O tome kako se Beograd menjao u poslednjih deset godina, kako danas izgleda odnos između gradnje, javnog interesa i struke, kao i o tome šta ove promene znače za identitet grada i kvalitet života u njemu, razgovarali su učesnici tribine „Šta se gradi, a sta ruši u Beogradu" u organizaciji nedeljnika Vreme
„Izgradnjom Beograda na vodi izgubili smo kvalitetan gradski prostor. Trebalo je da bude raspisan javni konkurs gde bi struka širokim konsenzusom mogla da kaže kako da bude uređen taj prostor“, rekao je arhitekta Branislav Mitrović.
On je ukazao da je struka uspela da ubedi donosioce odluka da odustanu od rušenja Sajma i Generalštaba.
Narodna poslanica i predsednica gradskog odbora SSP u Beogradu, Mila Popović, istakla je da se odluke o urbanizmu u gradu donose na relaciji SNS i investitora koji su njima bliski.
„Ovo kao da je grad za investitore, a ne za ljude. Ranije su se gradili vrtići. Godinama nisu prvog septembra otvorili novu školu. Nemamo gimnaziju na levoj obali Dunava. Za 13 godina koliko je SNS na vlasti gradi se samo ono što je u interesu investitora, a ne gradjana“, rekla je Popović.
Stefan Simić, predsednik gradskog odbora PSG i gradski odbornik, naveo je da na terenu razgovara sa ljudima o realnim problemima, kanalizaciji, fabrici za preradu otpadnih voda, upisivanje dece u vrtiće.
Foto: VremeTribina Vremena: Beograd – pa malo je i naš
„Veliki problem je korupcija i pad poverenja gradjana u institucije. Nemam ništa protiv privatne inicijative, ali ne smemo da dozvolimo da privatni interes bude ispred javnog interesa. Treba da gajimo privatnu inicijativu. Moraćemo posle smene SNS da radimo transparentno da bismo povratili poverenje ljudi u institucije“, rekao je Simić.
Aktivista udruženja Beograd ostaje, Marko Jakšić, ukazao je da urbanizam mora da štiti javni interes.
„Naziv ove tribine je šta gradimo, a šta rušimo. Ukrako: gradi se u skladu sa interesima privatnih investitora, a ruši se javni interes. Planska dolumenta donose politički organi bez konsultacija sa strukom. Struka je svedena na pukog izvršioca. Imamo dobre arhitekte koje niko nista ne pita“, rekao je Simić.
Tokom diskusije o gradnji Prirodnjačkog muzeja i Akvarijuma na Ušću, profesor Mitrović naveo je da je njegov biro dobio orvu nagradu na konkursu za idejno rešenje ovih objekata.
„Prirodnjački muzej i akvarijum imaju svoje uporište u nauci i kulturi, ne radi se o privatnom interesu, već o objektima javne namene i društvenom interesu. Prostor Ušća je od Dobrovićevog vremena planirani za kulturne sadržaje. To nije nikakav delfinarijum i atrakcija, već deo naučne infrastrukture ovog grada“, rekao je Mitrović.
„Da li nam je zaista potreban akvarijum u Beogradu kada delovi grada nemaju kanalizaciju“, upitala je Mila Popović.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Vladimir Gajić je najavio osnivanje koalicije svoje Narodne stranke sa Nestorovićevom strankom i dve manjinske ruske i ocenio da „Rusija uvek radi sa državom“
U saradnji sa izraelskom kompanijom, Srbija je otvorila fabriku za sklapanje dronova u beogradskom naselju Makiš. Za jednog od direktora je postavljen poznati izraelski advokat Zion Amir, koji zastupa i premijera Izraela Benjamina Netanjahua, otkriva BIRN
Na skupu Saveza ekoloških organizacija u Beogradu podignuta crvena linija odbrane životne sredine i zdravlja građana. Zahteva se moratorijum na sve ugovore koje je država zaključila u vezi sa istraživanjem i rudarenjem
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
