Kultura

Roman

Najpogodnije mesto za samoubistvo

Arto Pasilina: Nezaboravno kolektivno samoubistvo preveo Čedomir Cvetković Odiseja, Beograd 2014.

Knjige – Toma Piketi, Kapital u 21. veku

O egzistencijalnim pitanjima

Piketijeva teorija nepodnošljive, neodržive nejednakosti u društvu dokaziva je i primenljiva na mnoge zemlje, posebno na zemlje u tranziciji, poput naše. Uvođenje (nekritičko i neprimereno) neoliberalnog koncepta kapitalizma kod nas pretvorilo se u "divlji balkanski kapitalizam", društvo bez pravnog sistema, sa pljačkaškom privatizacijom i sistemskom korupcijom

Intervju – Milovan Marčetić, pisac

Psihologija vlasti i smisao poretka

"Trebaju nam predsednici koji će svakodnevno činiti da nam bude bolje, koji će nas motivisati ili bar stvoriti ambijent, zakonski i kulturni, da radimo i stvaramo, a ne vođe koje će nas preko tv-ekrana ubeđivati da nam je dobro i kad nam je najgore, koji će nas svakodnevno ružiti i optuživati za nerazumevanje bajki koje nam pričaju"

Koncert – Amira Medunjanin, Sava centar, Beograd, 14. III 2015.

Deljenje (od) duše

U doba kad su postmodernizam i reciklaža opasno zbliženi, izvođenje tradicionala na način na koji to radi Amira Medunjanin vraća svrhu i smisao obradama, a ovakvi koncerti i najpomodnijima dokazuju važnost i lepotu muziciranja i slušanja uživo

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma

Kratki metar za dugo trajanje

Na ovogodišnjem Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma od 23. do 29. marta biće prikazano ukupno 150 filmova, a među njima i nova ostvarenja Želimira Žilnika, Gorana Markovića, Puriše Đorđevića i drugih

Knjige – Tajni život pjesama

Tmasti bluz devedesetih

Eseji Đorđa Matića lucidno se bave vremenom kad nam je granata eksplodirala u sobi, a tona govana pogodila ventilator u punom zamahu

In memoriam – Vlada Divljan (1958–2015)

Na vest o smrti gospodina V. D.

U Beču, u 57. godini, umro je Vlada Divljan, jedan od najznačajnijih autora jugoslovenske i srpske muzičke scene

Povodom četrdesete godišnjice Andrićeve smrti – O Gospođici

Baš je dobro biti Rajka

Roman Gospođica spada među potcenjenija Andrićeva dela. Koliko god je skoro konsenzualno prihvaćeno kako je to pre svega roman o škrtosti, strasti za sticanjem novca, pohlepi, čini se da to nije sasvim tačno. Škrtost u njemu služi kao maska, a prava tema je nepolitičnost. Gospođica je roman o nepolitičnosti, o nepolitici kao sudbini

Esej – O Mehmed-paši Sokoloviću

Pravda za Velikog vezira

On nije jedini, ali jeste najveći lik u istoriji Balkana u kome se tako plodno ukrštaju islamska i pravoslavna tradicija. Svuda drugo se sudaraju, krvare, optužuju – samo u njemu su u skladu. Kao musliman, on je to iskreno i do kraja; kao pravoslavni, ne zaboravlja ko je i ništa ne izdaje. Ovdje se možda skriva, dugoročan i precizan, politički program koji će omogućiti ovim ljudima da se dokopaju državnih formi u kojima će živjeti dobro i slobodno, pa možda i potražiti nešto... U svakom slučaju, da izađu iz scenarija "podijeli pa vladaj" u kojem je njima zapala uloga eksperimentalnih miševa na kojima se iživljava svaka sila koju interesi nanesu preko Balkana

Društveno angažovan teatar – Predstava o dečaku sa autizmom

Ibermenš Srbija iz Kostine vizure

Da li je društveno angažovan teatar s ciljem podizanja svesti o autizmu isuviše apstraktan u zemlji u kojoj su rampe za invalide i dalje ozbiljan luksuz? Ili je onima koji objavljuju vest o finskim pankerima s Daunovim sindromom na Eurosongu, domaća drama o autizmu zamirisala na politički nekorektnu? Jer, ko se to baš sad setio da pravi srpsku varijantu "Kišnog čoveka" usred obračuna sa antivakcinalnim lobijem koji MMR vakcinu proglašava glavnim krivcem za porast broja dijagnoza autizma

Strip – Završni Inkal

Poslednja poruka dvostruke piramide

Trideset tri godine nakon izlaska Crnog Inkala, Alehandro Žodorovski priveo je kraju serijal Završni Inkal, zasad poslednje poglavlje avantura Džona Difula. Albumi Četiri Džona Difula, Luz de Gara i Gorgo nitkov, koji čine trilogiju Završnog Inkala, prevedeni su nedavno na naš jezik i objavljeni u izdanju Čarobne šume

In memoriam – Nikola Tucić (1946–2015)

Čovek koji je razumeo Darvina

U ponedeljak 2. marta, u Beogradu je preminuo najugledniji evolucioni biolog u Srbiji, prof. dr Nikola Tucić. Biolog i genetičar, bio je dopisni član SANU, istraživač na IBISS-u, profesor Biološkog fakulteta i najbolji poznavalac teorije evolucije u Srbiji

