Baština
Savremeno promišljanje tradicije
Kako da narodna igra postane umetnost 21. veka – jedna je od tema ovogodišnjeg etno samita, poznatijeg kao etno Bitef
Intervju – Miloš Biković, glumac
Svi se nadaju čudu
"Radom se dolazi do bolje budućnosti. Lakše bi mi bilo da gledam samo svoja posla, ali nemam pravo na to. Moram da verujem u ideale jer nemam izbora. Verujem da kada se trudim za druge, najviše profitiram. Kultura povezuje, ali i daje smisao"
Intervju – Vojo Šindolić, prevodilac
Nadahnuti beatom
"Čini mi se da djela književnika beat generacije nikad nisu bila aktualnija nego danas, i to kao "antiamerički element", jer oni su se drznuli dirnuti u ono što omogućuje ostvarenje američkog sna: kapitalizam, privatno vlasništvo, profit, globalizaciju"
Preporuka
Otac, sin… i kubanski duh
Zvezda 34. Beogradskog džez festivala: Chucho Valdes, 40 godina kasnije
Za decu
Kako ih privoleti da čitaju
Da li je serijal Ema i Tesla mađarskog pisca Ištvana Lakatoša čarobna kombinacija koja, barem za sad, može da privuče pažnju dece koliko i internet
Nova knjiga
Uputstvo za pravljenje antologije
Pod NATO bombama četvrta je antologija priča naših savremenih prozaista, koju je priredio Vasa Pavković. Tema im je rat devedesetih, a prethodile su im erotske, kriminalističke i horor priče. Ovo je priča njihovog priređivača o njima
Knjige – Predsmrtni dnevnik
Intimno, lucidno, tamno i zamamno
Odbacujući strah od smrti, Igor Mandić ispisuje knjigu u kojoj nema ničega izveštačeno i nazor morbidnog
Intervju – Stevan Filipović, reditelj
Muke po konkursima
"Borićemo se za prava koja pokušavaju da nam oduzmu. Videćemo da li ćemo uspeti u tome, ali, ono što je sigurno – nećemo se za ta prava boriti medijskim nasiljem, lažima, spinovima, vređanjem, etiketiranjem ili omalovažavanjem kolega"
Intervju – Hana Selimović, glumica
Čovek koji se pobunio
"Da li je moguće da mišljenje tolikog broja ljudi, koji imaju svoje ime i prezime, koji su dali veliki doprinos umetnosti i kulturi na Balkanu, ništa ne znači, već smo osuđeni na mišljenje jednog čoveka? Samovolji jednog čoveka? Da li ljudi koji su odgovorni za to što je Dejan Savić na toj poziciji odobravaju takvu bahatost i nestručnost? Ne želim da verujem da je tako"
Strip
Sjaj dekadencije
Čuveni serijal epske fantastike o Elriku od Melnibonea dobio je strip adaptaciju koja je nadišla čak i očekivanja njegovog autora Majkla Murkoka
Maroko
A kako je kod vas
Susret Zorana Hamovića, direktora i glavnog urednika beogradskog "Clia", i Lejle Šauni, direktorke i glavne urednice izdavačke kuće "Pustinjska lisica" iz Kazablanke, na tamošnjem Sajmu knjiga
Laslo Vegel – Novosadski dnevnik
Grad, ono što ostaje
Vegel je možda ponajviše Novosađanin, ali ni u toj se koži ne oseća komotno, ona ga samo manje svrbi nego druge kože
Geopoetika
Godina kvalitetnih knjiga
Kad je samo jedna knjiga obimna koliko tri-četiri, onda njihov broj prestaje da bude bitan
Čarls Simić
Čudovište voli svoj lavirint
