Izložba slika i skulptura „Urbani pejzaži“ biće otvorena do 15. maja
U Palati umetnosti Madlena otvorena je nova izložba slika i skulptura pod nazivom „Urbani pejzaži“, koja kroz slike, skulpture, grafike i crteže istražuje vizure savremenih gradova i njihovu umetničku interpretaciju.
Palata umetnosti Madlena otvorena je u 2022. godine i odmah je postala vrlo eksluzivni izložbeni prostor. U njoj su, između ostalih, bile postavljene izložba solica Karle Tolomeo, izložba kostima Buce Berberović, izložba „Moja naiva“ i izložba posvećene modnom nakitu.
Gradovi su tokom 20. i 21. veka postali simboli modernog života – spektakularne scenografije koje istovremeno fasciniraju i izazivaju nelagodu. Njihova arhitektonika, ritmovi i dinamika postali su neizostavan motiv u stvaralaštvu vizuelnih umetnika, od realističkih veduta do futurističkih i distopijskih vizija. Upravo tu raznovrsnost prikazuje izložba „Urbani pejzaži“.
Postavka je zasnovana na reprezentativnom izboru blizu četrdeset dela iz Kolekcije likovnih dela srpskih i jugoslovenskih umetnika druge polovine 20. i početka 21. veka gospođe Madlene Zepter. Izložba okuplja radove trideset autora nastale između 1946. i 2021. godine, obuhvatajući širok stilski i generacijski raspon.
Najstarije delo u postavci je kompozicija Jovana Bijelića „Gradski predeo u plamenu“ (1946), koja evocira strahote Drugog svetskog rata. Pored tog dela, posetioci će moći da, između ostalih, vide i radove umetnika Đorđa Andrejevića Kuna, Božidara Prodanovića, Ljubice – Cuce Sokić, Svetozara Samurovića, Radomira Damnjanovića Damnjana, Predraga – Peđe Neškovića, Čedomira Vasića, Dimitrija Pecića, Dragane Stanaćev Puače, kao i skulpture Tomislava Kauzlarića, Miluna Vidića, Koste Bogdanovića i Milije Nešića.
Umetnici u svojim delima prikazuju gradove kao kulise lišene ljudi, arhitektoniku pretvorenu u metafizičke vizije, ali i kao dinamične, vrtložne slike savremenih metropola. Neki radovi evociraju bezvremenost starih kamenih naseobina, drugi se oslanjaju na elemente arhaičnog graditeljstva, dok pojedini autori nude meditativne, minimalističke ili kubističke interpretacije urbanih pejzaža.
Izložba otvara pitanja o odnosu čoveka i grada – od fascinacije futurističkim vizijama do kritičkog osvrta na distopijske realitete i krhkost urbanih prostora. Ona pokazuje kako su gradovi postali neodvojiv deo umetničkog vokabulara, ali i kako se u njima ogleda ambivalentan odnos savremenog čoveka prema prirodi i društvu.
Izložba „Urbani pejzaži“ biće otvorena do 15. maja.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. _Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Pripreme Oktobarskog salona teku po planu, kaže predsednik Odbora ove najstarije umetničke manifestacije, i smatra da je ruši grupa koja nema ličnog interesa da se Oktobarac realizuje
Umrla je Vedrana Rudan, jedna od najčitanijih i najkontroverznijih hrvatskih književnica, poznata po direktnom i beskompromisnom stilu. Za „Vreme“ je govorila o politici, ženama, odnosima Srba i Hrvata i književnosti
Nišvil džez festival je završen porukom „studenti pobeđuju“, u nadi da iduće godine neće biti realizovan samo zahvaljujući velikom razumevanju Grada Niša i entuzijazmu organizatora
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
