Od početka leta u Srbiji još nije palo kiše koliko je trebalo da padne samo u junu
Ovogodišnji jun, inače jedan od najkišnijih meseci u Srbiji, bio je ubedljivo najsušniji u istoriji merenja.
Možda nam je utisak da se situacija od tada promenila. Posebno u severnijim krajevima Srbije, tokom jula i avgusta vreme je bilo relativno promenljivo, nizali su se toplotni talasi i zahlađenja sa kišom.
Međutim, na većini meteoroloških stanica u Srbiji, letnje padavine (od 1. juna ove godine, a zaključno sa 17. avgustom) još uvek su daleko iza višegodišnjih proseka, piše Nikola Zdravković za portal Klima 101.
Ne samo što su dosadašnje sume padavina daleko od letnjih proseka – ni na jednoj od ove četiri važne stanice padavine još uvek, zaključno sa 17. avgustom, nisu dostigle čak ni prosečne junske padavine.
Drugim rečima, ovog leta još uvek nije palo kiše koliko tipično padne samo u junu, i to širom zemlje.
Padavine će biti sve ređe
Mada je leto sa ovako malo padavina neuobičajeno, ono zapravo jeste u skladu sa projekcijama uticaja klimatskih promena.
„Usled klimatskih promena, povećana je klimatska varijabilnost”, objasnila je dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
„Period od juna do avgusta postaje sušniji, a klimatski maksimum padavina pomera se ka ranijim mesecima. Iako iz godine u godinu mogu postojati veće ili manje razlike, tendencija je takva da je jun sve sušniji, zajedno sa julom i avgustom. To znači da će u budućnosti ovakvo vreme biti sve ‘normalnije’, odnosno sve verovatnije, dok će nekadašnje normale padavina postati sve ređa pojava“, navela je Vuković Vimić.
Letnje suše mogu da utiču na čitavo funkcionisanje jednog društva,od poljoprivrede do energetike. Ako znamo šta nas čeka u budućnosti, ne smemo da dozvolimo da nas ovakva, ili još ekstremnija leta u budućnosti uhvate nespremne.
Ako je ovo leto ne samo neočekivani ekstrem, već i najava jedne nove, buduće normale za ovo podneblje, to znači da je neophodno da seprilagodimo na nove uslove.
Posle urušavanja plafona u učionici u OŠ „Karađorđe“ u Saranovu posle renoviranja, istraga otkrila sumnje na lažiranu dokumentaciju, neispunjene uslove za izvođenje radova i višemilionsku štetu po budžet
Lični podaci čak 5.000 pacijentkinja jedne ginekološke klinike u Srbiji, sa imenima, brojevima telefona, ali i dijagnozama i terapijama, su procurili, saznaje „Vreme“. Klinika nije želela da plati otkup hakerima. Mogu li se pacijentkinje zaštititi i šta može da uradi država
Tokom noći nepoznata osoba bacila je dve bombe na jednu teretanu u Zemunu. Nije bilo povređenih, ali je pričinjena materijalna šteta
Krčka se zabrana upotrebe mobilnih telefona u srpskim školama. Kako to sprovesti i zašto ipak ta mera nije magični štapić? O tome nedeljnik „Vreme“ piše u novom broju
Kako su sa Vikipedije trajno banovani pojedini srpski desničari, šta su skrivili i koji im je bio cilj
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
