Kultura

Pozorište – Upotreba čoveka

Partitura razaranja i stvaranja

Svaki put kada se menjaju društvena uređenja, prolaze tragična ratna i poratna vremena, ruše se vrednosti i grade nove, traži se jasna odluka, preživeti ili ne. Grad je ovde kontekst i nemi svedok, aktivni činilac koji istovremeno i trpi promenu i menja se, sam ističući svu tragediju glavnog lika

Intervju – Draško Sikimić, pisac

Knjige sa šumom gramofonske ploče

"Moja rečenica je laka zato što nisam oduševljen činjenicom da pišem. Potrebno je zaboraviti da si pisac, a u nekim slučajevima je, čak, poželjno zaboraviti i šta si želio da kažeš. Ta neopterećenost pomaže. A ono što zovemo stilom, to je samo muzika koju smo u stanju da čujemo. Ko nema sluha, nema ni stila"

Knjige

Ko drži dizgine, a ko će da izgine

Živojin Bata Kara-Pešić, Čegrtaljka, XX vek, Beograd 2019. (oprema knjige grupa "Škart")

Filmologija

Kako ekranizovati traumu

Vesna Perić: "Trauma i postjugoslovenski film: Narativne strategije"; Filmski centar Srbije 2019.

Premijere – Nečista krv, NP Vranje

Nasleđe i preispitivanje

Koliko su krute društvene strukture i koliko sputavaju čoveka u njegovim ulogama? Koliko smo toga svesni? Kome je kroz generacije upućen zadatak da "razbije čini" unesrećene, u ovom slučaju ženske, ali i muške sudbine

Pozorište

Od tenzije do penzije

Petar Mihajlović: Radnička hronika; režija Veljko Mićunović; Narodno pozorište Subotica

Premijere – Mamu mu jebem ko je prvi počeo

Izvestan višak ravnodušnosti

Bilo to za nekoga paradoksalno ili ne, i aduti i slabosti ove predstave samo podvlače činjenicu koju smo danas neretko skloni da zaboravimo ili bar potcenimo: dramski je tekst i dalje centralna polazna, prolazna i uvirna tačka mogućeg dobrog pozorišta

In memoriam – Charles Alverson (1935–2020)

Od Letećeg cirkusa do bačkog zena

Zabavnikova nagrada romanu »Neću da mislim na Prag«

Zaostavština – KUD Idijoti

Tenk ju, pipl!

Svaki zaista veliki bend donosi sa sobom neku istinu o ovom svetu i zastupa je do kraja. U slučaju KUD Idijota, bila je to istina svih onih koji nisu imali pravu šansu u društvu

Film – Ivana Grozna

O zrelosti i ostalim demonima

U stilskom smislu, Ivana Grozna je izdanak poletnije struje arthaus spoja autofikcije i naglašenog naturalizma; drugopomenuto ovaj film dovodi u dovoljno jasnu vezu sa naslovima iz korpusa novog rumunskog filma

Pozorište – Fine mrtve d(j)evojke

Samo da je kraće to poraće

Predstava u režiji Patrika Lazića po tekstu Mate Matišića je na momente duhovit košmar koji je ujedno i naša stvarnost; ostavlja nas sa mnoštvom pitanja spram kojih se valja postaviti

Novi srpski roman (3) – Grozota ili…

Utvara do utvare

U duhovitim Tišminim jezičkim petljama nema unapred datih jemstava, jezik prodire svuda (kao mravi), a izvesno je samo ono najkrhkije: pripovedanje

Novi srpski roman (2) – Po šumama i gorama i Yugoslav

Jugoslavija i posledice

Dva poetički sasvim različita romana povezuje nit potrage za jednom zemljom i njenim mestom u našim životima

Novi srpski roman (1) – Pas i kontrabas

Roman sa odjekom… džeza i otpora

San o revoluciji, kada postane realizovana stvarnost, najčešće ima tragičan epilog ali je, pokazalo se, i deo oporavka i dubljeg spoznajnog čina koji junake transformiše. I upravo je ta transformacija dodatna vrednost ovog romana

Intervju – Luka Racić i Zoran Zarubica, Buč Kesidi

Sve što ne postoji, napravićemo sami sebi

"Ako se već bavimo time, mora da bude bolje nego da nas boli uvo. Osetim ponekad da postoji filozofija, kao, ako se NE baviš nečim – tipa sviranje, pevanje, oblačenje, kretanje na sceni – onda će biti najautentičnije... kao da trud umanjuje originalnost – potpuna besmislica"

Film – Netfliksovih novijih pet

Dobre vesti iz rovovske borbe

Moraće, kanda, da prođe još koje filmsko leto da se Netfliksovi filmovi u potpunosti izjednače sa studijskim naslovima koji prate staru i opšteprihvaćenu mustru distribucije i ponajpre idu put bioskopa u što je moguće širem zamahu

Roman

Žanrovsko prevazilaženje žanra

Luka Tripković, Crna knjiga, Booka, Beograd 2019.

Intervju – Luka Tripković, pisac

Stvarnost je gora od distopije

"Ja sam posmatrač – dobar, nadam se – i pišem o onome što vidim i što živim. Volim da analiziram društvena i istorijska kretanja. U tom smislu, rekao bih, sve je politika. Čini mi se da je danas to gotovo jeretički reći, naime, da je sve politika, ali mene naglašeno nervira apolitički stav. Šta je politika u umetnosti, recimo? To me zanima. Ili gde počiva razlika između policy i politics, što je, između ostalog, problem jezika: u našem jeziku za te dve potpuno različite stvari imamo jednu reč – politika"

Teorija

Kritika je sloboda (i obrnuto)

Predrag Krstić: O čemu govorimo kada govorimo o kritici; Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 2019.

Pozorište – Gus(z)tav

Gustavima gusto naseljeni

Reditelj Gustava smešta u naše vreme i svet i pokazuje našeg umnoženog junaka koji je, kako reditelj kaže, saučesnik u sopstvenom ubistvu. Gustav je onaj građanin kome je kao osnovno geslo da savijeni vrat sablja ne seče

Antiutopije – »Vrli novi svet«

O zamkama udobnog ropstva

Uprkos mitskom mestu koje u popularnoj kulturi zauzima 1984 Džordža Orvela, zapravo je Vrli novi svet Oldosa Hakslija jedina još uvek relevantna klasična antiutopija, jer se bavi totalitarnim potencijalom kapitalizma i njegovim mogućim krajnjim istorijskim dometima – opisujući principe na kojima je već neko vreme ustrojena naša stvarnost

Koncert – Paraf, Dom omladine, Beograd, 14. XII 2019.

Sirovo, poletno, prljavo i jako

Za razliku od neoteranih, večito povratničkih i prepariranih rokerskih veličina, ovi veterani deluju ulubljeno i očešano, kao stari auto koji oduvek parkirate po pretrpanom gradu, ali motor mu i dalje srčano radi