Šta sve može da se zaključi iz cene jedne banane na aerodromima u Beogradu, Frankfurtu i Talinu
Aerodromske cene svugde su veće od regularnih. Ipak, ako je suditi po ceni jedne banane na aerodromu “Nikola Tesla” u Beogradu, moglo bi se zaključiti da Srbiji ide mnogo bolje nego zemljama Evropske unije. Ili da su banene kod nas luksuzna roba.
Ovo, međutim, nije tekst o poređenju standarda per se. Ovo je tekst o jednoj običnoj banani i njenoj ceni na aerodromima u Beogradu, Frankfurtu i Talinu.
Banana na Aerodromu Nikola Tesla ne može se naći na mnogo mesta, ali tamo gde je ima cena joj je 250 dinara – po komadu. U marketima u Beogradu prosečna cena za kilogram banana je oko 160 dinara, tako da je ovo zaista fantastičan biznis.
Na najprometnijem nemačkom aerodromu, u Frankfurtu, banana košta jedan i po evro, dok se u vazdušnoj luci u Talinu, glavnom gradu Estonije, za isti iznos mogu kupiti dve banana – jedna košta 90 centi.
Drugim rečima, banana na aerodromu u Beogradu skuplja je nego u Nemačkoj, a više nego dvostruko veća nego u Estoniji.
Ako se ovaj egzotični pokazatelj životnog standarda uzme zdravo za gotovo, ispada da su građani Srbije, ili bar putnici koji lete iz Beograda, značajno platežno sposobniji od građana dve države članice Evropske unije i onih koji putuju sa njihovih aerodroma.
Problem je samo u tome što statistika kaže nešto drugo.
Prema zvaničnim podacima, prosečna neto zarada u Srbiji iznosi oko 124.000 dinara, što je nešto više od hiljadu evra. U Estoniji je prosečna zarada oko 2.000 evra mesečno, dok je u Nemačkoj višestruko veća i prelazi 2.500 evra, u zavisnosti od metodologije računanja i poreskog razreda.
Drugim rečima, građani Estonije i Nemačke u proseku zarađuju znatno više od građana Srbije.
A banane su svuda iste. Sve tri zemlje ih uvoze uglavnom iz Latinske Amerike, pa su banane koje završe na policama aerodromskih prodavnica u Beogradu, Frankfurtu i Talinu prešle sličan put od plantaže do police.
Razlika je samo u tome koliko ko misli da putnik može ili je spreman da plati. Ili u proceni da putnici koji poleću sa aerodroma u Beogradu baš mnogo vole banane.
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