Kratki eseji, aforizmi, zapisi i maksime Čarlsa Simića nastajali su decenijama, a sada pred čitaoce dolaze iz pesnikovih beležnica, pri čemu se jedan deo knjige Čudovište voli svoj lavirint, koju Arhipelag premijerno predstavlja na Sajmu knjiga, prvi put pojavljuje upravo na srpskom jeziku. Simić u svojim beležnicama koje sada otkriva čitaocima govori o poeziji, književnosti, istoriji, savremenim događajima, porodici i sećanjima na Beograd, o američkoj i svetskoj politici. Čudovište voli svoj lavirint je s engleskog prevela Vesna Roganović. Ljubaznošću Arhipelaga, "Vreme" objavljuje deo rukopisa ove knjige
Intervju – Bojana Denić, izdavačica i prevoditeljka
Otklon od kulinarskog
"Danas nemamo profesionalne čitače u izdavačkim kućama koji bi sistematski pratili neku književnost, tako da je normalno što prevodioci oblikuju jednu scenu, oni su često i urednici"
Partizanska knjiga
Izdavaštvo na gerilski način
Očekuju da će zbog načina kako rade čitalac u knjižari uzeti njihovo izdanje iako ranije nikad nije ništa čuo o njegovom autoru, zato što im veruje
Uspomena – Milena Dravić (1940–2018)
Ostavila nam je odu životu
Mnogo šta što je činila, govorila bilo je tako postojano, snažno i dostojanstveno, sazdano od onoga što zovemo građanska hrabrost. Bez obzira na cenu
Intervju – Rajko Grlić, reditelj
Nisam pristao na crno-beli svet
"Danas u Hrvatskoj, a vjerojatno je i ovdje isto jer to su preslične zemlje da ne bi bilo isto, ako niste u neizmjernom, javnom lupanju u prsa da ste zaljubljeni u vlastitu domovinu, odmah ste sumnjivi da ste Srbin, Jugoslaven, Židov ili nešto još strašnije. Prema tome, neshvatljivo je bilo kojem čovjeku koji živi u koordinacijama nacionalnim da postoje ljudi koji mogu biti možda iz iste nacije, a ne misliti isto. Nacionalizam je ovdje ukinuo apsolutno pravo na drugačije mišljenje"
Pola veka
Za svakog po nešto
Kakvu budućnost Bemusu donosi stav da njegov program treba da bude svima pristupačan, koji je jedna od osnova koncepta ovogodišnjeg Bemusa nazvanog Zlatni?
Pozorište
Dan bezbednosti, kulturni praznik
U pet prvih oktobarskih dana, čak tri važne i signifikantne beogradske premijere: Vrat od stakla, Ničiji sin i Balkanski špijun; i jedan zajednički "tajni" sastojak koji ih povezuje
Upoznavanje
Normalan život?
Deset filmova savremene nemačke kinematografije ovogodišnjeg Getefesta, većinom nagrađenih na velikim festivalima, postaviće niz pitanja o Nemačkoj, svetu, smislu života
Uspomena – Predrag Ejdus (1947–2018)
Igram, dakle postojim
Gluma je za Pecu bila poziv koji nadmašuje sve druge po kompleksnosti i odgovornosti
Roman – Priča o izgubljenoj devojčici
Ključ za priču epohe
Poslednji tom "napuljske tetralogije" Elene Ferante impresivan je zaključak jedne od magistralnih priča našeg vremena
Premijera
O pozorišnim i drugim iluzijama
Predstava Zašto je poludeo gospodin R? Jugoslovenskog dramskog pozorišta u režiji Bobe Jelčića imala je premijeru poslednjih dana prošle, ali će sasvim sigurno obeležiti predstojeću beogradsku pozorišnu sezonu
Intervju – Branko Dimitrijević, pisac
Omamljeni i zbunjeni
"Demokratija je postala prazan pojam, ona ne postoji nigde na svetu, čak ni u Holandiji i skandinavskim zemljama. U anglosaksonskim zemljama ona je strogo kontrolisana. Demokratiju su bukvalno shvatili u zemljama u razvoju, gde spadamo i mi. Onakva kakva je danas, ona je samo parališući faktor, neprestano muljanje i zamajavanje"
