Kultura

Intervju – Svetlana Spajić, pevačica tradicionalnih pesama

Težnja ka savršenoj harmoniji

"Naše staro pevanje zvuči vrlo avangardno, gotovo futuristički. Što ste dublje u prošlosti, zapravo ste više u budućnosti. Kad je bila retrospektivna izložba Marine Abramović u ‘Momi’, pozvala me je da pevam. Njujorčani su divna publika, iskusna, toliko iskusna da može da se vrati u nevino stanje. A kod nas još uvek ima blaziranih. Ne trudim se da dobacim do publike, puštam publiku da sama priđe. Bivam u svetu pesme, sama sa sobom i svojim pevačima, i eto publike da zaviri: gde si ti to, što nisi tu sa nama"

Đangova osveta, novi film Kventina Tarantina

Južnjačka uteha

Deo tajne Tarantinove filmske magije krije se u njegovoj sposobnosti da uz svu svoju postmodernost uvek ipak napravi film s čijim se junacima gledalac može onako klinački identifikovati. Možda mu to zapravo i nigde nije uspelo tako dobro kao u Đangovoj osveti, koja pomalo podseća na skupi rimejk davnog jeftinog vesterna, novu verziju nepretencioznog B-filma, napravljenu sa umetničkim pretenzijama

TV manijak – Prvi glas Srbije, Zvezde Granda, Ja imam talenat

Pevanje i pripevavanje

TV forma gde se bira neko ko najlepše peva – izuzetno je popularna u Srbiji, do te mere da postoje 3 konkurentska šou-programa na 3 konkurentske televizije

Pozorište – Ajnštajn na plaži u Amsterdamu

Hod protiv muzike

Kada su 1976. godine stvorili Anštajna na plaži, Filip Glas i Robert Vilson bližili su se četrdesetoj, iza sebe su već imali značajan broj ostvarenja, ali ne i senzacionalnu međunarodnu karijeru. Ajnštajn je bio njihova opklada na sve ili ništa. Balansiranje na ivici, neprihvatanja kompromisa, neslaganje sa konvencijama, izlaganje svog "sve ili ništa" na sceni opere i njegovo neprekidno ponavljanje i danas čini ovo delo živim, oštrim, relevantnim i aktuelnim. Vilson je rekao da je Ajnštajn danas revolucionarniji nego što je bio onda kada je nastao. Nakon nedavne amsterdamske premijere nove postavke ovog komada, ova izjava je višeznačna i diskutabilna, ali ne i sasvim netačna

Knjige – Millenium, Stieg i ja

Uloga ogrlica u svetskoj revoluciji

Knjiga sećanja udovice autora "Milenijum trilogije" dragoceno je svedočanstvo ne samo o jednom čoveku, nego i o duhu vremena

Reportaža – Kustendorf 2013.

Čudesne sudbine i Monika Beluči

"Mogućnost da ovde upoznam svetske producente Majkla Hausmana ili Flaminja Zadra, da razgovaramo sa rediteljima kao što su Džang Jimou ili Ben Zejtlin, pa čak i to što mogu da sedim sa Monikom ili Odri Totu u istoj prostoriji je – Kustendorf", kaže jedan od gostiju festivala

Sveti Sava u ruskom carskom letopisu

Ivan Grozni, Svetom Savi

U monografiji Sveti Sava u ruskom carskom letopisu na sto pet strana iluminacija, sa više od 300 prizora, islikan je život Svetog Save po Teodosijevom žitiju. To je najveći likovni opus posvećen ovom našem svetitelju

Intervju – Biljana Đurđević, slikarka

Memento vivere

"Prošle godine je jedan likovni kritičar ‘Njujork tajmsa’ radove savremene umetnosti o kojima je pisao izjednačio sa carevim novim odelom. Bio je to prvi put da sam pročitala da je neko ustao i rekao: da li smo mi slepi? Estetika u umetnosti, veština, izvršenje, postalo je nebitno, a veština koja je proizvod nečijeg talenta i rada postala je irelevantna. Bitno je postalo samo da imaš ideju koja može da se emituje brzo, na prvu loptu. Brzo, pa da idemo dalje. Pepeo je taj od koga se danas sve pravi, zato se lako raspršuje, zato sve što se napravi sutradan se zaboravi. Zato što nije ni bilo bitno da ga se sećam. A kad to postane nebitno, onda je umetnost izgubila svoje značenje. Svako bira svoj put, ja sam odabrala liniju otpora. Ja kontriram vremenu. Ono kako hoće, ja idem svojim tempom"

TV manijak

Cena mira

Intervju – Branislav Babić Kebra, Obojeni program

Čovek iz senke

"Kada samo pomislim kroz šta smo kao bend prošli, to je kao neki naučnofantastični ili tragikomični roman, koji traje evo već 33 godine. Ne znam da li postoji čak i neka firma u Srbiji koja opstaje toliko"

