U Srbiji svaki osmi učenik završi osnovno obrazovanje kao vukovac, to jest, sa svim peticama svake godine.
Prevedeno u brojke, Vukovu diplomu su prošle godine dobila 7.454 učenika, odnosno 12,7 odsto svršenih osnovaca. Statistički gledano, mnogi bi rekli da Srbija ima čime da se ponosi – međutim, mala matura i međunarodna testiranja pokazuju da nije baš tako.
Vukovci su na završnom ispitu prošle godine pokazali znanje koje je za nijansu iznad republičkog proseka, što znači da sve petice u đačkim knjižicama nisu svi opravdali na testovima iz srpskog, matematike i predmeta po izboru.
Takođe, po lošim rezultatima PISA testiranja ne bi se moglo zaključiti da u Srbiji uopšte ima odlikaša, o vukovcima da se ne govori.
Univerzitetski profesor u penziji Ivan Ivić rekao je jednom u intervjuu za „Vreme“ da se svi nivoi srpskog obrazovanja suočavaju sa problemom kvaliteta.
„Jedan od pokazatelja je i mala matura ili tzv. završni ispit koji svi učenici polažu na isti način. Rezultat je, najkraće rečeno, loš. Od 20 mogućih poena, prosek je oko 11. Taj test nije najbolja provera, ali ipak predstavlja dobru spoljnu proveru, kontrolu nastavničkih ocena koje više nisu nikakav pokazatelj. Poslednjih godina, oko 45 odsto naših učenika su odlikaši, skoro da nema ponavljača, a 13 do 14 odsto su vukovci. A onda imamo onako zabrinjavajuće rezultate na PISA testovima i visok nivo funkcionalne nepismenosti“, istakao je Ivić.
Najviše vukovaca u prošloj godini bilo je u Leskovcu (18,4 odsto), Nišu (15,6 odsto) i Jagodini (13,9 odsto). I prethodnih godina su se te školske uprave isticale po broju vukovaca. Najmanji procenat učenika koji su poneli Vukovu diplomu bio je u Valjevu (7,9 odsto), Užicu (9,2 odsto) i Čačku (9,8 odsto).
Inflacija vukovaca
Donedavno je za dobijanje Vukove diplome bilo dovoljno da dete ima sve petice u drugom ciklusu školovanja, odnosno, od petog do osmog razreda osnovne škole. Ministarstvo prosvete je zbog trenda rasta broja vukovaca 2022. godine podiglo lestvicu za dobijanje prestižne diplome.
Tako su od pre dve godine uslovi za Vukovu diplomu zaključene sve petice od prvog do osmog razreda osnovne škole i barem jedna diploma „Dositej Obradović“. Ova diploma podrazumeva da je učenik ostvario jedno od prva tri mesta na opštinskom, okružnom ili republičkom takmičenju iz nekog predmeta.
Stroži kriterijumi nisu dali željene rezultate u prošloj godini. Podaci pokazuju da je broj đaka sa svim zaključenim peticama smanjen za oko jedan procenat. Tako je na kraju školske 2022/23. godine Vukovu diplomu dobilo 7.454 učenika ili 12,7 odsto, dok ih je godinu dana ranije, dok su još važila „opuštenija“ pravila, bilo 8.374, odnosno 13,6 odsto.
Poražavajući rezultati PISA testiranja
Porast broja vukovaca ne odražava pravo znanje osnovaca, pokazali su rezultati PISA testiranja iz 2022. Ovim testiranjem se prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog.
Na PISA testiranju 2022. godine đaci iz Srbije su pokazali manju funkcionalnu pismenost od proseka vršnjaka. Testiranje je obuhvatilo 80 zemalja, a u regionu od Srbije bolje rezultate imaju Slovenija i Hrvatska.
Najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti je među gimnazijalcima – takvih je oko 16 odsto iz matematike i 11 odsto iz čitanja. Slede četvorogodišnje stručne škole (od 38 do 72 odsto iz matematike i od 24 do 64 odsto iz čitanja) i, konačno, tu su trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79 i čak 95 odsto dece ne dostiže ni osnovni nivo pismenosti u oba pomenuta domena.
