Struktura preduzeća Nacionalni park Fruška gora, promenjena je iz javnog preduzeća u društvo sa ograničenom odgovornošću.
Na sednici održanoj 12. januara, Vlada Srbije donela je Odluku da transformiše doskorašnje javno preduzeće, tako da će ubuduće zvaničan naziv nacionalnog parka sa sedištem u Sremskoj Kamenici glasiti „Nacionalni park Fruška gora d.o.o.”
Šta to znači za NP Fruška gora
U Odluci Vlade navodi se i da Nacionalni park nastavlja da obavlja delatnosti javnog preduzeća na isti način kao i pre promene forme.
Nacionalni park će i dalje biti vlasnik celokupne imovine javnog preduzeća, kao i njegovih obaveza, a sudski postupci, koji se vode u ime i protiv preduzeća, biće nastavljeni.
Odluka propisuje i da će svi ugovori koje je javno preduzeće punovažno zaključilo do dana registracije promene pravne forme ostati na snazi.
Takođe, osnovni kapital ovog javnog preduzeća (koji iznosi 2,54 milijarde dinara) transformisan je u osnovni kapital Društva sa ograničenom odgovornošću, a Republika Srbija stiče 100 odsto udela u kapitalu, piše Nova ekonomija.
Koja su preduzeća do sada transformisana?
Ovo je jedno u nizu javnih preduzeća kojima je promenjena struktura. Odlukom Vlade Srbije isto je učinjeno i sa nekoliko drugih javnih preduzeća tokom prošle godine.
Strukturu su promenili i Javna preduzeća Pošta Srbije, Putevi Srbije, Srbijavode, Zavod za udžbenike, Javno preduzeće za skloništa i JP „Emisiona tehnika i veze“, koji su takođe postali društva sa ograničenom odgovornošću.
Manja transparentnost
Iako država ostaje u vlasništvu svih subjekata bez obzira na promenu strukture, postoji zabrinutost da će njihov rad biti manje transparentan i teži za praćenje potencijalnih koruptivnih radnji.
Pravnik i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je u razgovoru za Insajder pojasnio da jedan od problema može biti i to što se rukovodioci doskorašnjih javnih preduzeća više neće smatrati javnim funkcionerima i kao takvi neće morati da prijavljuju imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije.
„Na najočigledniji način mogućnost javnosti da kontroliše dešavanja u tim firmama se smanjuje”, govorio je Šabić za Insajder.
Da li će država rasprodati vodu, šume, puteve?
Kako je ranije za „Vreme” govorio ekonomista i direktor Instituta FEFA Goran Radosavljević, promena pravne strukture nije „per se” put u privatizaciju i rasprodaju, jer bi država mogla da rasproda ova javna preduzeća i bez promene forme.
„Ako država to hoće da uradi, može da proda Srbijavode ili Srbijašume i pre nego što ih prebaci u d.o.o. ili akcionarsko društvo“, dodao je on.
Ono što jeste važno znati i što „brani“ naša javna bogatstva od rasprodaje jeste Zakon o javnoj svojini. U njemu je definisano šta su prirodna bogatstva i nalaže se da ona nisu na prodaju.
Prema zakonu, Srbijašume ne mogu da dodaju šumu kao prirodno bogatstvo svojoj svojini i da to privatizuju. Tako ne mogu ni šume staviti kao predmet, na primer, prinudne uprave pa ih prodati ako firma uđe u dugove.
„Sad, u ovoj nakaradnoj državi smo doživeli sve“, konstatovao je Radosavljević.