Izbori u SANU

Novi predsednik i novi akademici

Tokom duge istorije, Akademija je ne samo pravno već i praktično zauzimala ključno mesto u razvoju srpske nauke. Mada se njen ugled menjao u različitim periodima, uglavnom u vezi sa političkim prilikama i angažmanom akademika na ovom planu, naši brojni najznačajniji naučnici bili su akademici ili su sa akademijom bili tesno povezani. Ove godine, Srpsku akademiju nauka i umetnosti očekuju dva važna događaja

O romanu Pokoravanje Mišela Uelbeka

Tehnika društvenog ugovora

Pokoravanje je fascinantan roman koji bi trebalo da pročitaju svi slobodnomisleći levičari, liberali, libertarijanci i feministkinje. On bi mogao da ih podstakne da još jednom razmisle i nađu spremne odgovore na Uelbekove tvrdnje o posledicama francuske buržoaske revolucije, liberalizma i države blagostanja. Desničari, međutim, ne bi trebalo da nakon ovog romana likuju

Esej – Politika Ive Andrića

Sudbina čuda pod svakodnevnim suncem

I kada mu je postalo jasno da je jugoslovenska ideja umrla, nekadašnji Srbohrvat, a potonji Srbin, ostao je među Srbima i sa Srbima, za koje je vezao sudbinu. Ne zato što su mu oni koji su ga nazivali Fra-Ivanom i Ivan-begom bili draži od onih koji su ga nazivali velikosrpskim agentom, fratarskim kopiletom i mrziteljem Bosne i muslimana…

Intervju – Mladen Đorđević

Reč selektora

Fest 2015.

Predlozi za gledanje

Kao i svake godine, "Vreme" donosi izbor filmova sa predstojećeg Festa koje ne bi trebalo da propustite

Esej – O životu Eduarda, smrti Milice, sećanjima Danice i večitoj mladosti Danila Kiša

Klupa Eduarda Sama

Kiš je napisao da nije uspeo da pronađe, u Kovinu, u bolnici istoriju bolesti Eduarda Sama. Nestala je... Meni je o tome pričao u bašti Kluba književnika, onaj sto ispod kiselog drveta… Bili smo ostali sami u bašti. Devedesetih napisao sam dva-tri-četiri eseja o Kišu. Iz "efea". Gađao sam da pogodim gol iz kornera i retko bih pogodio. Ali zbog tog "efea" dospela je, dolepršala mi je u ruke Spomenica o desetogodišnjici Državne bolnice za duševne bolesti u Kovinu 1924–1934, izdanje uprave bolnice, štamparija R. Oberlajter, Kovin, 1934.

Esej – O delu Danila Kiša

Kiš, silueta s one strane… S. C.

Kiš je pisac gubitaka, poraza i nesreća, ne zato što je njegov život tragičniji od života bilo kog drugog čovjeka, nego zato što je kod njega svijest o toj tragediji napadno prisutna. Ko ga je malo više čitao, ili malo bolje poznavao, zna o njegovom velikom egzistencijalnom strahu, o pravoj jezi koja ga je pratila kroz život. Ta jeza je izvor njegove izuzetne koncentracije i zaista rijetke radoznalosti, a možda je tu energija njegovog talenta. Obdarenost za strah, nazovimo je tako, osjećanje o stalnoj bliskosti tragedije, ili o tragediji kao naličju svakog mira i sreće, to može biti jedan od razloga što sretamo njegovu siluetu u trenucima kad prava tragedija grune i u naše živote. Tada smo sišli u njegovo stalno prebivalište, tamo su, čak i ako je to prebivalište sazdano od mraka i krvi, otvorene njegove knjige

22. februara navršava se 80 godina od rođenja Danila Kiša

Nepoznati Kiš

Danilo Kiš je imao osamnaest godina kada je u Makarskoj, na jednom međunarodnom omladinskom kampu, sreo šesnaestogodišnju Džin Mekrindl iz Londona. Šest decenija kasnije, Džin je autorima ovog teksta pokazala prvo ljubavno pismo koje je u životu dobila, pismo koje joj je Danilo uz pomoć cetinjskog prijatelja napisao na engleskom, jednu njegovu "priču o Crnoj Gori", takođe na engleskom, kao i tri rane, do sada nepoznate pesme koje joj je poslao. Sasvim dovoljno da se sa još nekoliko poteza dopuni skica za portret pisca u mladosti

Knjige – Abecedar Česlava Miloša

Maestro savladanog očaja

Nedavno je u izdanju "Lagune" objavljena knjiga Abecedar poljsko-litvanskog nobelovca Česlava Miloša. Reč je o zbirci zapisa organizovanoj u formi rečnika u kojoj kroz dvestotinjak odrednica Miloš sumira svoje životno i spisateljsko iskustvo, govori o temama koje su ga godinama opsedale, kao i o ljudima i pojavama koji su na njega uticali i čiji je bio savremenik. Uz dozvolu izdavača prenosimo deo pogovora prevoditeljke ovog dela Ljubice Rosić, kao i nekoliko odrednica Miloševog Abecedara

Knjige – O mračnom slomu

O mračnom slonu

Knjiga Alena Badijua pregledno pokazuje šta sve fundamentalno ne valja s tzv. radikalnom zapadnom levicom

Knjige

Odbrana prve žrtve

Knjiga Veljka Đurovića Profesija ratni reporter je neophodan i obavezan udžbenik za sve studije novinarstva koje postoje