U čitanju, 24 odsto učenika medicinskih škola nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti, a 87 odsto đaka koji pohađaju trogodišnje poljoprivredne programe
Sve lošiji rezultati male mature
Osim na PISA testiranju, učenici nisu prošli najslavnije ni na testovima male mature. Rezultati prošlogodišnjih testova pokazali su da su mali maturanti postigli lošiji uspeh nego generacija osmaka pre njih koja je, uzgred, lošije uradila sva tri testa od učenika koji su osnovnu školu završili u junu 2021.
Prošlogodišnji osmaci, od mogućih 20 zadataka i isto toliko takozvanih sirovih bodova na testu iz srpskog jezika i književnosti zavredeli su tek 10,73 poena u proseku na republičkom nivou. I to je najlošiji rezultat iz srpskog otkako se polaže mala matura.
Prvi put dogodilo se da đaci na ovoj proveri znanja nisu ubedljivo najlošije uradili matematiku.
Ocena nije merilo znanja
Izveštaj Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pokazuje da zaključne ocene u osmom razredu iz predmeta koji se polažu na završnom ispitu nisu u potpunosti povezane sa rezultatima koje đaci pokazuju na maloj maturi.
„Dobijene korelacije između ocena i rezultata na testu iz srpskoj jezika i matematike su srednje jačine, dok je na trećem testu i nešto niža, mada bi se moglo očekivati da bude viša, pogotovo što ovaj predmet učenici biraju prema sklonosti. Izraženija povezanost se očekuje zbog toga što bi školske ocene trebalo da su prediktor postignuća na završnom ispitu. To znači: više ocene – više znanja – bolji rezultati na završnom ispitu. Dobijeni podaci kažu da to nije uvek tako”, pojasnili su iz Zavoda za Danas, ponudivši i neka tumačenja ovakvih nalaza.
„U osnovi mogu ležati različiti razlozi, na primer, neadekvatno ocenjivanje ili doživljavanje završnog ispita kao stresne situacije u kojoj se ne ispoljava stečeno znanje. Osim toga, na završnom ispitu se procenjuju određeni segmenti iz nastavnog plana i programa, a nasuprot tome ocene predstavljaju sumiranje celokupnog rada učenika. To takođe može biti razlog za nedovoljnu saglasnost između dobijenih rezultata i ocena. U svakom slučaju da bi se produbilo razumevanje dobijenih razlika, potrebna su dodatna istraživanja”, rekli su iz Zavoda.
Krajnje je vreme da se nešto menja
Nastavnica srpskog jezika i književnosti u srednjoj stručnoj školi i članica sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost” Vesna Vojvodić Mitrović rekla je za „Vreme“ da je PISA testiranje pokazalo da je u vezi sa čitalačkom pismenošću izazov raditi sa mladim ljudima koji zapravo ne mogu i ne umeju da koriste niti jedan udžbenik.
„Čitalačka pismenost podrazumeva onu vrstu sposobnosti da se čitanjem sadržaja shvati njihov osnovni smisao, poruka i da se na nekakvom praktičnom nivou to može primeniti.”
Vojvodić Mitrović kaže da je ovde reč o dva pitanja: „Šta bi trebalo menjati i da li bi trebalo menjati?“.
„Ja mislim da nam ovi uznemirujući rezultati PISA testiranja viču i opominju snažno da je krajnje vreme da se nešto menja i to ne u trenutku kada učenici kreću u srednju školu ili dospeju do viših razreda osnovne škole.”
Navodi da je potreban potpuno nov pristup obrazovnoj praksi na način da ne treba stavljati akcenat na količinu sadržaja koju deca već u prvom, drugom, trećem osnovne moraju da savladaju i da na taj način steknu jedan vrlo opasan utisak – da je znanje zapravo gomilanje ili skladištenje informacija, a da operisanje tim informacijama, izvođenje zaključaka, sposobnost da neke od tih informacija ili podataka upotrebite u realnosti ostane marginalizovano i drugorazredno.
„To je jedna višedecenijska praksa. Nužno je da se sa kvantiteta pređe na polje kvaliteta obrazovanja“, zaključila je Vojvodić Mitrović.
