Na promociji mladih potporučnika Vojske Srbije u subotu, izmeštenoj sa platoa ispred Doma Narodne Skupštine zbog „ćacilend čerge”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić opet je „briljirao”. Na sebi svojstven način svađao se sa imagiunarnim neprijateljima, indirektno pretio Hrvatskoj i NATO-u, a najavio je i prikaz “snage srpskog oružja”, vojnu paradu koja će se održati “za 45 dana”.
Prvobitno je bio najavio za 15. septembar, da bi je sad diskretno „pomerio”, a usput je sebe promovisao i u „vrhovnog komandanta oružanih snaga”, što je funkcija koju niko od Josipa Broza Tita nije imao. Po Ustavu, ne postoje „oružane snage”, pa samim tim ni njihov „vrhovni komandant”, a Vučić nema ama baš nikakve ingerencije nad policijom, koja spada u oružanu silu, ali njega to ne tangira, kad zna da u stvarnosti on naređuje policiji. Kao da neko nešto pita premijera Đuru Macuta, koji se ne meša u svoj posao?
Tuđe nećemo, svoje ne damo
„Mi ničije ne diramo, nećemo i to vam garantujem i kao vrhovni komandant naših oružanih snaga, ali ono što je naše, ono što je Srbija, nećemo dati nikome”, poručio je Vučić u Titovom stilu „tuđe nećemo, svoje ne damo”.
Lupetao je on svašta, kao da je lider neke važne države: o svetskom poretku, kako „živimo u svetu bez prava i poretka u kojem će i u našem okruženju na svaku našu skromnost odgovoriti arogancijom i bahatošću, u okruženju u kojem će svaku našu suzu zaliti izlivima radosti, svaku našu radost podsmešljivo i podrugljivo posmatrati”.
„Živimo u svetu u kojem niko ni o kome ne vodi računa i svi samo gledaju kako da se dočepaju neke nove teritorije i kako da uzmu ono što im ne pripada“, ocenio je Vučić.
Govorio je da je Srbija u Prvom svetskom ratu ostala bez gotovo 30 odsto stanovništva, a da je u Drugom izgubila na stotine hiljada ljudi, “samo zato što su neki drugi hteli da nas nema, da ne postojimo”.
„I nemojte da brinete. I danas nam mnogi žele ama baš to isto, samo što su malo pametniji, pa to žele da učine drugačijim metodama dok ne dođe vreme za sve ono što su radili nekada. I za sve to mi moramo da budemo spremni, moramo da imamo znanja“, posejao je „zrno straha” Vučić.
Učiti, učiti i samo učiti
Za paradu, za koju je ranije rekao da će biti “najveća u istoriji Zapadnog Balkana”, Vučić je najavio da će na njoj biti prikazano “ koliko smo bolje opremljeni, koliko smo spremniji danas da svoju otadžbinu sačuvamo nego što smo to bili pre 26 godina“.
Nije, naravno, propustio da se pohvali kako svakog dana mnogo uči i radi i da i mladi potporučnici moraju tako da rade, a pohvalio se i da je tu lekciju naučio od izraelskog premijera Šimona Peresa. A nije propustio ni da ih podseti na reči grčkog istoričara Herodota da je “tajna sreće u slobodi i da je tajna slobode u hrabrosti”.
Stroga kontrola
Sama promocija, kao i svaka druga, strogo kontriolisana, ali ovog puta još strožija. Roditelji i rodbina mladih potporučnika su ulazili po pripremljenim spiskovima, da se ne bi „provukao” neko nepodoban. Bili su u ograđenom prostoru, satima stajali na suncu.
Posebno loš odnos je bio prema novinarima, koji su na svečanost morali da idu pešice, iz Bulevara oslobođenja, od Atletske dvorane, a to je najmanje jedan kilometar, po jakom suncu. Naročito teško je bilo snimateljima i fotoreporterima koji su vukli opremu. Zašto je to tako, niko nije objasnio. Za medije je bio predvođen prostor na suncu, a pošto su morali da dođu sat ranije, novinarima i snimateljima nije bilo lako. One koji su se povukli iza, u hladovinu, pomno su nadzirali vojni bezbednjaci u civilu i u uniformi Vojne policje, uključujući i „Kobre”, a bilo ih je na desetine.
Tu su, naravno i razni likovi iz raznih ministarstava, protokolkinje koje su došle iz ko zna kog razloga, valjda da se nađu pri ruci svojim šefovima.
Stari avioni i novi službeni automobili
Defile se završio naletom „savremenih” aviona iz prošlog veka – „Mig’29”, „Super Galeb G-4” i „Utva-75”. Šapke potporučnika poletele su u vazduh, pa grljenje i ljubljenje mladih ljudi, pustili vojni policajci da im priđe i rodbina, Vučić se fotografisao sa roditeljima najboljih – i razlaz. Ali ne bilo kakav, što se novinara tiče. Umesto na glavnu kapiju Vojne akademije, udaljenu 100 metara, opet nazad kilometar do Bullevara oslobođenja. Izlazak na glavnu kapiju dozvoljen je samo „odabranim” gostima, uključujući i sveštena lica. Autor ovog teksta je pokušao da se „išunja” kroz taj ulaz, i skoro da je uspeo, kad ga je dvedesetak metara pre kraja, sa leđa za desnu mišicu uhvatila osoba u civilu, oniži, dežmekast, u plavoj polo majici i torbicom prebačenom preko grudi. „Gospodine, ne možete ovuda, vratite se nazad”. Na pitanje: „Ko ste vi da mi zabranite, vidite da i drugi izlaze ovuda”, nije odgovorio, samo je ponovio: “Morate izaći tamo odakle ste ušli”.
Ali i taj izlazak, makar uz znoj koji curi na avgustovskom suncu, ima svoje prednosti – mogle su da se vide desetine službenih državnih vozila, sva tipa „Audi”, „VW Arteon” uglavnom sa registracijama BG 2972…, ili BG 2550 …, zatamnjena stakla, ali se vidi da je u njima po jedna osoba. Razni državni sekretari, pomoćnici ministara, zamenici, protokoli… Plus „Škode superb”, a takvih je bilo napretek. Bogata država, vidi se. Kako li će tek biti za paradu u septembru, koliko će tih vozila, koja gorivo sipaju iz budžeta, odnosno džepova građana Srbije biti, nije teško pretpostaviti. Jer nikom od tih funkcionera ili funkcionerčića ne pada na pamet da dođe svojim autom, pošto je neradni dan, a pogotovo ne gradskim prevozom, to bi im bilo poniženje.
A mladi potporučnici, oni će tek videti šta ih čeka u vojsci moralno razorenoj i kad shvate da u karijeri možeš da napreduješ samo na osnovu poltronstva.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
