Projektovani privredni rast Srbije od tri odsto se zbog rata na Bliskom istoku od realnog pretvorio u optimističan, ali će verovatno biti iznad proseka regiona, kažu sagovornici „Vremena“
Stopa privrednog rasta Srbije u 2026. godini zbog rata na Bliskom istoku biće manja od planirane, slažu se ekonomisti. Sagovornici „Vremena“ kažu da se projektovani rast od tri odsto se od realnog pretvorio u optimističan, ali da će biti iznad proseka regiona.
Na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto ukazuje i objavljena analiza izdanja Kvartalni monitor, koji će biti predstavljen u petak na Ekonomskom fakultetu.
Privreda Srbije je u prošloj godini ostvarila skroman rast od dva odsto, dok je planirani rast od tri odsto u ovoj godini neizvestan zbog rata na Bliskom istoku, navodi se u analizi i dodaje da je Srbija u 2025. prepolovila stopu rasta, koji je bio sporiji od proseka Centralne i Istočne Evrope.
Ekonomista Saša Đogović kaže za „Vreme“ da planirani privredni rast od tri odsto u postojećim geopolitičkim okolnostima postaje optimističan.
„Pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku taj planirani rast bio je realan. Sada je veća verovatnoća da će stopa privrednog rasta biti ispod tri odsto, ali je teško reći koliko, jer ne znamo koli će da ovakvo geopolitičko stanje“, kaže Đogović.
Upozorava da svako povećanje cene goriva povlači povećanje troškova poslovanja, čime se gubi konkurentnost na tržištu.
„S druge strane izvesno je da će biti odložena realizacija određenih investicija, jer su troškovi uvećani u odnosu na prvobitno planirane. Globalno gledano i oni investitori koju su želeli da ulažu uzdržaće se od toga zbog povećanog političkog rizika na međunarodnom planu“, kaže Đogović.
Ocenjuje i da će takva situacija sigurno poskupiti i investicije u vezi sa Ekspom.
„To bi to dovelo do novog zaduživanja koje može da bude po višim cenama, jer se u naletu naftnog šoka podiže inflacija. Zbog toga centralne banke u prvom momentu zadržavaju postojeće referentne kamatne stope, ali ako ovo potraje, već narednog meseca možemo da očekujemo određen porast tih kamatnih stopa, što na međunarodnom tržištu diže cene zaduživanja“, ukazuje Đogović.
Navodi da bi situacija mogla da se sanira za tri ili četiri meseca ukoliko se sukob na Bliskom istoku ne nastavi predugo, ali da ukoliko se sukob nastavi u naredna dva meseca – neće biti moguća sanacije u toku ove godine.
Ekonomista Ljubodrag Savić s druge strane ističe da je „sva prilika da će privredni rast Srbije biti iznad proseka regiona zato što je u predviđanjima Vlade Srbije, a posebno predsednika Srbije Aleksandra Vučića 2026. godina projektovana kao jedna od najuspešnijih u proteklih 10 godina“.
„Niko nije računao da će se dogoditi ono što se sa nesagledivim posledicama dešava na Bliskom istoku. Stopa rasta biće verovatno niža u odnosu na projektovanu, ali država Srbija, ni po cenu da se zaduži, neće odustati od investicionih aktivnosti u vezi sa Ekspom. Te aktivnosti u nemalom iznosu generišu stopu rasta. Dakle, svi objekti i aktivnosti u vezi sa Ekspom 2027 će biti završene“, kaže Savić za „Vreme“.
Pod znakom pitanja ostaje izgradnja infrastrukture, i Savić smatra da se ta izgradnja neće nastaviti istim tempom, pa će se neki poslovi odložiti, a neki usporiti.
„To će dovesti do smanjenja projektovane stope rasta BDP-a. Treba očekivati smanjenje obima krupnih infrastrukturnih radova koja država finansira, jer je nemoguće istovremeno smanjiti akcize od 20 odsto – i tako smanjiti priliv u budžet, i praviti se da se ništa nije desilo. I tu je moguće održati privrednu aktivnost, ali po cenu da se država malo više zaduži“, kaže Savić.
Ističe da je druga potencijalna opasnost za Srbiju odlazak nekih stranih kompanija iz zemlje, na šta svakako treba računati.
„Teško je proceniti koliko njih će otići, ali će to smanjiti privrednu aktivnost i to će teško moći da se kompenzuje“, zaključuje Savić.
Pomenuta analiza izdanja Kvartalni monitor navodi i da će visoke cene energenata u dužem periodu pogoršati trgovinski bilans, dok odliv dohodaka od kapitala raste brže nego prihodi od doznaka, što se očekuje i u budućnosti.
Priliv stranih direktnih investicija je prepolovljen, ali je porastao priliv kapitala po osnovu kredita, navodi se u analizi.
Smanjenje stranih direktnih investicija je verovatno trajnije prirode, kao posledica deglobalizacije, rasta troškova poslovanja u Srbiji. Inflacija je tokom 2025. godine znatno usporena, velikim delom administrativnom kontrolom cena, bazna inflacije krajem prethodne i početkom ove godine raste, dodaje se u Kvartalnom monitoru.
Rast cena energenata na svetskom tržištu uticaće na rast inflacije u Srbiji, visina tog uticaja zavisiće od toga koliko će se cene energenata zadržati na visokom novu, navodi se u analizi i dodaje da smanjenje akciza, intervencije iz robnih rezervi i administrativna kontrola cena mogu privremeno da ublaže uticaj rast cene energenata na inflaciju, dok se u dugom roku rast cena energenata se preliva na inflaciju.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Kompanija M Enterijer Gradnja koja rekonstruiše GAK u Višegradskoj dobila je niz unosnih državnih poslova, uprkos kontroverzama koje su pratile pojedine projekte. Njen direktor Marko Ivić nedavno je odlikovan ordenom Svetog Save
Siniša Mali je, pet dana pred izbore, rekao da je potpisan dogovor oko prodaje NIS-a. MOL ga je odmah demantovao, a iz kabineta Malog za „Vreme“ kažu „da je sve jasno“
Siniša Mali tvrdi da je mađarski MOL potpisao ugovor o prodaji NIS-a. Šta kaže lična karta ovog mađarskog giganta? Kakvo je MOL preduzeće?
Mađarska kompanija MOL potpisala je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, izjavio je Siniša Mali za Blumberg. Kakav je MOL uopšte kupac?
U Srbiju su stigle prve cevi kojim bi trebalo da potekne američki gas. Ceo projekat se godinama razvlačio, da bi se odjednom zahuktao ubrzanim postupkom ove godine. EU nije oduševljena ni američkim partnerima za Srbiju
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
