Zašto, kako i zbog koga

Da li je energetska tranzicija drugačija? Da li je moguće sprovesti uspešnu energetsku tranziciju u društvima razorenih javnih institucija koja se guše u korupciji. Koja je uloga i obaveza Evropske unije i Energetske zajednice? Zašto je vladavina prava temelj uspešne energetske tranzicije?

U okviru Foruma civilnog društva Berlinskog procesa 2023, RERI je zajedno sa kolegama iz civilnog društva i stručnjacima iz oblasti energetike uputio preporuke Evropskoj uniji, Energetskoj zajednici i liderima iz regiona kako da načelo vladavine prava i zaštitu ljudskih prava postave kao ključne aspekte energetske tranzicije.

Pitanje zaštite prava na život

O čemu zapravo govorimo kada govorimo o energetskoj tranziciji? Kakvu promenu ta tranzicija treba da donese? Govorimo o zaštiti ljudskog prava na zdravu životnu sredinu, o sigurnosti snabdevanja energijom, zaštiti zdravlja, bezbednosti imovine. Govorimo o pravnoj sigurnosti i vladavini prava. Ugasite sijalicu kada niste u sobi, isključite punjač mobilnog telefona iz utičnice kada ga ne koristite, ali ne zaboravite da je energetska tranzicija pre svega pitanje zaštite prava na život i vladavine prava koju su države i međunarodne institucije dužne da obezbede.

Termoelektrane na ugalj sa Zapadnog Balkana emituju u vazduh više sumpor-dioksida nego sve termoelektrane u EU zajedno. Srbija godišnje emituje više sumpor-dioksida nego Nemačka i Poljska zajedno. Zemlje Zapadnog Balkana, koje su prema odredbama Ugovora o osnivanju Energetske zajednice imale obavezu da smanje emisije sumpor-dioksida, emitovale su 2022. godine u vazduh 577 hiljada tona sumpor-dioksida, 45 hiljada tona više nego 2021. godine. Termoelektrane, poput one u Pljevljima, koje nezakonito rade nakon što su prekoračile ograničenja broja radnih sati, ugrožavaju zdravlje građana i ostvaruju profit. Termoelektrana “Morava” u Svilajncu prekoračila je dozvoljeni broj radnih sati, a i dalje radi i ugrožava zdravlje građana. Energetska zajednica je protiv Crne Gore pokrenula postupak 2021, zbog prekoračenja broja radnih sati u termoelektrani u Pljevljima, a protiv Srbije je zbog Termoelektrane “Morava” postupak otvoren pre nekoliko dana. Ove emisije ugrožavaju zdravlje građana Zapadnog Balkana i okolnih zemalja Evropske unije.

Ugovor o osnivanju Energetske zajednice ističe 2026. U toku su pregovori o njegovom produženju. Potrebno je da produžetak Ugovora bude zasnovan na izveštaju o primeni i posledicama primene Ugovora koji će sadržati i preporuke za prevazilaženje problema sa kojima se Energetska zajednica i strane potpisnice suočavaju. Pre svega mislimo na kršenje ugovornih obaveza koje za posledicu imaju zagađenje i kršenje ljudskih prava. Evropska komisija ili odgovarajuća nezavisna međunarodna ustanova trebalo bi da pripremi takav izveštaj za Evropski parlament i Savet. Jedini prethodni izveštaj je objavljen u februaru 2011: pre dvanaest godina. Potrebno je obezbediti značajniju ulogu Evropskog parlamenta i nacionalnih parlamenata u razgovorima o produžetku Ugovora, kako bi se ojačali demokratski kapacitet i odgovornost svih strana potpisnica. Pre svega, potrebno je da EU pokaže posvećenost načelu vladavine prava i da zaista podrži primenu Ugovora. Dobar način bi bio kada bi se kršenje ugovora adekvatno tretiralo u poglavljima o vladavini prava i osnovnim ljudskim pravima u godišnjim izveštajima o procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Mera svrsishodnosti ovih izveštaja jeste spremnost Evropske unije da stane iza poštovanja međunarodnih obaveza, odnosno vladavine prava, i da se jasno založi za osnovno pravo građana Zapadnog Balkana (i dela Evropske unije) da žive u zdravoj životnoj sredini. Pravo koje im je potvrđeno Rezolucijom Generalne skupštine UN iz jula 2022. godine.

