„Kada kreirate obrazovni sistem po meri, potrebama i ciljevima militarizacije, onda je to vrsta specijalnog rata koji sprovodite protiv budućnosti društva“, kaže u intervjuu za novi broj „Vremena“ međunarodni stručnjak za rešavanje konflikta Aleksandar Vajzner
„Srbija je prva zemlja u Evropi po broju slučajeva masovnih ubistava i broju žrtava u tim masovnim ubistvima počinjenim u poslednjih deset godina, u odnosu na broj stanovnika“, podaci su iz studije Militarizacija detinjstva i oružano nasilje adolescenata.
Tvorac ove studije, međunarodni stručnjak za prevenciju i rešavanje konflikata Aleksandar Vajzner u velikom intervjuu za „Vreme“ objašnjava kako je srpsko društvo došlo do stadijuma u kom je nasilje gotovo normalizovano, ali predlaže i potencijalna rešenja.
U tom smislu, nenasilni studentski pokret mogao bi da donese promene.
„Kao takav, mogao bi u 2025. godini, prvi put u istoriji Srbije, obezbediti da se teška kriza institucija reši i temeljne društvene i političke promene izvedu podizanjem Ustava umesto oružja“, kaže Vajzner za „Vreme“.
Državna politika militarizacije
Ko je kriv za pojačano nasilje u društvu? Problem je, kako objašnjava naš sagovornik, što je sama državna politika postavljena tako da od dece pravi vojnike.
„Škola u poslednjoj deceniji u Srbiji funkcioniše kao ključna institucija kultivisanja militarizma“, priča Vajzner u intervjuu za novi broj „Vremena“.
Umesto da Ministarstvo prosvete samostalno kreira školski program, ono je skrajnuto u drugi plan.
„Kreatori ključnih reformi obrazovnog sistema u Srbiji poslednjih desetak godina jesu predsednik države, po profesiji pravnik, i ministri policije i vojske, politikolog i poslovni menadžer koji je diplomirao na Vojnoj akademiji Univerziteta odbrane“.
Vajzner je doktorirao 2017. godine na temu „Primarna i sekundarna prevencija oružanog nasilja adolescenata u Srbiji”. Šest godina kasnije, u OŠ „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru desilo se upravo ono na šta je ovaj stručnjak godinama upozoravao.
„Već tada je bilo jasno da srljamo ka prvom slučaju ubistva vatrenim oružjem u školi, a o tome da smo do tada samo sticajem srećnih okolnosti izbegli prvi slučaj school shooting-a pisao sam i mnogo ranije“, kaže Vajzner.
Ceo intervju sa Aleksandrom Vajznerom čitajte u novom broju nedeljnika „Vreme“ koji stiže na kioske u četvrtak (27. februar). Ovde se možete pretplatiti na štampano ili digitalno izdanje.
Za mesec i po dana trebalo bi da krene prvi brzi voz na relaciji Beograd-Budimpešta. Mađarski graničari poznati su po dugom zadržavanju putnika, a kako će se kontrola obavljati na železnici
Požar, koji je izbio u noći između petka i subote, zahvatio je više objekata u industrijskoj zoni u Novom Pazaru
Protest „Pravda je umrla - istina živi“, zbog odugovlačenja sudskog procesa u slučaju glumice Milene Radulović protiv profesora glume Miroslava Aleksića
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić rekao je da je na sastanku sa delegacijom Evropskog parlamenta fokus bio na pritiscima kojima je izložena akademska zajednica
O kakvoj strategiji poljoprivrede da pričamo, kada Srbija budzašto kupuje meso iz EU koje bi tamo bilo ekološki uništeno. Mi čak za ljudsku ishranu uvozimo i otpatke iz mesne inudstrije sa izuzetno velikim sadržajem kalcijuma, dok u EU to nije dozvoljeno ni za kućne ljubimce
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
