Teretni saobraćaj na pruzi Budimpešta – Beograd po planu kreće za par nedelja, putnički odmah posle toga, u martu mesecu. Šta o tome, ali i načinu testiranja te izgledu vozova kažu mađarski mediji
Kako je nedavno najavio mađarski ministar građevinarstva i saobraćaja Janoš Lazar, teretni saobraćaj na deonici Beograd – Budimpešta trebalo bi da krene 27. februara, a putnički između 27. februara i 15. marta, ukoliko se završe sve tehničke i bezbednosne provere.
Slične, ali i dalje oprezne najave stižu i iz Beograda. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da očekuje da bi putnički vozovi mogli da krenu krajem februara ili tokom marta.
Generalni direktor srpske železničke kompanije Srbijavoz Ljubiša Pejičić već je predstavio kineske vozove koji saobraćaju na pruzi Budimpešta–Beograd kao moderne, brze i udobne.
Vozovi su pogodni za prevoz 498 putnika, od kojih će 250 biti sedišta. Od sedišta, 45 se nalazi u prvoj klasi, a 205 u drugoj klasi. Dizajn je moderan, sedišta su presvučena kožom, opremljena utičnicama i lampama za čitanje, piše mađarski portal Világgazdaság.
Pejičić je istakao da je pet vozova koji će saobraćati na ovoj liniji proizveo kineski proizvođač China Railway International Group (CRIC), i da će kompozicije na određenim deonicama moći da saobraćaju brzinom do 200 kilometara na čas.
Poslednjih dana ubrzali su se događaji u vezi sa prugom Budimpešta-Beograd, piše mađarski portal. Prema planovima i najrealnijem scenariju, 27. februara u ponoć ukida se zatvaranje koloseka i počeće teretni saobraćaj, u početku brzinom do najviše 100 kilometara na čas.
Teretni vozovi će pružiti operativna i bezbednosna iskustva za putnički saobraćaj koji se očekuje da počne 15. marta.
Desetog februara zvanično je započeto testiranje pruge na mađarskoj deonici pruge Budimpešta-Beograd, između Soroksara i Kelebije. Ispitivanja koja sprovodi izvođač traju do 19. februara tokom dnevnog perioda, tokom kojih se postepeno povećava brzina testnih vozova.
Prvog dana su saobraćali brzinom od 60 kilometara na čas, a krajem prošle nedelje kompozicije su već dostigle brzinu od 160 kilometara na čas. Testni voz, prelazeći granicu, kratko ulazi i na teritoriju Srbije, ali ne saobraća do Subotice, zatim se vraća u Mađarsku, piše ovaj portal.
Uspostavljanjem direktne linije, putovanje između glavnih gradova Srbije i Mađarske trebalo bi da traje oko dva i po sata, dok bi vozovi na pojedinim deonicama saobraćali brzinom do 200 kilometara na sat.
Dok se ne uspostavi direktna veza, putnici iz Beograda do Budimpešte putuju uz dva presedanja. Od početka oktobra 2025, kada je otvorena brza pruga do Subotice, moguće je stići do mađarske prestonice preko Subotice i Segedina, o čemu je „Vreme“ već pisalo.
Vožnja od Beograda do Subotice brzim vozom traje oko sat i po, dok je ukupno putovanje do Budimpešte, uz presedanja, trenutno dugo oko šest i po sati.
Brzi voz između Beograda i Budimpešte najavljivan je godinama, uz stalno pomeranje rokova.
Još krajem 2015. tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da pruga mora biti otvorena do 2018. godine. Potom su usledile nove procene i novi termini, a kao realan rok dugo se pominjala 2025.
Realizaciju su, međutim, usporili višegodišnji zastoji u radovima, kao i tragedija na novosadskoj železničkoj stanici, 1. novembra 2024. godine.
Američka tehnološka kompanija Meta saopštila je da četiri američke savezne države traže od nje da plati ukupno 1,4 biliona dolara jer je platforme dizajnirala tako da podstiču zavisnost kod dece
Do sada je u 2026. registrovano čak 88 novih medija, čiji su vlasnici povezani s režimom Aleksandra Vučića. Inflaciji medija najviše pogoduje sistem projektog sufinansiranja medijskih sadržaja iz budžeta, ali i digitalizacija, politička koncentracija i netransparentnost
Pre 25 godina organizovan je prvi „revolucionarni“ Prajd. Završio se velikim nasiljem za koje niko do kraja nije odgovarao. Na to se svodi izveštavanje većine medija, a nisu se ni kasnije proslavili u izveštavanju o LGBT+ zajednici
Objekat u formi terazija koji je postavljen posred Terazija naišao je u Beogradu na opšti podsmeh. Udruženje likovnih umetnika Srbije ocenilo je da nije svaki trodimenzionalni predmet skulptura i upozorilo da proglašavanje novog „simbola“ Beograda bez javnog konkursa i stručne procedure predstavlja institucionalni, a ne samo estetski problem
Alpac Capital, koji se pominje kao budući vlasnik N1 i drugih, kažnjen je u Portugalu zbog 36 kršenja propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma od 2017. do 2023, pišu podgoričke „Vijesti“. Profesor FPN-a u penziji Rade Veljanovski kaže za „Vreme“ da je najveći problem medija na Balkanu upravo upitno poreklo novca
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