Rešavanje problema ekstremnog energetskog siromaštva predstavlja suštinsko pitanje energetske tranzicije. Isključite sijalicu i izvucite punjač iz utičnice, ali se i zapitajte kako žive siromašne porodice koje ne mogu sebi da obezbede tople domove. Te porodice u hladnim danima greju svega jednu prostoriju i manje od 8 kvadratnih metara po članu domaćinstva – manje od standarda u zatvorima ili bolnicama. Energetska tranzicija bi trebalo da reši probleme najsiromašnijih građana tako što će im učiniti dostupnim programe za zamenu neefikasnih šporeta koji su izvor zagađenja vazduha. Energetska tranzicija u regionu trebalo bi da bude pravedna i inkluzivna, uzimajući u obzir problem ekstremnog energetskog siromaštva i rešavanje problema najugroženijih grupa.

Razvoj regionâ koji su ekonomski zavisni od eksploatacije uglja posebno je pitanje. Ti regioni imaju koncentraciju industrijske radne snage koja predstavlja okosnicu energetske sigurnosti država. Zato je potrebno da se dekarbonizacija u ovim regionima osmisli na način koji će osigurati energetsku sigurnost, pouzdanost snabdevanja, zaposlenost i socijalnu stabilnost. Prosto razaranje ovih industrijskih celina može dovesti do dalje deindustrijalizacije i siromašenja celih država.

Neophodno je da proces dekarbonizacije sadrži tri ključne karakteristike: demokratizaciju, demonopolizaciju i decentralizaciju, pre svega u proizvodnji električne energije, i aktivnu ulogu domaćinstava i privrede kao proizvođača i potrošača električne energije. Mnoga domaćinstva su istovremeno proizvođači i potrošači ogrevnog drveta. Ta njihova aktivnost se može učiniti znatno efikasnijom. Moguće je prepoloviti potrošnju ogrevnog drveta a poboljšati kvalitet grejanja. Ako bi se takav poduhvat sada započeo i ostvario u periodu od 10 godina, to bi omogućilo poboljšanje zdravlja, produktivnosti, ishrane i obrazovanja ovih ljudi, a istovremeno postojan rast nacionalnog proizvoda, veći od onoga koji se sada ostvaruje zaduživanjem u inostranstvu.

Kako otkloniti energetsko siromaštvo

Drastičan rast potrošnje električne energije tokom hladnih dana ukazuje da ugrožene porodice električnu energiju troše samo onda kada je to najnužnije. U tim hladnim periodima, opterećenje električne mreže je takvo da se tada formira preko trećine ukupnih godišnjih gubitaka električne mreže. To podiže troškove svim građanima i celokupnoj industriji. Ne radi se o nekoj mističnoj osobini naše električne mreže koja inače odgovara evropskim tehničkim standardima.

Smanjenje zagađenja iz velikih energetskih objekata kao i otklanjanje energetskog siromaštva jesu aspekti nacionalne energetske politike. Takva energetska politika mogla bi nastati strogim poštovanjem međunarodnih obaveza i osnovnih ljudskih prava. Nedvosmisleno zalaganje za te principe je ono što građani očekuju od Evropske unije.

Domaća energetska preduzeća i njihove sposobnosti su garant sigurnosti snabdevanja i pouzdanosti energetskog sistema. Ukoliko se njima stave na raspolaganje adekvatna sredstva i komercijalno okruženje, ta preduzeća bi mogla da obave očekivani proces tranzicije. Sada je vreme za njihovu radikalnu tehnološku obnovu. Ona se nalaze u situaciji u kojoj su se nalazila slična preduzeća u Centralnoj Evropi prethodnih godina, kada su im dodeljena posebna prava u okviru evropskog tržišta karbon kredita. Najznačajniji korak u procesu pridruživanja EU u ovom trenutku jeste integracija energetskih preduzeća Zapadnog Balkana u evropsko tržište karbon kredita, a time i u evropska finansijska i tehnološka tržišta. To je predviđeno odlukama Samita Zapadnog Balkana iz Berlina 2022. godine i dokumentima Evropske komisije, kao i Zelenom agendom za Zapadni Balkan.

Snažno zalaganje za vladavinu prava na način da se poštovanje Ugovora o Energetskoj zajednici prepozna u poglavlju vladavine prava a zagađenje životne sredine u poglavlju o osnovnim ljudskim pravima u okviru godišnjih izveštaja EU može stvoriti uverenje da je pridruživanje Evropskoj uniji vredno napora celog društva. Otvaranje procesa integracije u evropsko tržište emisijama ugljen-dioksida i evropska finansijska tržišta omogućava da takvi napori budu snabdeveni sredstvima i da preduzeća zaista mogu da ostvare ugovorne obaveze. Tek tako bi evropska budućnost Balkana postala vidljiva građanima.