Dušan Jovanović, direktor Moderne galerije Valjevo

Visoko postavljena letva

Naravno da nisu samo izložbe doprinele rejtingu ove galerije, svaki segment svake izložbe je udario u onu imaginarnu letvu koja je postavljena sa prvom izložbom Ljube Popovića. I to sve sa jednim telefonom i jednom stolicom

Knjige

Između fizike i špijunaže

Prošle godine Paideia je objavila srpski prevod pretposlednje Makjuanove knjige: satiričnog romana o fizičaru Majklu Berdu pod naslovom Solar. Iste te 2012. Makjuan u Velikoj Britaniji objavljuje Sweet Tooth, roman u kome kroz ženski pripovedački glas odjekuje prigušeni (na drugi način ironičan) džonlekareovski ton

Pozorište

Generacijski stavovi

Predstava Pedeset udaraca, koja će 18. januara premijerno biti prikazana u beogradskom Ateljeu 212, inspirisana je slučajem sveštenika Branislava Peranovića, kome se sudi za ubistvo štićenika njegovog Centra za lečenje bolesti zavisnosti Nebojše Zarupca

Roman

Kamerne drame, a u prozi

Laslo Blašković: Posmrtna maska Arhipelag, Beograd 2012.

40 godina od albuma Berlin – Lu Rid i pop mitologizacija Evrope

Beg u Berlin

Prošle godine prešao je sedamdesetu i objavio album sa Metalikom, kao i novu knjigu autorskih fotografija. Ali pre tačno četiri decenije Lu Rid je s neskrivenim ponosom potpisao jedan od najmračnijih i najpotcenjenijih albuma svih vremena, egzistencijalistički esej pod imenom Berlin

Alan Ford u SFRJ – Cvjećarnica u kući cveća

Grupa TNT na Balkanu

Upravo je objavljena zanimljiva studija o jednom davnom, ali za mnogo čije odrastanje konstitutivnom strip serijalu. A svet u kojem danas živimo ionako je sve alanfordovskiji...

Pozorište – Galeb

Sedam sati, pa šta?

Tomi Janežič je u Srpskom narodnom pozorištu sastavljao i rastavljao Čehovljev komad stvorivši modernu i inventivnu, a opet i "klasičnu" predstavu, onu koja nam se obraća na srcu i umu uzbudljiv način

Intervju – Ivana Cici Dimić, upravnica pozorišta »Atelje 212«

Talenat ne zavisi od vremena

"Da će nam biti lako, neće, ali potrudićemo se. To uvek možemo, a ništa nam drugo i ne preostaje"

Televizija u nacističkoj Nemačkoj

Pod znakom svastike

Službena istorija priznaje da je javno emitovanje televizijskog programa započeto sredinom tridesetih godina prošlog veka, nekako istovremeno u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a potom u Sovjetskom Savezu i SAD. Ali, to baš i nije najtačnija odrednica – posle eksperimentalnog puštanja signala 1934, prvi javni TV servis zapravo je počeo sa radom marta 1935. u Nemačkoj, čiji je predsednik vlade u to vreme bio Hitler. To je godina u kojoj se već desila paljevina Rajhstaga, efektivno je poništen višepartijski sistem, Jevreji su došli pod udar rasnih zakona, a prvi politički protivnici su već osetili čari sistema budućih koncentracionih logora. Nedavno otkriveni snimci ranih televizijskih programa iz nacističke Nemačke, daju nam važan uvid u prve dane masovnih medija i pojašnjavaju prirodu uticaja televizijske slike na stvarnosti

Likovna umetnost

Profesorska izložba

Ovu i iduću likovnu godinu u Beogradu spaja izložba organizovana povodom 75-godišnjice Fakulteta likovnih umetnosti. U tri galerijsko-muzejska prostora u Beogradu izloženo je oko 300 radova 123 profesora Fakulteta likovnih umetnosti – od onih koji su ga osnovali do onih koji tek počinju svoj radni vek

Koncert – Prljavo kazalište u Beogradu

P(j)esme ljubavne

Pouzdano nauljen zanat i (makar virtuelna, antidatirana) nostalgija jači su od mržnje malih razlika; lakše je podneti čak i prigovor da je današnja srpska omladina anacionalna i beslovesna nego svedočiti bilo kom ekstremizmu

Matija Bećković – Kad budem još mlađi (Srpska književna zadruga 2012)

Oj, mladosti

Provincijalnost nije nešto što bi pesniku stajalo na putu ako ima talenta, ako je dobar, a Bećković je u svome daru i pesničkoj praksi ne dobar nego izuzetan, kao što je uvek i bio. Za razliku od najvećeg broja onih koji slažu stihove danas, Bećković je istinski pesnik. I u ovim društveno-ideološkim obračunima to je nešto što zaboravljaju (vraga zaboravljaju – ne mare!, nisu nikad ni marili), obe strane što se tuku na ovdašnjoj javnoj sceni

Esej

Zapis jednog zavisnika

Kada vodim princezu na balet, a to traje sat vremena, nosim barem tri knjige. I sve tri mi se čitaju u isto vreme. Zato je najbolje poneti i četvrtu