanja: u kojoj meri zemlje sveta uključuju zdravlje i zdravstvo u svoje klimatske planove, gde je ukazala na različite napretke u poslednjih nekoliko godina.
Između ostalog, kako navodi SZO, udeo zemalja koje uključuju procenu klimatski osetljivih zdravstvenih rizika u svojim ključnim klimatskim dokumentima porastao je u poslednjih nekoliko godina sa 10% na 32%.
Međutim, po svemu sudeći, u tih 32% zemalja ne spada i Srbija, koja u svom Nacionalno utvrđenom doprinosu, kao i u Strategiji niskougljeničkog razvoja, samo nominalno navodi zdravlje i zdravstvo.
Imajući u vidu usku povezanost zdravlja i klimatskih promena, analizirali smo širu zdravstvenu regulativu u Srbiji i Zakon o klimatskim promena kako bismo došli do odgovora na pitanje: da li je opasnost od klimatskih promena po zdravlje stanovništva adekvatno prepoznata u Srbiji?
Kako sve klimatske promene utiču na naše zdravlje?
Toplotni talasi koji su poslednjih godina sve učestaliji ugrožavaju zdravlje stanovništva, posebno osoba koje spadaju u grupe sa povećanim rizikom po zdravlje. Podaci pokazuju da toplotni talasi utiču na povećanu smrtnost kod osoba obolelih od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, oboljenja bubrega, sistema za disanje…
Visoke temperature atmosferskog vazduha se mogu negativno odraziti i na zdrave osobe, posebno na malu decu, starija lica, kao i na osobe koje su zaposlene u poljoprivredi i industriji. Toplotni talasi su povezani i sa požarima koji takođe negativno utiču na zdravlje, a mogu dovesti i do gubitaka ljudskih života. Sušni periodi koji su sve češći poslednjih godina utiču na snabdevanje vodom i na poljoprivrednu proizvodnju, što se odražava na proizvodnju hrane.
Posebno je zabrinjavajuća činjenica da novi klimatski uslovi mogu doprineti pojavi zaraznih bolesti sa kojima se u Srbiji do sada nismo susretali ili koje nisu bile široko rasprostranjene. Jedan od primera je porast broja obolelih od virusa Zapadnog Nila. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, u periodu od 2012. godine do 2021. godine smrt 101 osobe je bila povezana sa oboljenjem od groznice Zapadnog Nila.
Zašto je važna i zdravstvena regulativa i regulativa u oblasti klimatskih promena?
Adekvatno prepoznavanje rizika koji klimatske promene predstavljaju po zdravlje ljudi u okviru propisa u zdravstvu, ali i u propisima kojima su regulisana pitanja klimatskih promena je od višestrukog značaja. Ovakav pristup bi sa jedne strane omogućio regulisanje postupanja koja bi bila u skladu sa prilagođavanjem na klimatske promene (na primer u pogledu preduzimanja odgovarajućih aktivnosti kako bi se smanjili negativni uticaji posledica klimatskih promena po zdravlje), a sa druge strane bi bilo određeno na koji način treba postupati i šta građani treba da učine kako bi se smanjio doprinos nastanku klimatskih promena.
Neki zdravstveni zakoni u Srbiji navode opasnost klimatskih promena, ali nedostaje detaljnije regulisanje
Jedan zakon u oblasti zdravlja u kojem su klimatske promene prepoznate je Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Međutim, njime nije detaljnije regulisano pitanje odnosa klimatskih promena i zdravlja, već se navodi da Republički program u oblasti zaštite zdravlja od dejstva činilaca životne i radne sredine koji mogu štetno uticati na zdravlje treba da sadrži i mere adaptacije na klimatske promene. Te mere treba da budu određene „na osnovu analize rizika po zdravlje građana Republike Srbije“.
Jedan od propisa u kojem bi klimatske promene kao rizik po zdravlje ljudi mogle da budu prepoznate je Zakon o javnom zdravlju. Njime je između ostalog regulisano „sprovođenje aktivnosti u vezi sa očuvanjem i unapređenjem zdravlja stanovništva.“ Neki od glavnih zadataka javnog zdravlja koji su navedeni u ovom zakonu su „praćenje i odgovor na opasnosti po zdravlje i vanredne situacije, zaštita zdravlja, uključujući bezbednost životne sredine i radne okoline, hrane i drugo; promocija zdravlja“, kao i „sprečavanje i suzbijanje zaraznih i nezaraznih bolesti.“
Sve navedeno se može dovesti u vezu sa rizicima koje klimatske promene mogu predstavljati po zdravlje ljudi, međutim u zakonu klimatske promene kao takve nisu prepoznate.
U okviru zakona je posebno izdvojeno sprovođenje javnog zdravlja u oblasti životne sredine što, između ostalog, uključuje analizu i praćenje stanja životne sredine, uz širenje saznanja i uključivanje stanovništva radi unapređenja stanja životne sredine, „interpretaciju javno-zdravstvenih informacija i njihovo korišćenje u procesu donošenja odluka i kreiranju javno-zdravstvenih aktivnosti“.
Sve navedeno bi moglo da uključuje, odnosno da bude prošireno i na pitanje odnosa klimatskih promena i zdravlja ljudi.
Povezanost klimatskih promena i zdravlja je prepoznata u okviru Strategije javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018-2026. godine, ali na vrlo opšti način, kao jedan od ciljeva Strategije. U okviru opšteg cilja unapređenja životne sredine i radne okoline predviđen je, između ostalog, i specifičan cilj koji obuhvata unapređenje stanja životne sredine i odgovor na klimatske promene.
Neki od operativnih ciljeva u ovoj oblasti su smanjenje emisije štetnih gasova, kontrola primene sredstava za zaštitu bilja i mineralnih đubriva kako bi se očuvao kvalitet zemljišta i postigla bezbednost hrane, izrada akcionih planova za odgovor na klimatske promene gradova, donošenje akcionih planova za unapređenje energetske efikasnosti, i dr.
Posvećivanje dela Strategije javnog zdravlja pitanju klimatskih promena je važan korak u povezivanju klimatskih promena i zdravlja, ali su za konkretne promene presudni detaljni akcioni planovi i njihovo sprovođenje u praksi.
Sa druge strane, u Zakonu o klimatskim promenama povezanost zdravlja stanovništva i klimatskih promena nije posebno prepoznata i uređena. Samo bi se u okviru cilja zakona da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte, kako bi se izbegao nepovoljan uticaj promene klime, moglo zaključiti da on obuhvata i smanjenje negativanog uticaja na ljudsko zdravlje i blagostanje.
Na osnovu rezultata istraživanja možemo zaključiti da je opasnost koju klimatske promene predstavljaju po zdravlje stanovništna nedovoljno prepoznata u okviru propisa u Srbiji. Analiza zakonske regulative pokazuje da jesu načinjeni prvi koraci, ali da i te kako postoji prostor za dodatne izmene u postojećim zakonima, kako bi povezanost klimatskih promena i zdravlja bila adekvatno prepoznata i uređena, u cilju smanjenja negativnih posledica po zdravlje stanovništva.
*Autorka je naučna saradnica na Institutu društvenih nauka u Beogradu
