„Kada kreirate obrazovni sistem po meri, potrebama i ciljevima militarizacije, onda je to vrsta specijalnog rata koji sprovodite protiv budućnosti društva“, kaže u intervjuu za novi broj „Vremena“ međunarodni stručnjak za rešavanje konflikta Aleksandar Vajzner
„Srbija je prva zemlja u Evropi po broju slučajeva masovnih ubistava i broju žrtava u tim masovnim ubistvima počinjenim u poslednjih deset godina, u odnosu na broj stanovnika“, podaci su iz studije Militarizacija detinjstva i oružano nasilje adolescenata.
Tvorac ove studije, međunarodni stručnjak za prevenciju i rešavanje konflikata Aleksandar Vajzner u velikom intervjuu za „Vreme“ objašnjava kako je srpsko društvo došlo do stadijuma u kom je nasilje gotovo normalizovano, ali predlaže i potencijalna rešenja.
U tom smislu, nenasilni studentski pokret mogao bi da donese promene.
„Kao takav, mogao bi u 2025. godini, prvi put u istoriji Srbije, obezbediti da se teška kriza institucija reši i temeljne društvene i političke promene izvedu podizanjem Ustava umesto oružja“, kaže Vajzner za „Vreme“.
Državna politika militarizacije
Ko je kriv za pojačano nasilje u društvu? Problem je, kako objašnjava naš sagovornik, što je sama državna politika postavljena tako da od dece pravi vojnike.
„Škola u poslednjoj deceniji u Srbiji funkcioniše kao ključna institucija kultivisanja militarizma“, priča Vajzner u intervjuu za novi broj „Vremena“.
Umesto da Ministarstvo prosvete samostalno kreira školski program, ono je skrajnuto u drugi plan.
„Kreatori ključnih reformi obrazovnog sistema u Srbiji poslednjih desetak godina jesu predsednik države, po profesiji pravnik, i ministri policije i vojske, politikolog i poslovni menadžer koji je diplomirao na Vojnoj akademiji Univerziteta odbrane“.
Vajzner je doktorirao 2017. godine na temu „Primarna i sekundarna prevencija oružanog nasilja adolescenata u Srbiji”. Šest godina kasnije, u OŠ „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru desilo se upravo ono na šta je ovaj stručnjak godinama upozoravao.
„Već tada je bilo jasno da srljamo ka prvom slučaju ubistva vatrenim oružjem u školi, a o tome da smo do tada samo sticajem srećnih okolnosti izbegli prvi slučaj school shooting-a pisao sam i mnogo ranije“, kaže Vajzner.
Ceo intervju sa Aleksandrom Vajznerom čitajte u novom broju nedeljnika „Vreme“ koji stiže na kioske u četvrtak (27. februar). Ovde se možete pretplatiti na štampano ili digitalno izdanje.
Posada aviona donela niz pogrešnih odluka koje su dovele do udarca repa aviona o travnatu podlogu, a potom i u antenu van piste, piše u izveštaju Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju o istrazi udesa aviona na letu za Diseldorf u februaru 2024. na Aerodromu Nikola Tesla
Porodice žrtava u Duboni i Malom Orašju ostavljene su na cedilu, kako ekonomski tako i psihološki. Tako su ovi, prvenstveno emotivno, ranjeni ljudi dopali šaka medija koji izgleda ne brinu o tome šta bi moglo da im se dogodi
Većinski vlasnik jeste promenio upravu i smenio Dragana Šolaka. Dolazak novog direktora na čelo United Group Srbija nema nikakav uticaj na rad medija. N1 nije dobio novog direktora
Predsednik Demokratske unije Roma (DUR) Salih Saitović je povodom najava da će Srbija uvoziti radnu snagu iz inostranstva za potrebe fabrike Stelantis u Kragujevcu, pozvao državu da se „fokusira na obrazovanje i zapošljavanje domaćih Roma“
„Nepoverenje u institucije“ zvuči kao fraza, a u stvari je pošast. Šta se dešava u našoj psihi kada više ne možemo da verujemo da policija štiti nas i zakon, da nas lekari leče po savesti ili da država funkcioniše
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
